Skip to main content

ZSF: Privatno-javno partnerstvo u Zrenjaninu bez strategije

Lokalne samouprave 02. jan 2022.
3 min čitanja

Privatno-javno partnerstvo u Zrenjaninu se razvija bez strategije, ono je plod odluke državne vlasti ili lokalnih krugova vlasti, pokazuje analiza komunalnih delatnosti u ovom gradu koju je sačinio Zrenjaninski socijalni forum.

Oni primećuju da u Zrenjaninu do sada nije zabeležen ni jedan slučaj da gradska vlast emituje obveznice, tačnije dužničke hartije od vrednosti, kojima bi se finansirao lokalni ekonomski razvoj već se to čini sredstvima budžeta i kreditiranjem, ili kroz nejasno partnerstvo sa privatnicima.

Kako je evidentirano u analizi u koju je Danas imao uvid, prethodnih godina Zrenjanin je ostvario, pokušao ili najavio privatno-javno partnerstvo u komunalnim delatnostima vezanim za gradski i prigradski prevoz putnika, održavanje ulica i puteva, dimničarske usluge, prečišćavanje i odvođenje atmosferskih i otpadnih voda, i snabdevanje vodom za piće.

“Privatno-javno partnerstvo u Zrenjaninu nema strategiju. Ono je u slučaju prevoza putnika, zimskog održavanja puteva i dimničarskih usluga nastalo iz nametnute potrebe da se u praksi zameni saradnja sektora iz doba socijalističke privrede. U slučaju prečišćavanja otpadnih voda u pitanju je partnerstvo koje je nametnuto odlukom viših organa vlasti, dok se u slučaju prečišćavanja pijaće vode može govoriti o projektu na koji je uticaj imala politička volja lokalnih vladajućih krugova, ali i povezani lični interesi nosilaca tog posla”, objašnjava Miroslav Samardžić, iz Zrenjaninskog socijalnog foruma.

Pobrojane komunalne delatnosti Zrenjanin je poverio privatnim firmama, počev od prevoza putnika u lokalnom saobraćaju koje obavlja ne toliko uspešno preduzeće Net bus, sa monopolom u oblasti javnog prevoza.

Kako to izgleda u praksi govore podaci da Zrenjanin, sa svoja 22 seoska naselja, posle Subotice ima najveću teritoriju u Vojvodini. To znači da mnoge linije nisu isplative pa cenu karata subvencionisanjem određenih kategorija putnika reguliše Gradsko veće, pokušavajući da balansira između interesa privatnog prevoznika i slabe ekonomske moći putnika. Sem toga, divlji taksi prevoz kao konkurencija prevozniku Net bus suzbija se kontrolama inspekcija.

Deo komunalne delatnosti održavanja ulica i puteva koji se odnosi na zimsko održavanje u Zrenjaninu se dodeljuje preduzećima koja nisu u vlasništvu grada, pa oni brinu o 400 kilometara lokalnih saobraćajnica, dok se o magistralnim putevima stara javno preduzeće Putevi Srbije, a o trotoarima, biciklističkim stazama i trgovima brine javno-komunalno preduzeće Čistoća i zelenilo.

Ove usluge nailaze na česte kritike građana, jer se iz budžeta izdvaja ozbiljan novac a putevi su u lošem stanju, posebno kada padne sneg, a to poslednjih godina bude jednom ili dva puta tokom zime.

Ipak, najveći revolt u pogledu pivatno-javnog partnerstva kod komunalnih usluga pokazali su Zrenjaninci 2009. godine kada je pokušano da se nametne plaćanje obavezne odžačarine, a sve se završilo raskidom privatizacije preduzeća Dimničar i njegovim bankrotom. Ta usluga u Zrenjaninu više nije obavezna.

Kada je reč o pijaćoj vodi i otpadnim vodama, stvar je ozbiljnija i daleko je odmakla, konstatuje i Zrenjaninski socijalni forum.

Delatnost snabdevanja vodom za piće obavlja javno-komunalno preduzeće Vodovod i kanalizacija, a pošto voda koju distribuira ne zadovoljava propisane standarde i od 2004. godine je zabranjena za piće, pokušano je kroz javno-privatno partnerstvo 2015. godine sa gradnjom privatne fabrike vode, koja nije dala očekivani rezultat.

“Taj Zrenjaninski pokušaj uspostavljanja privatno-javnog partnerstva u oblasti snabdevanja građana pijaćom vodom imao je veliki uticaj i posledice po čitavu državu, jer je izdejstvovao čak i promenu zakona. To, vidimo, nije pomoglo da pogon radi kako treba i sada je, nakon neuspešnih pokušaja njegove prodaje, neizvesno da li će se i dalje insistirati na privatno-javnom partnerstvu”, objašnjava politikolog Miroslav Samardžič, iz Zrenjaninskog socijalnog foruma.

On podseća da je bez ikakvih najava pre godinu dana usvojen i predlog tretmana otpadnih voda koji je poveren privatnoj stranoj firmi, što je još jedno privatno-javno partnerstvo s obzirom da odvođenjem otpadnih voda sada upravlja JKP “Vodovod i kanalizacija”.

Ovo je posebno problematična tema, o kojoj se nerado govori u Zrenjaninu, jer celokupna atnosferska i otpadna voda se izliva u Begej. Trenutno su u toku pripreme za izgradnju prečistača otpadnih voda od strane privatnog partnera iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, što nailazi na brojne kritike.

(Danas)