Skip to main content

VOICE: Revizionistička propaganda opkolila i veliko platno

Kultura 06. maj 2022.
4 min čitanja

„Srbija, jesen 1942. godine. Brojne esesovske jedinice pretresaju teren u potrazi za četnicima. Četnici primenjuju gerilsku taktiku: Rasturaju se u manje formacije i odlaze dublje u planine. Da li će pojačanje Kalabiću stići na vreme? Da li postoji izlaz kada 200 vojnika opkole njih četvoricu?“, ovo je nekoliko rečenica izdvojenih iz sinopsisa prvog četničkog filma „Opkoljeni“, koji je 13. aprila premijerno prikazan na filmskom platnu bioskopa Cineplexx Galerija u Beogradu.To nije samo falsifikovanje istorije, već i nešto što ni sa moralne ni sa istorijske prespektive ne sme da prođe, upozoravaju istoričari.

Režiju filma potpisao je niko drugi, već književnik Miloslav Samardžić, vlasnik izdavačke i produkcijske kuće „Pogledi“, koja je i kreirala ovaj uradak. Samardžić je poznat kao autor knjiga „Istina o Kalabiću“, „Saradnja partizana sa Nemcima, ustašama i Albancima“, i mnogim drugim književnim izdanjima koja vrve od istorijskog revizionizma. Između ostalog, Samardžić je i čest gost emisije Balkan Info, u kojoj se najčešće osvrće na period SFRJ sa antikomunističkim i generalno negativnim stavovima o tadašnjem političkom sistemu.

Kako je navedeno na oficijalnom sajtu, kao i na plakatu filma, radnja ovog četničkog blokbastera zasnovana je na „istinitom događaju“. Tekst na osnovu kog je snimljen film dostupan je na sajtu, a napisao ga je sam režiser filma, Miloslav Samardžić.

Istoričar Milovan Pisari kaže za VOICE da u tekstu na osnovu kog je urađen film postoji više nejasnoća i neproverenih informacija, kao i da nije pronašao podatke o akcijama protiv komandanta Gorske kraljeve garde Jugoslovenske vojske u Otadžbini Nikole Kalabića tokom 1942 godine.

„U trejleru filma se navodi da je to trenutak kada SS-ovci opkole i žele da uhapse Kalabića i navodi se da se to dešava 1942. godine. U tekstu na sajtu, se pak poziva na operaciju „Hajka“, koju se Nemci izvršili 1944. godine. To su dve u potpunosti različite stvari. U trejleru se vidi i SS divizija Princ Eugen, koju su činili banatski Nemci. Ona je osnovana početkom marta 1942. godine, a oni su u jesen te godine, prema podacima, bili u okolini Kopaonika i lovili tamošnje partizane. On je izmislio tu dosta stvari, preuzeo iz različitih konteksta i napravio jednu kombinaciju“ kazao je Pisari.

On dodaje da je očigledan cilj autora bio da, po američkom modelu, napravi herojsku priču o četnicima i samom Kalabiću, ukazujući, međutim, da je dobro poznato da je upravo Kalabić bio jedan od najvećih četničkih zločinaca.


„Ukratko, on želi da od zločinca napravi heroja! Ovo nije samo falsifikovanje istorije, ovde nam se nameće nešto što ne postoji, nešto što ni sa moralne ni sa istorijske prespektive ne sme da prođe.  Kalabić je odgovoran za brojne dokumentovane zločine, pregovarao je sa Nemcima i bio jedan od najgorih kolaboracionista“, ističe ovaj istoričar.

KAO PORNOGRAFIJA

Govoreći o istorijskom revizionizmu kroz kulturno-umetničke sadržaje, istoričar Milivoj Bešlin kaže da revizionizam kod nas još od devedesetih godina prošlog veka ne dolazi samo iz države, već i iz društva.

„Setimo se predstave ‘General Milan Nedić’, to je jedna od najgorih revizionističkih i propagandno-kulturnih pojava koja je svakako imala znatno destruktivniji uticaj u smislu širenja revizionizma i jednog poptunog vankontekstualnog posmatranja istorije Drugog svetskog rata u Srbiji od bilo čega što je nastalo. Ona se igrala još devedesetih godina, tako da ovo definitivno nije neki novi trend. Možda taj trend dobija ozbiljniju finansijsku podršku države, a otuda se čini da je to neki novi trend“, ukazuje Bešlin.

Novinar Daško Milinović napominje da već iz trejlera za film “Opkoljeni” može da se uoči taj osećaj kao da gledate neki nacionalistički spot, sličan onima koji se povremeno snimaju za kampanju protiv priznavanja nezavisnosti Kosova.

Plakat

 “Mogu slobodno da kažem da je ovo još jedan treš film naše kinematografije. Treš filmovi jednostavno postoje u slobodnim društvima. Ovo je za mene samo još jedno smeće sa Jutjuba koje će imati ograničen bioskopski život. To je meni na nivou onih religioznih, propagandnih filmova. U principu, u pitanju su zanatski loši filmovi. To je donekle kao pornografija”, kazao je Milinović.

Istoričar Bešlin ističe da su autori ovih filmova preuzeli obrasce od jugoslovenske kinematografije, ali da njima elementarno nedostaje talenat koji je utkan u jugoslovenske ratne filmove.

„To su ipak filmovi koji su imali globalnu rezonancu i koji se ozbiljno kotiraju i u međunarodnoj zajednici. Film je fikcija, ali ne možete kroz film širiti tako očiglednu propagandu i laži sa pogrešnim motivima. Motivi ovih ljudi koji to danas rade nisu nimalo povezani sa umetnošću, već isključivo sa propagandom i to liči na one propagandne filmske žurnale koji su išli u različitim totalitarnim režimima“, kazao je Bešlin.

LJUDI IPAK NE VOLE DA GLEDAJU GLUPE I DOSADNE STVARI

Milinović smatra da se ovakvi filmovi snimaju za već ideološki obojenu publiku, kao i da ne misli da će neko ko je neobavešten svratiti, slučajno pogledati film i izaći napolje sa nekom idejom da su četnici antifašisti.

“Oni su dosta dugo pokušavali da dokažu ljudima da su četnici bili antifašisti, a sada idu korak dalje u bezobrazluku pa pokušavaju da dokažu da partizani nisu antifašisti, pa se tu onda izmišlja nekakva saradnja partizana i ustaša. Ljudi nisu glupi, mislim da im je poprilično jasno da su u pitanju čiste laži i obmane”, dodaje on. 

Milivoj Bešlin zaključuje da je problem svih ovih uradaka koji imaju izrazito nacionalističko-propagandističku notu činjenica da su po pravilu nekvalitetni i dosadni i da uprkos novcu i trudu koji je uložen u njih, ne ostavljaju neki trag u društvu.

“Ljudi kod nas i dalje ne vole da gledaju glupe i dosadne stvari i da ih neko ponižava. Ne treba potcenjivati ljude, ljudi ipak prepoznaju nekvalitet na kraju“, zaključuje istoričar Bešlin.

Aleksandar Bugarin, Marko Lazić (VOICE, naslovna fotografija: Pixabay)