Srbija želi da opskrbi Balkan ruskom vakcinom protiv korona virusa Sputnjik V koja u junu treba da počne da se proizvodi u Beogradu i namerava to da iskoristi kako bi proširila svoj uticaj u regionu, piše danas Zidojče cajtung dodajući da je ta „misija delikatna“.

Za Srbiju je to igra sa velikim ulogom – zemlja kandidat za EU, koja takođe održava bliske veze sa Rusijom, ulaže 50 miliona evra za prvu evropsku proizvodnju vakcine protiv kovida-19 Sputnjik V izvan Rusije, u beogradskom Institutu Torlak, piše list i dodaje da će se od juna ne samo Srbija, već i ceo region snabdevati ruskom vakcinom, čime se takođe jača uticaj Moskve i Beograda na Balkanu.

Čak i nakon početka pandemije korone 2020, rusko ministarstvo odbrane poslalo je u Srbiju stručnjake iz odeljenja za radioaktivni, hemijski i biološki rat kao i bolničku opremu. Ruska vojska pomogla je u smanjenju infekcija „u gotovo svakoj bolnici, domu za stare i državnoj ustanovi“ pohvalio se nedavno srpski ministar zdravlja Zlatibor Lončar na kremaljskoj televiziji Rusija danas.

Prve doze Sputnjika V stigle su u Beograd krajem decembra 2020, a vakcinacije su počele 6. januara: Sputnjikom, kineskom vakcinom Sinofarm i vakcinama Biontek-Fajzer i Kovišild (Astra Zeneka proizvedena po licenci u Indiji).

Takođe, predsednik Aleksandar Vučić nekoliko puta je davao vakcine susednim zemljama – poslednjih 100.000 Biontek doza Češkoj – što može da radi jer, iako je gotovo polovina Srba već vakcinisana, spremnost za vakcinaciju, posebno među mladim Srbima je mala, piše minhenski list.

Vučić se oslanja i na Sputnjik V proizveden u Beogradu. Probna proizvodnja počela je u aprilu, a Beograd je poslao prvih 2.000 doza vakcina na pregled na moskovski Institut Gamaleja koji je pronalazač Sputnjika V. Prema rečima srpskog ministra tehnologije Nenada Popovića, direktor Instituta Gamaleja Aleksandar Ginsburg dao je zeleno svetlo i Moskva sada isporučuje dalju opremu.

Ako sve bude kako je planirano, „ako do juna budemo imali velike količine, onda ne samo Srbija može mirno da diše, već i ceo region – jer je vakcina dovoljno za sve građane, uključujući i naše komšije“, rekao je ministar zdravlja Lončar.

List međutim dodaje da nipošto nije izvesno da će predstojeća proizvodnja vakcine Sputnjik V u Srbiji zapravo biti uspešna. Češka i slovačka regulatorna tela i poznati lekari nedavno su izrazili sumnje vezano za isporučene doze vakcine ili za podatke Moskve o navodno visokoj efikasnosti vakcine Sputnjik-V – na primer u Britiš medikal džornalu (British Medical Journal).

Rusku vakcinu još nisu odobrile Evropska agencija za lekove (EMA) ni Svetska zdravstvena organizacija (SZO), dodaje list.

EMA i SZO testiraju proizvodne pogone i procese od aprila, a zajedno od 10. maja. Prema rečima portparola SZO, to će trajati do juna. Prema pregledu od 18. maja, SZO još nije dobila sve podatke iz Moskve i datum odobrenja se ne nazire. Prema SZO, Srbija još nije podnela zahtev za odobrenje beogradske vakcine Sputnjik-V.

Ministarstvo zdravlja Srbije nije odgovorio na pitanje lista da li će i kada takav zahtev biti podnet EMA ili SZO.

Međutim, dodaje list, za mnoge Srbe i potencijalne kupce beogradske Sputnjik-V vakcine odobrenje od strane EMA ili SZO postaje važan, ako ne i odlučujući kriterijum: od trenutka kada EU primenjuje odluku od 19. aprila po kojoj je posetiocima iz zemalja van EU (ovo se odnosi na mnoge balkanske zemlje) dozvoljen ulaz bez PCR testa i karantina ako su primili vakcinu koju je odobrila EMA ili SZO.

Za razliku od EMA, SZO je već odobrila kinesku vakcinu Sinofarm, koja se koristi u Srbiji i drugim zemljama: svako ko može da pokaže ovaj sertifikat o vakcinaciji uskoro će bez problema moći da putuje sa Balkana u EU – što je važan kriterijum za skoro pola miliona Srba i stotine hiljada Kosovara, Albanaca i Makedonaca, čije je prebivalište u nekoj od zemalja EU, ali koji u stvari često putuju između Nemačke i Srbije.

Oni koji su vakcinisani Sputnjikom-V, međutim, kako piše nemački list, ostaće ispred vrata do daljeg a potencijalni kupci Beograda – prema ministru Lončaru, Crna Gora i Severna Makedonija trebalo bi da su zainteresovane – verovatno će se brzo predomisliti ako uskoro bude dostupan novi Biontek Fajzer.

Nejasno je da li Beograd može da proda svoju vakcinu Sputnjik-V van Evrope. Sama Indija, koja se očajnički bori protiv pandemije i čiji proizvođači vakcina ne isporučuju dovoljno doza, želi da vakciniše do 125 miliona svojih građana vakcinom Sputnjik-V, ali onom proizvedenom u Rusiji, piše list i dodaje da se efikasnot aktivnog sastojka stalno iznova dovodi u pitanje.

(Beta)