Uz „Odu radosti“ i vatromet Hrvatska je, posle dugogodišnjih pregovora, u ponoć dočekala ulazak u Evropsku uniju (EU).

Pred oko 10.000 građana na centralnoj proslavi u Zagrebu hrvatski državni vrh i evropski zvaničnici poručili su da je reč o istorijskom danu za Hrvatsku, ali i za EU. Hrvatski predsednik i premijer Ivo Josipović i Zoran Milanović istakli su da Hrvatska iako ulazi u Uniju ostaje privržena napretku i stabilnosti regiona.

U obraćanju građanima posle ponoći Josipović je rekao da se ulaskom u Evropsku uniju otvara novo poglavlje u hrvatskoj istoriji.

„Ovo je dan kada su se ostvarili snovi ne samo ove generacije, nego mnogih prethodnih generacija naših ljudi. Dan kad smo stvorili temelj za sigurnu, demokratsku i evropsku budućnost naših novih generacija“, poručio je Josipović na glavnom gradskom trgu.

Dodao je da Hrvatska ne želi da Evropa stane na njenim granicama.

„Neka je otvorena svim zemljama i ljudima dobre volje, svima koji žele s drugima u miru i slobodi da podele evropski san i evropsku budućnost“, istakao je hrvatski predsednik.

Priča o hrvatskom uspehu, dodao je, priča je o zajedništvu, upornosti, ambiciji i viziji.

„Neka oblak ekonomske krize ne zamrači našu viziju i optimizam. Kriza je izazov, poziv da sutra bude bolje nego što je danas“, rekao je Josipović i dodao da je Hrvatska svesna da je čeka ozbiljan posao da osigura dalji napredak i hvatanje koraka s najnaprednijim državama Evrope.

Premijer Zoran Milanović izjavio je da je ovo istorijska noć, ali da ulaskom u EU Hrvatska nikud ne beži, već ostaje tu s novom odgovornošću.

„Na nama je da pružimo ruku zemljama u regionu u što bržem usvajanju evropskih kriterijuma. S tim zemljama i narodima povezuju nas neraskidive spone među kojima je najuzvišenije zajedništvo u antifašističkoj borbi tokom Drugom svetskog rata“, naglasio je Milanović u govoru građanima na Trgu bana Jelačića i u prisustvu zvaničnika EU i regiona.

On je naveo da Hrvatsku, međutim, od Srbije, Crne Gore, pa i BiH, udavaljavaju ratni događaji iz 90-tih. „U tom ratu Hrvatska je dokazala svoju odanost slobodi, a naknadno svesna i sopstvenih posrtaja na putu koji, zapravo, nije imao alternativu“, dodao je on.

Prema njegovim rečima, Hrvatska je izabrala da bude most prema boljoj budućnosti regiona kojoj su proevropske težnje, uz najviše standarde zaštite manjinskih nacionalnih prava, najefikasnije sredstvo za prevladavanje prošlih trauma.

Predsednik Evropske komisije Hose Manuel Barozo poželeo je Hrvatskoj dobrodošlicu u EU rekavši da se vratila na mesto koje joj pripada, u srce Evrope.

„Hrvatska se jako promenila u poslednjih decenija. Ona je potpuno demokratska zemlja u kojoj se poštuju temeljna prava i vladavina zakona“, istakao je Barrozo i dodao da zbog toga Hrvatska ima pravo na sve pogodnosti koje joj Unija može pružiti.

Poručio je da je ona primer za zemlje u regionu, jer je preduzela teške reforme i pružila ruku pomirenja. On je pohvalio Hrvatsku zbog najave da će pomagati i drugim državama regiona da slede njen put, jer je, kako je rekao, Unija otvorena svima s kojima deli evropske vrednosti.

Predsednik Evropskog veća Herman Van Rompej rekao je na proslavi da ulazak Hrvatske u EU u novijoj istoriji Zapadnog Balkana predstavlja prekretnicu na putu prema zajedničkoj budućnosti u zajedništvu, miru i blagostanju.

On je podsetio da je Hrvatska poslednjih meseci zajedno sa Slovenijom i BiH prebrodila prepreke i dodao da su na istom putu Beograd i Priština,koji su postigli istorijski sporazum.

„Verujem da će biti još pozitivnih koraka. Vaša zemlja će igrati ulogu od ključne važnosti, kao primer za celu regiju“, naglasio je Van Rompej, koji je građanima Hrvatske čestitao ulazak u Uniju.

Prigodnim govorima ulazak u Uniju čestitali su i predsednik Evropskog parlamenta Martin Schulz, predsednica Litvanije Dalia Grybauskaite i zamenik predsednika irske vlade Eamon Gilomere.

U okviru proslave u pogon je pušten Teslin transformator i prikazan 3D maping velikih hrvatskih izuma i otkrića.

Posle ponoći na graničnom prelazu sa Srbijom, Bajakovu, otkrivena je tabla s natpisom EU, dok je na graničom prelazu sa Slovenijom, u Bregani, skinuta tabla na kojoj piše Carina. Ta dva događaja uživo su se mogla pratiti putem video bima na Trgu bana Jelačića.

(Beta)