Od omnibusa do novog Statuta APV
Nakon 17 godina važenja aktuelnog Statuta APV, koji je donet 1991. godine, posle ustavnih promena u Srbiji kojima su 1990. godine nadležnosti vojvođanske autonomije svedene na minimum, očekivalo se da će novim statutom AP Vojvodine vojvođansko pitanje biti zatvoreno kroz donošenje novog najvišeg pravnog akta Pokrajine.
Novi vojvođanski statut naći će se na dnevnom redu pokrajinskog parlamenta 14. oktobra, nakon čega treba da dobije saglasnost i republičkog parlamenta. Iako je već sad nesporno da će taj akt, čiji je prednacrt trenutno u javnoj raspravi, dobiti dvotrećinsku podršku, izvesno je da time svi zahtevi za vraćanje vojvođanske autonomije neće biti zadovoljeni.

Tako su autonomističke, ali i neke druge političke opcije, već nagovestile da će njihova podrška novom statutu ipak biti “uslovna”. Naime, ovi politički akteri ne skrivaju svoje nezadovoljstvo stepenom autonomije koji će biti uspostavljen novim statutom, ali istovremeno ukazuju i na ograničenja koja su u tom pogledu postavljena novim Ustavom Srbije, usvojenim 2006. godine. Zato, uz podršku statutu, najavljuju i incijative za ustavne promene, pozivajući se pri tome i na rezultate ustavnog referenduma, pošto u Vojvodini Ustav nije dobio većinsku podršku građana.

Inače, promena ustavnog položaja Vojvodine je tema koja je s vremena na vreme bila uzrok političkih tenzija, kako na vojvođanskoj, tako i na republičkoj političkoj sceni. A nakon petooktobarskih promena 2000. godine usledili su i prvi formalni pokušaji da se status Pokrajine promeni. Umesto očekivanih ustavnih promena, kako je to bilo obećano u izbornom programu tadašnje Koalicije DOS, Vojvodina je posle nekoliko pokušaja da se izdejstvuje vojvođanski osnovni zakon, 4. februara 2002. dobila takozvani omnibus-zakon kojim su Pokrajini delimično vraćene nadležnosti koje su joj pripadale po tadašnjem Ustavu, ali su joj bile uskraćene brojnim republičkim zakonima.

Usaglašavanje omnibus-zakona između Vlade Srbije i Pokrajinskog izvršnog veća trajalo je oko šest meseci, na nivou resornih ministarstava i sekretarijata. Kada je taj akt konačno usvojen u republičkom parlamentu, jedna od ocena njegovih predlagača bila je da je to “veliki korak za Beograd, ali mali za Vojvodinu”. Vojvođanski omnibus-zakon usvojen je tesnom većinom u republičkom parlamentu. Tada su Vojvodini prenete nadležnosti iz više od 20 oblasti, ali je to bio samo deo Platforme o ostvarivanju ustavnih nadležnosti Vojvodine koju su sačinili pokrajinski organi vlasti. Za njega je glasalo 118 od 232 poslanika, protiv je bilo 72, a 42 uzdržana, dok jedan poslanik nije glasao. Ovo je bio i prvi test za do tada čvrstu dvotrećinsku poziciju DOS-a u srpskom parlamentu. Protiv omnibus-zakona bili su poslanici opozicionih stranaka iz redova SPS-a, SRS-a i SSJ-a, dok je DSS, tada još kao deo vladajuće koalicije, bio uzdržan.

Inače, na predlog omnibus-zakona, koji je republičkom parlamentu na usvajanje uputila Skupština AP Vojvodine, bilo je podneto više od 300 amandmana, a skupštinska rasprava trajala je duže od dve nedelje. Među tim amandmanima, tridesetak je podnela Vlada Srbije. Ovo je ujedno bio i prvi zakon usvojen na predlog Skupštine Vojvodine, a do sada i jedini.

Jedan od ključnih rezultata omnibus-zakona bilo je formiranje Pokrajinskog fonda za razvoj, koji se punio novcem koji se Pokrajini vraćao od privatizacije preduzeća s njene teritorije. Skupština Vojvodine je na osnovu omnibusa donela odluke o osnivanju više pokrajinskih institucija, poput Pokrajinskog zavoda za sport, JP za upravljanje Nacionalnim parkom “Fruška gora”. Među najznačajnijima, svakako su i osnivanje pokrajinskih javnih preduzeća za gazdovanje šumama i vodama “Vojvodinašume” i “Vode Vojvodine”.

Prednacrt novog statuta APV, koji su podržale sve vladajuće stranke u Pokrajini – DS, SVM, G17 plus, LSV i SPS – prema ocenama njegovih autora, jeste ograničen ustavnim rešenjima, ali ipak omogućava nešto šire nadležnosti Pokrajine. Neke od novina su i pravo APV da otvara predstavništva u inostranstvu, mogućnost donošenja pokrajinskih zakonskih odluka, pravo na formiranje razvojne banke Vojvodine, šire nadležnosti u oblasti saobraćaja, formiranje pokrajinskih upravnih okruga i druge.

Bila jednom jedna Platforma

Usvajnje omnibus-zakona tadašnje vladajuće stranke objasnile su strategijom “korak po korak” kad je reč o vraćanju vojvođanske autonomije. U tom pogledu, ovaj omnibus dobio je i predznak “jedan”, pošto je najavljeno da će uskoro uslediti i omnibus 2, 3…

Međutim, do realizacije tih obećanja nikad nije došlo, što je, opet, pravdano skorim ustavnim promenama, do kojih je došlo tek krajem 2006. godine. A koliko je autonomistički blok bio zadovoljan rešenjima koja je novi Ustav predviđao u pogledu statusa pokrajinske autonomije, jasno se videlo kroz njihovu kampanju za bojkot ustavnog referenduma. U međuvremenu, politički akteri u Vojvodini su, pripremajući se za ustavne promene, pokušavali da usaglase tekst konstitutivnog akta Vojvodine s namerom da se on ugradi u novi Ustav. Ta priča, međutim, nikad nije dobila formalni epilog, ali je Pokrajinsko izvršno veće pre ustavnih promena sačinilo Platformu o položaju AP Vojvodine u novom Ustavu Srbije, koja je predviđala zakonodavna i izvršna ovlašćenja Pokrajine u domenu njenih nadležnosti, delimičnu sudsku autonomiju, te pravo Pokrajine na imovinu i vlastite prihode. Nakon donošenja novog Ustava, vladajuće stranke u Vojvodini bile su podeljene oko toga da li je ova platforma izneverena ili je najvišim pravnim aktom Srbije ipak delimično prihvaćena. Ipak, novina u novom Ustavu, kad je reč o Vojvodini, jeste odredba kojom je predviđeno da budžet APV iznosi najmanje sedam procenata republičkog budžeta, te da najveći deo tih para bude plasiran u kapitalne projekte u Pokrajini.