-Dobro je da poljoprivreda napokon ima moćnog ministra koji može da pogura na pravom mestu, koji može da ne poštuje Vladinu odluku o o zabrani zapošljavanja u javnim ustanovama, čija može da bude jača i od fiskalnog saveta i MMF, koji nas stalno upozoravaju na preveliku javnu potrošnju. Ministra koji može da vrlo lako da udvostruči broj ljudi u svom ministarstvu, koji može da u jednom danu zaposli nekoliko puta više ljudi nego što su imala sva ugašena minstarstva rekonstrukcijom Vlade, o kojoj smo raspravljali skoro godinu dana – kaže za „Autonomiju“ konsultatnt SEEDEV-a Goran Živkov osvrćući se na pompezno najavljenu i još pompeznije ispraćenu akciju zapošljavanja mladih agronoma u poljoprivrednim savetodavnim službama, koju je osmislilo Ministarstvo poljoprivrede.

Naime, ministarstvo Dušana Petrovića  je pre nekoliko dana  potpisalo ugovore sa 1.820 nezaposlenih inžinjera poljoprivrede. Oni će kao asistenti-savetodavci dobiti posao na godinu dana, platu od 40.000 dinara, biće im plaćeni putni troškovi a ako se pokažu – dobiće i mesečnu stimulaciju od 20.000 dinara. 

Goran Živkov podseća da nikad nijedan ministar poljoprivrede u Srbiji, čak ni onaj u SFRJ, EU, susedenim zemljama nije došao na ideju da zaposli sve nezaposlene agronome. Štaviše,  nikada nijednom ministru zdravlja, građevine, pravde ili prosvete nije na pamet palo da državni posao da svim nezaposlenim advokatima, ahitektama, medicinskim sestrama, doktorima, učiteljima, veli on.
-Zašto Dragan Đilas ne zaposli sve nezaposlene vaspitačice u Beogradu – para ima, a nema dileme da bi usluga bila bolja; isto kao i sa više medicinskih sestara ili učitelja. Ustvari, verovatno su njima padale ovakve ideje na pamet ali ih nikad nisu sproveli. Da li zato što su imali dovoljno znanja i morala da shvate da time Srbija neće biti bolja i bogatija; da li zato što nisu bili dovoljno moćni da tako nešto “proguraju” u Vladi, kod predsednika, u koaliciji – ili gde se te stvari već guraju, pita se Goran Živkov  – Zaista, ko može da ima protiv ovog što radi Ministar. Sa nekoliko milijardi on pogađa Srbiju tamo gde je najosetljivija – u mlade nezaposlene inžinjere i poljoprivrednike. Prvima daje posao a drugima podršku da unaprede svoje gazdinstvo. Problem je što ni jednima ni drugima ne daje ništa sem lažne nade koja im ne može puno pomoći.

Za poljoprivrednike je, veli naš sagovornik,  vrlo jasno zašto im ne može pomoći jedna eventulano dve posete agronoma godišnje, gde prva poseta služi da se pokupe detaljni podaci o gazdinstvu za potrebe Ministarstva. Naime, taj agronom ili je tek završio neki odsek na fakultetu, ili je bio dugo nezaposlen a sada mora da zna odgovore na sva pitanja i da širi informacije o subvencijama koje su sve manje i prima ih svaki osmi poljoprivrednik. Takvi univerzalni znalci ne koriste ničemu jer se u njihove savete obično sumnja. Zato poljoprivrednici ovim samo gube jer se i ovako male subvencije sada umanjuju da bi se platila plata agronoma, ukazuje Živkov.

On dodaje da danas nekoliko stotina ljudi dobija pare direktno od poljoprivrednka za svoje usluge i savete. To su ili legalno regstrovane savetodavne službe od kojih neke imaju čak i svoje kompjuterski umrežene izveštajno prognozne stanice sa preko 100 mesta za prikpljanje podatka o stanju i kretanjima biljnih bolesti i štetočina gde se na svaki sat daju nove progneze i preporuke preko SMS poruka; ili su to agronomi u selima koji rade na crno ali orezuju i vode voćanjake i naplaćuju svoje usluge. Zatim, tu su nekoliko hiljada inžinjera koji rade u poljoprivrednim apotekama, koje su osnovno mesto za dobijanje saveta za zaštitu bilja. Verovatno nekoliko stotina ako ne i hiljada inžinjera je uključeno u prodaju inputa (herbicida, sitema za navodnjavalje, semena, đubriva…) koji će kad god ih nazovete dotrčati i davati vam savete kako se primenjuje njihov proizvod, objašnjava Živkov.

Takođe, dobar deo kompanija ili zadruga koje ugovaraju sa poljoprivrednicima imaju svoje inžinjere koji su na usluzi poljoprivrednicima. Tu su, zatim, oko desetina časopisa o poljoprivredi i isto toliko TV emisija u kojima možete čuti razne korisne savete od profesora do poljorivrednika. Na kraju tu je državna savetodavna služba predstvljena sa 34 poljoprivredne stanice i oko 700 zaposlenih, kojima je osnovni opis posla da poljoprivrednicima pružaju savete i druge usluge.

–  Znači poljoprivrednik, ako misli da mu treba neki savet (a najčešće misli da mu ne treba) i sada ima puno načina kako ga može dobiti. Agronomi, ovako zaposleni kako jesu, su samo višak. To znaju i poljoprivrednici i Ministarstvo, samo se plašim da agronomi, logično, neće videti da oni Ministarstvu ne trebaju kao savetodavci nego kao političko oružije pred izbore. Da je to drugačije bili bi konkursi za posao za stalno kroz poljoprivredne stanice gde bi bili odabrani najbolji a ne svi, bila bi pružena obuka i ovim agronomima kao i onim koji rade u stanicama a ne tri dana kursa kako komunicirati i kako popunjavati podatke o poljoprivrednicima, na kraju ne bi se ovo radilo sada, pred izbore, i ne bi im lično Predsednik želeo srećan početak rada. A Predsednik im neće držati govore za godinu dana kada se njihova uloga završi – naglašava Živkov.

Ljubica Blitva – Trošić