Tvrdnja da je snimanje svih „štićenih“ javnih ličnosti u javnom prostoru zabranjeno nema uporišta u zakonu, ocenio je advokat Rodoljub Šabić povodom intervencije policije prema građaninu koji je snimao ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina dok se kretao bez zaštitne maske i saopštenja izdatog tim povodom.

„A ako Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) tvrdi suprotno, duguje javnosti odgovore na bar dva pitanja – koja su to konkretno lica koja je zabranjeno snimati i na osnovu kog zakona je zabranjeno snimanje? Bez tih odgovora nema pravo da reagovanja medija i javnosti kvalifikuje kao „blaćenje rada policije“, rekao je Šabić agenciji Beta.

„Razjašnjenje traži i formulacija iz saopštenja MUP-a da se „svako neovlašćeno fotografisanje i snimanje štićene ličnosti, ma o kome bila reč, proverava u skladu sa standardnom procedurom u zaštiti bezbednosti štićene ličnosti“, naveo je on.

Nije sporno da MUP jeste ovlašten da radi bezbednosti lica iz kruga „štićenih“ preduzima različite mere. Pozivanje MUP -a na „standardne procedure“ može u okviru toga npr. da podrazumeva (ako postoji sumnja da je telefon sredstvo kojim se ugrožava bezbednost zaštićenog lica), i oduzimanje aparata, dodao je Šabić.

„Međutim, policija bez odluke suda, ni u kom slučaju nije ovlaštena da vrši uvid u memoriju telefona a pogotovo nije ovlaštena da od vlasnika zahteva brisanje snimaka. Ako to čini prekoračuje svoja ovlašćenja i krši zakon i ustavom zajamčena prava građana“, ocenio je Šabić.

„Krivični zakonik (Član144) inkriminiše neovlašćeno snimanje ali samo uz uslov da predstavlja „zadiranje u lični život“, i to ne bilo kakvo već „osetno zadiranje“. A u konkretnoj situaciji ne može se nikako govoriti o zadiranju u lični život (na javnom mestu, službeno vozilo, službeno obezbeđenje) a pogotovo ne o osetnom“, naveo je on.

„Naprotiv, snimanje funkcionera u situaciji u kojoj ne poštuje propise odnosno preporuke Vlade čiji je član svrstava se u kategoriju onih za koje je Evropski sud za ljudska prava u više odluka izneo stav da su legitimne jer „podstiču raspravu o pitanjima od javnog značaja“, naglasio je Šabić.

On je rekao da Krivični zakonik predviđa da se ovo krivično delo goni samo po privatnoj tužbi i da to znači da bi ministar Vulin, „kao građanin, ako smatra da za to ima osnova, mogao lično da podnese privatnu krivičnu tužbu ali nema nikakvih razloga za intervenciju policije tim povodom“.

„U tom kontekstu nejasno je zašto je došlo do intervencije takvih dimenzija (jedna patrola Interventne jedinice i jedna redovna patrola Policijske stanice Vračar) i o čemu je to „obavešteno javno tužilaštvo“, kako se to navodi u saopštenju MUP-a“, rekao je Šabić.

„Ne može politički funkcioner imati tretman ka zaštićeni svedok, to je apsurdno. Vlast je dužna da razume i prihvati da je elementarni demokratski standard to da politički funkcioneri imaju znatno niži nivo zaštite privatnosti od običnih građana. To važi i za pitanja iz privatnog života a pogotovo za događaje koji su u vezi s vršenjem funkcije“, ocenio je.

„Pojačana pažnja javnosti uz ostalo podrazumeva i snimanje događaja u kojima su funkcioneri akteri i oni su dužni da to podnose a ne da na to reaguju primenom represivnih mehanizama i to na način koji nije u skladu sa zakonom“, dodao je Šabić.

(Beta, foto: Medija centar Beograd)