Predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija izjavio je na Samitu lidera zemalja Zapadnog Balkana u Tirani da je je kriza izazvana širenjem pandemije koronavirusa pokazala značaj regionalne saradnje, socijalnoekonomsku međuzavisnost privreda u regionu, kao i potrebu za daljnjim produbljivanjem veza, kako unutar Zapadnog Balkana, tako i sa Evropskom unijom (EU).

Učestvujući na na panelu „Povezanost na Zapadnom Balkanu – finansijska podrška, Ekonomski i investicioni plan EU i IPA III“, Tegeltija je ukazao na poseban značaj regionalnog ekonomskog povezivanja i Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan, koji, kako je naglasio, ima ogroman potencijal za smanjenje jaza u privrednom razvoju između zemalja Zapadnog Balkana i EU.

„Unapređenje investicija je ključni element i pokretač produktivnosti i konkurentnosti ekonomije – ulaganje u razvoj infrastrukturne povezanosti i svakog drugog vida povezanosti u regionu je svakako prioritet na koji treba usmeriti pažnju u kontekstu dugoročnog oporavka privrede“, rekao je on.

Kako je saopšteno iz Saveta ministara BiH, Tegeltija je ukazao i na potrebu pokretanja obimnog investicionog ciklusa, navodeći da se zajedničkim naporima sa EU trebaju stvoriti uslovi za uspešnu realizaciju prioritetnih projekata povezivanja.

On je pozdravio „dugo iščekivani politički dogovor Evropskog parlamenta i Saveta po pitanju IPA-e III“, istakavši da je to dodatna motivacija za što efikasniju realizaciju Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan.

Tegeltija je iskazao spremnost Saveta ministara BiH da podrži sve projekte koji za cilj imaju unapređenje privrednog i poslovnog ambijenta, a time i poboljšanje životnog standarda građana.

Domaćin sastanka u Tirani je premijer Albanije Edi Rama, a prisutni su bili premijeri zemalja regiona, kao i komesar za proširenje EU Oliver Varhelji.

Posle panela o temi povezanosti na zapadnom Balkanu, predviđeno je da učesnici Samita, u okviru priprema za Berlinski samit, koji će biti održan 5. jula 2021. godine, potpišu zajedničku izjavu o povećanom angažmanu EU na Zapadnom Balkanu.

Varhelyi obećao 30 milijardi eura za Zapadni Balkan

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelyi izjavio je danas u Tirani da je ova godina – godina Zapadnog Balkana.

Varhelyi je, nakon održanog samita lidera Zapadnog Balkana WB6, rekao da će provođenje Ekonomskog i investicionog plana u regionu biti početak kraja krize izazvane koronavirusom, najavljujući da će investicioni plan u dogovoru sa Evropskom unijom mobilisati trećinu BDP-a regiona.

“U region će biti distribuirano 30 milijardi eura. Plan neće funkcionisati ukoliko region ne funkcioniše kao cjelina”, rekao je Varhelyi i istakao da će se to ostvariti jedino ukoliko lideri Zapadnog Balkana sarađuju u stvaranju zajedničkog regionalnog tržišta.

Kako je rekao, sve zemlje regiona kreću se u pravom smjeru, u smislu stvaranja tog tržišta i najavio novi samit zemalja Zapadnog Balkana u julu.

“Vidimo prve rezultate koji idu u tom smjeru kroz postizanje sporazuma o ukidanju roaminga na Zapadnom Balkanu”, rekao je Varhelyi opisujući to kao veliko dostignjuće.

Kako je rekao, implementacija tog plana omogućit će prolaz građana kroz države sa ličnom kartom, priznavanje univerzitetskih diploma i ukidanje radnih dozvola.

“Sve ovo omogućit će da saradnja na Zapadnom Balkanu bude u službi građana”, rekao je Varhelyi.

Bregu (RCC): Plan za zajedničko regionalno tržište traži odlučnije delovanje

Generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Majlinda Bregu je danas na reginalnom sastanku u Tirani rekla da udaljenost između vizije i plana za istinsko zajedničko regionalno tržište i stvarnosti traži odlučnije delovanje.

„Pozdravljamo dosadašnji napredak i radujemo se uspešnom potpisivanju važnih regionalnih dogovora kojima se olakšava slobodno kretanje ljudi. Ipak, udaljenost između vizije i plana za istinsko zajedničko regionalno tržište i stvarnosti traži odlučnije delovanje“, rekla je Bregu na sastanku lidera Zapadnog Balkana u Tirani.

Dodala je da je Regionalni sporazum o snižavanju cena rominga važan dokaz potencijala sveobuhvatne regionalne saradnje na korist građana i dobar model za dogovore koji će uslediti, saopštio je RCC.

„Podrška integraciji u Evropsku uniju nastavlja da raste na Zapadnom Balkanu i ove godine je podržava 62 odsto građana u odnosu na prošlogodišnjih 59 odsto. Podrška naših građana i privrednih subjekata regionalnoj saradnji je još veća – 77 odsto građana vjeruje da regionalna saradnja može doprinijeti boljoj političkoj, ekonomskoj i bezbednijoj situaciji u njihovoj ekonomiji“, istakla je Bregu.

Kurti predložio novi sporazum o slobodnoj trgovini, SEFTA umesto CEFTA

Premijer Kosova Aljbin Kurti je danas u Tirani na samitu lidera zemalja zapadnog Balkana predložio potpisivanje novog Srednjoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini u kojoj su zemlje članice ravnopravne države, umesto aktuelnog sporazuma CEFTA.

Kako prenosi Radio televizija Kosova (RTK), Kurti je ocenio da na trenutni pristup regionalnoj saradnji negativno utiču političke nesuglasice koje su kočile saradnju i pokrenule sumnje i neizvesnosti u pogledu budućnosti, a da je „odbijanje Srbije da prizna nezavisnost Kosova kontinuirana prepreka regionalnoj saradnji“.

Kako je naveo, „u okviru CEFTA prema Kosovu se dosledno postupalo nejednako i nepravedno i u sadašnjem obliku CEFTA ne može pripremiti region za članstvo u EU“.

Kosovski premijer je rekao da smatra da se trenutni okvir ne bavi pitanjima koja se odnose na demokratsko učešće, suočavanje sa prošlošću, borbu protiv korupcije, odgovornost vlade, nezavisnost sudstva i slobodu medija.

„Da bismo išli napred, potreban nam je novi okvir za saradnju koji se zasniva na zajedničkim vrednostima i posvećenosti skupu osnovnih principa. Ovaj novi okvir bi se zvao Sporazum o slobodnoj trgovini Jugoistočne Evrope – ili SEFTA, koja bi uključivala zemlje zapadnog Balkana kao ravnopravne članice sa jednakim pravima, zasnovane na posebnom odnosu sa EU, slično sporazumu o Evropskom ekonomskom prostoru (EEA)“, kazao je Kurti.

Tim novim sporazumom, prema kosovskom premijeru, nakon uspostavljanja SEFTA, EU će, sporazumom sa SEFTA, proširiti četiri slobode EU – slobodno kretanje roba, usluga, lica i kapitala – na sve zemlje koje su potpisnice SEFTA.

Podvukao je da bi se ovim dogovorom odgovorilo na „Plan ekonomskog ulaganja EU za zapadni Balkan“, koji za cilj ima da mobiliše do devet milijardi evra finansiranja tokom decenije.

Kurti smatra da bi EU i zapadni Balkan bi mogli da održe poseban samit 2024. i 2027. godine kako bi procenili nivo spremnosti za punopravno članstvo u EU.

„Kosovo je zainteresovano za pridruživanje EU. Pozdravljamo priliku da blisko sarađujemo sa svim našim regionalnim susedima radi olakšavanja našeg kolektivnog članstva u EU. Naš predlog je smeo, ali takvi su i snovi naših građana. Uvereni smo da ćemo, ako zajedno koračamo tim putem, moći da se pozabavimo mnogim izazovima i postignemo naš zajednički cilj„, kazao je Kurti.

Predlog Kurtija je, kako javljaju kosovski mediji naišao na protivljenje predsednice Vlade Srbije, Ane Brnabić.

(Beta, Al Jazeera)