Skip to main content

Ukrajinski ambasador u Beogradu: Ruski uticaj veliki, ali to je izbor Srbije

Info 21. jun 2022.
4 min čitanja

Rat u Ukrajini nije samo borba za slobodu i nezavisnost te zemlje, već i borba za pravo drugih demokratskih zemalja da slobodno odlučuju kome će se prikloniti, rekao je u intervjuu za Glas Amerike Volodimir Tolkač, ambasador Ukrajine u Srbiji koji je na tu poziciju došao početkom aprila. Podvlači da Ukrajina i Srbija imaju zajednički cilj – put ka EU i smatra da na tom putu treba da se ispomažu. Kaže da “nije srećan” zbog velikog uticaja Rusije u Srbiji, ali i da Beograd sam odlučuje na koju stranu ide.

Glas Amerike: Srbija je osudila kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine, ali nije osudila agresiju Rusije u najoštrijem smislu, niti je uvela sankcije Moskvi. Kako Vi vidite tu politiku, da li Vas je to razočaralo?

Volodimir Tolkač: Vidite, svi mi imamo svoje ciljeve i puteve do tog cilja. Ukrajinci bi cenili kada bi ih Srbija u potpunosti podržala. Ali, to je izbor Srbije. Kao Ukrajinac bih možda vikao „molim vas, pomozite nam“, ali kao diplomata znam da moramo da radimo zajedno i pokušamo da nađemo zajednički interes…kao što su evropske integracije. Ponekad pitamo srpske kolege da li bi mogli da budu stroži, ali veoma cenimo to što se Srbija pridružila svim ostalim zemljama i glasala za zaštitu teritorijalnog integriteta i nezavisnosti Ukrajine. To je zajednička bliska pozicija. I mi smo štitili teritorijalni integritet i nezavisnost Srbije, kao što je to Srbija to uradila glasom u UN. Želim da se zahvalim predsedniku Srbije što je ponudio pomoć svim izbeglicama koje traže smeštaj u Beogradu, Vranju i drugim gradovima. Bio sam sa predsednikom u Vranju i razgovarao sa izbeglicama.

Interesi i prijateljstvo

Glas Amerike: Ukrajina je podržala teritorijalni integritet Srbije po pitanju Kosova, ukrajisnki zvaničnici su među prvima osudili NATO bombardovanje Jugoslavije 1999. Mislite li da bi bilo logično da zbog toga Srbija snažnije podrži Ukrajinu u ovoj situaciji?

Tolkač: Dali ste dobar primer koji nažalost nije mnogo poznat u Srbiji – da je Ukrajina bila među prvim zemljama koje su osudile bombardovanje. Danas se u Srbiji misli da je Rusija dala svu neophodnu pomoć Srbiji, a zaboravlja se da je naš ministar spoljnih poslova to ponudio prvi…Naši diplomatski napori danas su veoma ograničeni, jer „kada oružje počne da govori, diplomatija ućuti“. Pokušavamo da nađemo balans, ali vidimo da je balans narušen – ne našom krivicom. Danas pozivamo naše prijatelje i pokušavamo da vidimo ko je na našoj strani.

Glas Amerike: Da li Srbiju smatrate prijateljem?

Tolkač: Srbija ima svoj interes. Bio bih veoma srećan kada bi Srbija bila naš prijatelj. Ali, nisam siguran da danas možemo sa sigurnošču da govorimo o tome. Trudimo se da nađemo zajednički interes.

“U Srbiji je ruska propaganda veoma glasna”

Glas Amerike: Srbija još nema novu Vladu, ali je predsednik Aleksandar Vučić nagovestio u govoru pred Skupštinom da će se nova Vlada, parafraziram, baviti i sankcijama. Da li se nadate li da će se nova Vlada Srbije okrenuti više Zapadu, pa i Ukrajini?

Tolkač: Nadam se. Danas ne možemo biti sigurni ni u šta, svet je veoma fragilan. Vidite da je Ukrajina poptuno uništena, zemlja, ekonomija, industrija, naši ljudi ginu. Nadam se da će naš zajednički put više zbližiti.

Glas Amerike: Mislite li da bi Srbija mogla da olabavi veze sa Rusijom? Da li Rusija koristi Srbiju za neke od svojih ciljeva?

Tolkač: Nisam srećan što Rusija ima veliki uticaj u Srbiji, ali to je izbor Srbije. Mi samo pokušavamo da zajedno radimo ono što možemo, da budemo deo evropskih država. Srbija bira kako će doći do tog cilja. Ali, ako imamo zajednički cilj, moramo se ispomagati na tom putu. Ne želim da pritiskam Vladu Srbije ili bilo koga, da nešto uradi. Voleo bih samo jedno – da tim putem idemo zajedno. Nisam srećan kada vidim slovo “Z” na ulici, nisam srećan kada vidim agresiju prema našim građanima, video sam da je neko na automobilu urezao slovo “Z” i bio sam veoma nesrećan i ljut. Ali, to znači i da ne govorimo dovoljno glasno o tome šta se dešava u Ukrajini i moja je dužnost da to radim. Da pokažemo da se u Buči dogodio genocid, da pokažemo šta se desilo u Irpinu, Harkovu, pa onda da sami izvučete zaključke…Ovde je, nažalost, ruska propaganda, veoma glasna.

“Moj deda se borio protiv fašista, sada isto rade naši sinovi”

Glas Amerike: Jedan deo ruskog narativa u koji neki ljudi i u Srbiji veruju, je da su Ukrajinci nacisti. Kao razlog za agresiju, Moskva navodi da su oni koji govore ruski u Ukrajini bili žrtve nacista. Da li je to istina i ako jeste, zašto se to tolerisalo?

Tolkač: Kada se narativ o nacistima u Ukrajini pojavio u ruskim medijima, smejali smo se. A sada plačemo. Jer, na primer, moj deda se borio protiv fašista. Danas se naši sinovi bore protiv ruskih fašista. Ukrajinski nacisti, šta to uopšte znači? Tokom istorije, kao i u drugim zemljama, neki ljudi su se priklonili desnim, nacionalističkim idejama. Ali, to je samo deo ljudi, to nije polovina, nije ni 30 odsto ljudi. Zločin je da kažete da su svi ljudi nacisti. Posle Drugog svetskog rata, imali smo suđenje nacistima u Nirnbergu. Danas ruski propagandisti tvrde da su Ukrajinci nacisti. Ko je njima dao za pravo da počnu rat zbog toga što su neki propagandisti rekli da smo nacisti? Da li je to rekao sud? Ne. Da li o tome postoji neki međunarodni zaključak? Ne.

Glas Amerike: Imate li ideju kada bi rat mogao da se završi, i kako? I da li će Ukrajina izgubiti deo svoje teritorije na kraju?

Tolkač: To je teško pitanje, i nije za mene, već za naše vojnike. Ja se jako nadam da ćemo osloboditi našu teritoriju. Da ćemo odbraniti našu nezavisnost. Ono što mi daje nadu da će tako biti je to što nam pomažu mnoge zemlje, nismo sami. Dobijamo tehničku pomoć iz evropskih zemalja, SAD, Australije, Kanade. Pokazujemo da je Rusija sve izolovanija i to nam daje nadu da ćemo uspeti. Ne odbijamo da pregovaramo sa Rusijom, ali imamo crvene linije. Crvene linije su naša nezavisnost i integritet.

(Glas Amerike, foto: Beta)