Urednica zbornika „Nikome se ne ponovilo“ Ajla Škrbić izjavila je danas u Beogradu da zbornik nastoji da odgovori na gotovo svakodnevna negiranja genocida u Srebrenici i istorijski revizionizam koji dolaze čak i od visokih zvaničnika zemalja nekadašnje Jugoslavije, posebno iz Srbije i iz delova Bosne i Hercegovine.

„Danas imamo ne samo osobe koje negiraju genocid u Srebrenici, već i osobe koje opravdavaju genocid. Posebno je zastrašujuće da se veliki deo tih osoba nalazi u državnim strukturama, pre svega u Srbiji i u delovima BiH. Tu je prekrajanje istorije postalo zvanična državna politike“, kazala je Ajla Škrbić u galeriji „Endžio hab“ Incijative mladih za ljudska prava u Srbiji.

Dodala je da je zbornik doprinos tome da činjenice o genocidu ne iščeznu iz javne sfere.

Predsednik Upravnog odbora Fonda B92 Veran Matić rekao je da treba svi zajedno da se stidimo zbog politizacije genocida.

„Veoma me uzrujava sve to. Bili smo deo antiratnog pokreta i vrlo smo snažno bili protiv svih zločina. Ali, i dan-danas prigovaram sebi da smo morali da znamo mnogo više. Znali smo više od ostalih, ali nismo znali dovoljno“, kazao je Matić.

Dodao je da su stavovi predsednika Srbije Aleksandra Vučića o Srebrenici veliki problem za Srbiju danas i da su u potpunosti u suprotnosti sa njegovim.

„Međutim, nije samo problem Vučić, problem je regionalni odnos prema zločinima uopšte“, ocenio je Veran Matić.

On je ocenio da u Srbiji verovatno nikada nije postojala politička volja za saradnju sa Haškim tribunalom i za suđenja za ratne zločine u Srbiji.

Istraživač Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove iz Haga Nemanja Stjepanović rekao je da je vlast najodgovornija za negiranje genocida, ali je dodao da u Srbiji postoje i razne druge strukture iz devedesetih godina koje učestvuju u „cementiranju“ teorija zavere i revizionističkih teorija koje doživljavaju sve veći i veći „procvat“ nakon ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića 2003. godine.

„O Srebrenici se sve zna i sve može da se sazna. Oni koji kažu da je možda bilo ovako ili onako, to sve spada u pretvaranje da se ne zna šta se desilo. Sedam velikih predmeta imamo u Haškom tribunalu, 16 ljudi je osuđeno. Siguran sam da ljudi koji to najglasnije negiraju u javnosti – predstavnici vlasti, institucija, crkve – veoma dobro znaju šta se desilo u Srebrenici“, kazao je Stjepanović.

Ocenio je da je politika negiranja genocida i istorijskog revizionizma „punjenje municije za nove ratove“.

Promociju zbornika moderirala je novinarka Marina Fratucan.

Zbornik “Nikome se ne ponovilo: Genocid u Srebrenici i borba protiv zaborava” deo je zajedničkog projekta Incijative mladih za ljudska prava u Srbiji, Forma ZFD i Nezavisnog društva novinara Vojvodine, koji podržava Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke.

Autori tekstova u zborniku, pored ostalih, su Sonja Biserko, Veran Matić, Andrej Nikolaidis, Nataša Mićić, Ines Tanović, Menahem Rozensaft, An Petrila, Jasminko Halilović, Lejla Gačanica, Hasan Hasanović.

Pored tekstova, zbornik donosi i fotografije Damira Šagolja, kao i crteže Vladimira Miladinovića.

Zbornik je prethodno promovisan u Sarajevu, a nosioci projekta su kazali da im je namera da ga promovišu na celom postjugoslovenskom prostoru i u svetu.

(Autonomija)