Ovo je gotovo trivijalno, ali se često odbacuje. Nije NATO samo, a po završetku hladnog rata zapravo ni prvenstveno, savez za odbranu od spoljašnjih neprijatelja. Da bi se to razumelo potrebno je poći od sledećeg zapažanja.

Najveći rizici evropskoj bezbednosti su evropski, unutarevropski, a nisu spoljašnji. Ne samo sada i ne samo u poslednjih par vekova, ali istorija nije ovde preterano važna.

Tako da Severnoatlantski savez ima dve da ih tako nazovem unutrašnje namene. Jedna je da se uklone ili stave na stranu eventualni teritorijalni sporovi među zemljama članicama. Ovo je svakako najvažniji razlog zašto Savez nije raspušten po završetku hladnog rata.

Pošto je to tema koja nikako ne prestaje da podstiče rasprave, možda da to ovako kažem: reč je o savezu koji bi trebalo da obezbedi da se istorija ne ponavlja ili, što je isto, da se ne obnove istorijski sporovi. Pre svega oni teritorijalni, pa da se tako otklone rizici ratova u Evropi.

Druga unutrašnja namena je da se doprinese političkoj stabilnosti zemalja članica. Jer se iz unutrašnje politike zemalja članica uklanjaju patriotske i nacionalističke teme, najčešće na račun suseda, koje bi mogle da budu podsticaj za ratoborne partije i pojedince. Zajednički odbrambeni savez otklanja privlačnost političkog preduzetništva koje je ratoborno. Zašto? Zato što odnos snaga ne može lako da se promeni. Bez obzira da li je reč o malim ili velikim zemljama.

Ovome je potrebno dodati i podsećanje da je reč o savezu koji je pre svega regionalan, dakle evropski i atlantski. Ovo je razlog zašto nije bilo moguće da se Savez proširi na Rusiju. Jer bi se preuzele obaveze za svetsku bezbednost, što ni na koji način nije poželjno, a svakako bi bilo više nego rizično. Nije teško videti da rizici sa kojima se suočava Rusija nisu samo evropski, dakle ne proističu prvenstveno iz Evrope. Što naravno ne stoji na putu da se dođe do mirovnog sporazuma između Severnoatlantskog saveza i Rusije, kojim bi se otklonili rizici po bezbednost obeju strana, koji proističu iz evropskih izvora da se tako izrazim.

Ovo poslednje je podrazumevalo otklanjanje pre svega ruskih teritorijalnih sporova, što se na više primera, a ne samo na ukrajinskom, pokazalo kao neizvodljivo. Tako da će sada ponovo ojačati odbrambena namena Saveza što se već vidi po povećanim izdacima za odbranu, koji su doskora bili nepoželjni kod najvećeg broja zemalja članica Saveza. Pritisci koji su ranije dolazili pre svega iz Amerike da se više troši na odbranu nisu bili primani sa razumevanjem u Evropi, upravo zbog toga što je NATO otklanjao najveći rizik po evropsku bezbednost, a to je rizik unutarevropskog sukoba. Pa nije bilo potrebno, a ni politički poželjno da se povećavaju izdaci za odbranu usled nedostatka teritorijalnih sporova.

To se sada promenilo.

Ima li boljeg rešenja? Ima, ali ono je kosmopolitsko i podrazumeva kraj istorije teritorijalnih sporova.

(Peščanik, foto: Medija centar Beograd)