Potpredsednica Skupštine Vojvodine Maja Sedlarević ponovo je danas pozvala nadležne državne organe da bez odlaganja zabrane rad neonacističkih i fašističkih organizacija.
Sedlarević je na okruglom stolu u Novom Sadu povodom Međunarodnog dana borbe protiv fašizma, antisemitizma i ksenofobije podsetila da je Skupština Vojvodine takvu inicijativu podnela još 20. decembra 2005. na osnovu informacija Ministarstva unutrašnjih poslova o delovanju tih grupa.
Dodala je da je ta inicijativa ostala bez adekvatne reakcije.
„Zbog takvog pristupa države prema problemu širenja fašističkih i neonacističkih ideja u našoj zemlji, ove grupe i dalje deluju i izazivaju incidente, poput onog na prošlogodišnjem Antifašističkom skupu u Novom Sadu, u kojem je bilo i povređenih“, rekla je ona.
Republička poslanica Aleksandra Jerkov rekla je da očekuje da će Predlog zakona o zabrani neonacističkih i fašističkih organizacija, udruženja i simbola, koji je Skupštini Srbije podnela Liga socijaldemokrata Vojvodine, uskoro ući u skupštinsku proceduru.
„Dogovorili smo se sa pravnicima Demokratske stranke da prihvate ovaj zakon i očekujemo da će u narednom periodu biti stavljen na dnevni red. To je neophodno kako se borba protiv fašizma ne bi završila na priči umnih ljudi na tribinama, ali i da bi se konačno prekinulo sa tim da knjižare u Srbiji imaju najveću ponudu fašističke propagande“, rekla je ona.
Aleksandra Jerkov je podsetila da bi tim zakonom, pored zabrane organizacija koje u svom delovanju propagiraju fašističku i neonacističku ideologiju, trebalo da budu zabranjene i njihove manifestacije, a kao krivično delo bi se tretiralo i negiranje holokausta i veličanje osoba koje su osuđene i optužene za ratne zločine pred Haškim tribunalom.
Istoričar Ranko Končar podsetio je na korene pojave fašističkih ideja na tlu Evrope, ali i na prostorina bivše Jugoslavije, ocenjujući da su svi fašistički režimi bili specifični na unutrašnjem planu ali da im je zajednički imenitelj bila „osvajačka ambicija“.
On je ukazao na opasnost marginalizovanja pojave fašističkih grupa i njihovog delovanja i istakao da su najozloglašeniji fašistički pokreti takođe počinjali kao marginalizovane grupe.
Sociolog Vladimir Ilić rekao je „da se sa fašističkim i neonacističkim grupama, odnosno idejama za koje se zalažu, ne sme obračunavati omladina u direktnom sukobu sa neonacistima već pravna država koja kada to hoće, može brzo i efikasno da spreči takve incidente i okupljanja“.
Sociolog Mirko Đorđević rekao je da nepoznavanje korena, terminologije i istorije fašizma otežava borbu sa ovim problemom, kao i da je problem to što se Srbija stidi svoje antifašističke prošlosti.

(Beta)