Deliblatska peščara je dom za više od 900 vrsta vrsta biljaka, kao što su banatski božur, pančićev pelen i kleka, kao i za brojne retke, zaštićene i ugrožene životinjske vrste – tekunicu, orla krstaša, stepskog skočimiša, slepo kuče. U pitanju je jedan od najvažnijih centara biodiverziteta u Srbiji i Evropi. Požar nije zahvatio naselja i kuće, ali biološkinja Mirjana Ćuk upozorava da je situacija ozbiljna, iako nema ljudskih žrtava i veće materijalne štete, kako se nada da će i ostati. Ona za Mašinu objašnjava kako će požari uticati na ekosistem ovog područja.

„Vetar je jak, nesavladiv. Znam da je vatra proseke širine od više desetina metara, mesta uklonjene vegetacije napravljene baš u ovom periodu, da se vatra zaustavi, savladala zahvaljujući ovim vetrovima. Drugo, Peščara je bezvodno, suvo područje, vegetacija lako plane, pogotovo ranije pogrešno odabrane vrste za pošumljavanje”, objašnjava biološkinja Mirjana Ćuk, koja se bavi zaštitom i restauracijom prirode u Srbiji, a trenutno je zaposlena u WWF Austria kao ekspertkinja za zaštitu prirode i obnovu staništa.

Kaže – situacije je ozbiljna i to ne samo za prirodu.

Deliblatska peščara je najveća evropska kontinentalna peščara koja obuhvata oko 35.000 hektara površine, a nastala je tokom ledenog doba od naslaga peska.

Ima status specijalnog rezervata prirode (SRP), a od 2002. godine se nalazi na preliminarnoj listi Uneska (UNESCO) kao područje izuzetnih prirodnih vrednosti.

Na sajtu preduzeća „Vojvodina šuma”, koje upravlja ovim specijalnim rezervatom, navodi se da se u jedinstvenom mozaiku ekosistema, nalaze tipične vrste flore i faune, od kojih su mnoge prirodne retkosti značajne po međunarodnim kriterijumima.

Zbog aktuelnih požara, najugroženija je trenutno, navodi biološkinja Mirjana Ćuk, šumska vegetacija, odnosno prevashodno prirodne hrastovo-lipove šume, šume lužnjaka, bele topole.

„Ove biljne zajednice su se formirale jako davno i obiluju vrednim, retkim vrstama. Da li ćemo uspeti da ih obnovimo u uslovima izmenjene klime, videćemo. Šume su kompleksni sistemi i za njihovu obnovu će trebati puno vremena i truda. Najugroženije su retke vrste koje su svakako bile na ivici opstanka”, navodi Ćuk.

Kaže da će se tek videti kako će ovo podneti Banatski i stepski božur, šerpet, Pančićev pelin.

„Travnata vegetacija i pionirska pečarska vegetacija mogu dobro da podnesu požar i verujem da će se lako obnoviti. Ali, da li će izgubiti na kvalitetu, da li će neke invazivne vrste istisnuti one retke i ugrožene, videćemo.”

Ćuk naglašava da, iako sada, kako kaže, „svi pate za šumama Peščare”, tolikim šumama nije ni bilo mesto na Peščari.

„Ne može se saditi bilo sta i to bilo gde. Bor prirodno pripada nadmorskim visinama preko 1000 metara. Bagrem prirodno pripada Severnoj Americi. Mi smo bili u situaciji da je skoro 91 posto Peščare potpuno izmenjeno u poslednjih 70 godina zbog sadnje šuma i spontanog širenja bagrema. Mi smo katastrofu već imali i bez vatre”, navodi biološkinja.

Upitana kakav je trenutno rizik od invazivnih vrsta, kaže – uvek veliki.

„Pre svega je bagrem velika pretnja. Invazivne vrste su veoma otporne na sve, pa i na požar. Takođe, na uzurpiranim staništima su upravo one najčešći pioniri.”

Ćuk napominje da trenutno postoji i veliki rizik od promene kvaliteta zemljišta.

„Međutim, područje Peščare svakako nema veliku količinu organske materije, izvorno. Mislim da postoji ogromna količina biomase sada na Deliblatskoj peščari i da probleme koje smo imali pre 200 godina – probleme slobodnog peska sada definitivno nećemo imati”, zaključuje ona.

Na pitanje koje životinje su potencijalno direktno stradale u požaru i kako će to uticati na ekosistem ovog podrčuja, biološkinja navodi da svaka vrsta i svaka jedinka ima svoje mesto i ulogu u ekosistemu.

„Naravno da gubici postoje, ali razmere ne možemo jasno predvideti dok se ne izvrši monitoring nakon gašenja vatre. Nadam se da nisu preveliki”, navodi ona.

Kada je reč o obnovi prirode na Deliblatskoj peščari, Ćuk kaže da kompleksnija staništa zahtevaju više vremena, pa će najsporije da se obnove šume.

„Sigurna sam da će trebati koja godina i pionirskim peščarskim zajednicama. No sve to zavisi od spremnosti da se krene u ciljanu i dobro isplaniranu restauraciju i od sredstava koja ce biti raspoloživa”, navodi ona i ističe da je, takođe, važno i da se ovakva situacija sa požarima ne ponovi, budući da klimatski uslovi neće biti povoljniji.

Naša sagovornica navodi da je prisustvovala sastanku na kom su eksperti iz različitih oblasti, koji su radili na Deliblatskoj peščari u prethodnom periodu, diskutovali o trenutnom stanju i koracima za obnovu prirode.

Na sastanku je bila i ministarka ekologije Sara Pavkov, koja je obećala da će se uložiti sredstva u obnovu Peščare, kao i upravljač SRP-a preduzeće „Vojvodina šuma”, koji je, kaže Ćuk, izrazio spremnost da prioritet, nakon gasenja pozara, bude adekvatna obnova prirodnih ekosistema.

Podsećamo, požar na Deliblatskoj peščari gori već nedeljama, i dalje nije pod kontrolom, a prema zvaničnim informacijama je zahvatio više od 3500 hektara. Ministar unutrašnjih poslova (MUP) Ivica Dačić izjavio je juče opožarena površina obuhvata oko trećine Deliblatske peščare.

Meštani okolnih sa kojima je Mašina prethodnih dana razgovarala, navode da strahuju da će se požar proširiti na celu šumu. Početkom avgusta, Mašina je izveštavala iz Deliblatske peščare, kada su stanovnici okolnih sela samostalno pomoću lopata i traktora pokušavali da spreče dalje širenje požara ka naseljima, a pojedini čobani su evakuisali svoju stoku iz mesta koja su bila ugrožena požarom.

Ko sve živi na Deliblatskoj peščari?

Ukupno je prisutno više od 900 vrsta biljaka na Deliblatskoj peščari, a neke od najznačanijih su banatski božur, pančićev pelen, šerpet, bademić, peščarsko smilje i kleka – jedini samonikli četinar Panonske nizije, navodi se na sajtu Vojvodina šuma.

U pitanju je poslednja i najveća oaza peščarsko-stepske, šumske i močvarne vegetacije koja je nekada dominirala Panonskom nizijom, zbog čega je SRP „Deliblatska peščara”, piše dalje, jedan od najvažnijih centara biodiverziteta u Srbiji i Evropi i najznačajnije stepsko područje kod nas.

Kada je reč o retkim životinjskim vrstama, Deliblatska peščara je stanište za pustinjskog mrava, mravljeg lava, banatskog sokola, orla krstaša, stepskog skočimiša, tekunicu, slepo kuče, stepskog tvora i dr.

Za neke od njih, SRP „Deliblatska peščara” je jedino ili jedno od malobrojnih preostalih staništa u Srbiji.

Ovo područje je 2005. godine proglašeno značajnim područjem za biljke, a još 1989. godine kao međunarodno značajno stanište ptica, budući da se tu gnezde mnoge retke vrste: mala bela čaplja, žuta čaplja, ibis i lasta bregunica, objašnjeno je na sajtu Vojvodina šuma.

Darija Stjepić (Mašina/foto: Mašina)