Donošenje Statuta autonomne pokrajina Vojvodine je ustavna obaveza, ali tim Statutom se neće popraviti standard građana Vojvodine, niti će oni bolje živeti. Rasprava o Statutu Vojvodine je idealna prilika da se pokrene inicijativa za promenu Ustava Srbije i ustavnog položaja Vojvodine. O tome bi Skupština morala da donese određeni zaključak. Naime, mora se poći od činjenice da Vojvođansko ustavno pitanje u procesu raspada SFRJ, SRJ i državne zajednice Srbija i Crna gora nije rešeno. Ono nažalost nije rešeno ni aktuelnim Ustavom, nego je samo otvoreno. Ne sme se prenebegnuti ni činjenica da je Vojvodina na ustavnom referendumu voljom ubedljive većine rekla ne Ustavu!
Skupština bi morala da poštuje volju građanki i građana Vojvodine izrečenim na referendumu i da traži nasilno oduzetih ustavnih prava građanima Vojvodine.  Na to Srbiju obavezuju odluke i Međunarodne  mirovne konferencije (London, 26.-28.avgust 1992. godine). Srbija se obavezala odlukama Londonske mirovne konferencije «da će građanima Kosova i Vojvodine vratiti ustavna prava». Ta obaveza nije ispunjena.
Dakle, tek sa promenama ustavnog položaja  Vojvodine u ustavnom sistemu Srbije može se govoriti o boljitku i mogućnosti kvalitetnijeg života građanki i građana Vojvodine. Dotle, će Vojvodina i dalje biti budžetski trošak od 7 odsto, a ne razvojna i demokratska komponenta cele Srbije.  Vojvodina je u dvadesetogodišnjem periodu skrnvljenja njene autonomije najviše osiromašila jer se od njenih građana najviše uzimalo. Takve intencije su prepoznatljive i u budućem razvoju Srbije po izjavama predstavnika vlasti da treba «ravnomernije razvijati Srbiju». To praktično znači na štetu Vojvodine, jer da bi se nekom dalo, mora se nekom i uzeti. Obično sa uzima od onih koji najviše imaju. A Vojvodina tu ima loša iskustva, kao još uvek relativno razvijeno područje.
Kod novog Statuta se postavlja i suštinsko pitanje ko ga donosi? Da li Vojvođanski ili parlament Srbije? Jer podleže verifikaciji Skupštine Srbije, a i promenljivog je karaktera, jer svaki novi Zakon zahtevaće njegovu reviziju.
Na javnoj raspravi je nacrt Statuta Autonomije bez autonomije. Jer Vojvodina po  Ustavu nema sadržaje suštinske autonomije, ona se i definiše kao nesuštinska, za  razliku od Kosova kojem je podarena suštinska autonomija.
Javnost se ovih dana povodom Nacrta Statuta zamajava, manje bitnim detaljima. Da li će se ubudeće Izvršno veće i pokrajinski sekretarijati zvati Vlada i ministarstva. Naravno da je u skladu sa Standardima modernih evropskih regiona primerenije da to budu Vlada, ministarstva i ministri. Nažalost, Vojvodina to u aktuelnom ustavu nije. U skladu sa njenim ustavnim položajem koji mu određuje Srbija, a ne građanke i građani Vodvodine  to je autonomija bez autonomije.  moglo bi da se zove Izvršni odbor i referenti, jer su njihove nadležnosti upravo takve.
Zbog svega toga vladajuća većima mora smoći snage i pokreniti inicijativu u parlamentu za promenu Ustava Srbije i ustavnog položaja Vojvodine. Sve ostalo nema smisla.

Predsednik  organizacije civilnog društva građanki i građana Vojvodine VOJVOĐANSKI KLUB
                           
Đorđe Subotić
Novi Sad, 21.9. 2008. godine