„Na kragujevačkom Đačkom trgu u nedelju 17. maja je održana tribina (Studenata u blokadi, p.r) o značaju Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (UPKM) i o progonu srpskih obrazovnih institucija na Kosovu. Na tribini je pročitan proglas studenata UPKM koji su potom Studenti u blokadi preuzeli kao svoj zvanični stav i objavili ga na zvaničnom nalogu na mreži Iks, kao ’Memorandum o Kosovu i Metohiji’ (Memorandum).“, Danas 17.5.2026.

Tekst Memoranduma glasi:

„Mi, studenti Srbije, okupljeni u Kragujevcu, prvoj prestonici moderne Srbije i središtu srpske državotvorne misli, svesni svoje lične i kolektivne odgovornosti i istorijskog duga prema precima i potomcima, doneli smo ovaj Memorandum kao izraz jedinstvene volje.

1. Kosovo i Metohija su neotuđivi i sastavni deo Republike Srbije
   Ova činjenica nije samo ustavna kategorija, već istorijski i moralni imperativ koji ne podleže pregovorima o suštini.
   Očuvanje ustavnog poretka Srbije na prostoru Kosova i Metohije temelj je opstanka srpske države i zalog pravednog mira u regionu.
2. Kosovo i Metohija nisu samo prostor oni su komponenta srpskog nacionalnog identiteta.
   Kao grad u kojem je utemeljena moderna srpska državnost, Kragujevac baštini dužnost da bude čuvar zavetnih vrednosti koje su nikle na Kosovu i Metohiji, ne samo na krvlju natopljenom bojnom polju, već i na duhovnom obzorju sa kojeg nas i danas obasjavaju prizrenske crkve, pećke priprate, banjsko zlato i stubovi gračanskih svodova.
   Bez Kosova i Metohije, naš kulturni i istorijski kod gubi svoje izvorište i smisao.
3. Kao zreo i istorijski narod, svesni smo da se pitanje Kosova i Metohije ne može rešavati u izolaciji, već isključivo unutar složenih tokova međunarodne zajednice.
   Srbija mora aktivno i konstruktivno sarađivati sa svim relevantnim međunarodnim organizacijama, prepoznajući ih kao nezaobilazne partnere u pronalaženju najadekvatnijeg i održivog rešenja u okviru svog Ustava.
   Naš cilj je model koji će, uz dosledno poštovanje međunarodnog prava osigurati mir, bezbednost i punu zaštitu prava za narod koji živi na ovoj teritoriji.
4. Pitanje Kosova i Metohije tiče se svakog građanina ove zemlje.
   Naša veza sa južnom pokrajinom ne proizilazi isključivo iz svojstva držaoca pasoša Republike Srbije, već iz suštinskog svojstva činioca srpske istorije i kulture.
   Svaki pojedinac, kao nosilac kolektivnog sećanja, ima dužnost da doprinese očuvanju ove duhovne i kulturne baštine, koja prevazilazi granice administrativnih dokumenata.
   Ovaj Memorandim služi kao podsetnik da je naša borba za Kosovo i Metohiju istovremeno borba za naš obraz, našu kulturu i našu budućnost u porodici ravnopravnih naroda sveta.
   Sa ovog mesta, iz srca Šumadije, poručujemo da je očuvanje Kosova i Metohije zajednički imenitelj svih naših nastojanja.“
   

Šta reći za ovakav (očekivani?) imperativni stav o valjda ključnom problemu srpske politike (jednom od inicijalnih uzroka srpske agonije iz koje decenijama ne nalazimo izlaz) – za koji su učesnici mistične kragujevačke tribine istakli da je ‘izraz jedinstvene volje’ Studenata u blokadi?

Ko je inicijator te tribune? Po kojim kriterijumima su birani njezini učesnici? Je li tekst Memoranduma – ili barem njegova radna verzija koja pri ‘usvajanju’ na tribini nije suštinski menjana – prošao sve plenume na fakultetima i univerzitetima Srbije da bi se moglo tvrditi da je ‘izraz jedinstvene volje’ pobunjenih studenata? Jesu li kreatori i usvajači tog Memoranduma, za to imali mandate studentskih plenuma?

Usvojeni Memorandum – navodno ‘izraz jedinstvene volje’ Studenata u blokadi – kao da je organizovao kružok najtvrđih srpskih akademskih desničara (recimo pod predsedavanjem Vojislava Koštunice). Ili je na tribini bio dovoljan guru srpskih akademskih desničara Milo Lompar (skorašnji priređivač novih izdanja poezije Radovana Karadžića)? Guru je biranim rečima besedio o ’srpskim zavetnim vrednostima’ i ‘srpskom integralizmu’. Prema njegovim veleučenim rečima, isključivanje kosovske komponente iz famoznog srpskog integralizma značilo bi promenu same prirode naroda, prelazak iz autentičnog u „sintetički“ identitet (sic!), što vidi kao negativan i dalekosežan proces (prenosi Danas): „Ovde je reč o dalekosežnoj promeni kolektivne svesti, o svojevrsnom eksperimentu uživo koji se ne tiče samo Kosova i Metohije, već i drugih sredina poput Kragujevca, Subotice, Banjaluke i Nikšića“.

Perjanica akademske desnice iz ‘srpskog integralizma’ pored davno izgubljenog Kosova nipošto ne ispušta teritorije i drugih danas nezavisnih država, BiH i Crne Gore. Ne odustaje se od starih ‘nacionalno integralističkih’ snova. U ruiniranoj Srbiji od njih se još uvek ugodno parazitira bez obzira šta iza pokušaja njihove realizacije stoje posvemašni porazi. I sramote.

Koga pak među zadriglim desničarima – političarima i zadriglim popovima SPC – briga za to. Bitna im je vlast, moć i parazitiranje. I taj mrak – civilizacijski ćorsokak – eto 2026. godine se nameće Studentima u blokadi, pripisujući mu opšte važeći imperativ (‘izraz jedinstvene volje’). Po desničarskoj (kleronacionalističkoj) paranoji – koja je u različitim varijantama ojadila Srbiju i unesrećila ‘region’ tokom poslednjih četrdesetak godina – to treba da bude temelj, na kojem će Studenti u blokadi je l’da menjati ne vlast, nego – kako su najavili – sistem vrednosti koji ovakakv kakav je generiše katastrofalne vlasti.

Memorandum iz Kragujevca – nagoveštaj imperativnog nastavka zaslugama nacionalističke politike i zločinstva Miloševića za Srbiju davno izgubljene bitke za Kosovo – valjda je prvi javno izrečen politički stav Studenata u blokadi (ako je to zaista). U njemu nema ništa novo saglasno realnostima i zdravom razumu, sve stare izanđale gubitničke mantre zavijene u leporečive fraze prijemčive niščem umu. Nisu valjda pobunjeni student i građani koji ih podržavaju taj um?

Oslobađanje od nacionalističkih ‘integralističkih’ iracionalnosti – prema Kosovu, prema susedima (BiH, Hrvatska, Crna Gora) – ma koliko izgovarane učenim rečima ‘mislećih nacionalnih bardova’ preduslov je svih uslova za izlazak Srbije iz agonije. Preduslov je za radikalnu promenu sistema vrednosti – koju obećavaju pobunjeni student – izloženi otrovima kleronacionalističke desnice. Bez ispunjenja tog preduslova, studentski snovi o promeni sistema vrednosti urušene Srbije – kao i snovi građana željnih normalnog života – ostaće će pusti. Mračna desnica infiltrirana u pobunjeničku energiju onemogućiće njihovo ostvarenje.

Kad su se Studenti u blokadi do sada zbog razumljivih razloga (ideološka heterogenost) suzdržavali da objasne svoj stav o ključnim političkim problemima Srbije – odnos prema Kosovu, EU, Rusiji, prema BiH (prema Republici Srpskoj), prema Crnoj Gori, Hrvatskoj, ratovima devedesetih i ratnim zločinima – zašto se iznebuha separatno obznanjuje odnos samo prema Kosovu i to u starom nacionalističkom ključu? Zar to neće uzdrmati koherentnost pobunjeničke energije koja ima šansi da zbaci sa vlasti aktuelnu pljačkašku bandu? Zar pitanje odnosa prema Kosovu – kao i prema ostalim teškim pitanjima koja mogu razoriti jedinstvo ideološki raznolikih Studenata u blokadi – nije moglo biti ostavljeno po strani do smene sadašnje bande sa vlasti? Kome se to žurilo i žuri da udari svoj pečat na studentsku i građansku pobunu?

Memorandumom iz Kragujevca liči na desničarski pokušaj subverzije studentsko-građanske pobune. Njezini kreatori bi Srbiju da zadrže u kalu i beznađu. Da li će u tome uspeti i pobunjene student prevesti žedne preko vode, tek ćemo da vidimo. A da su toj pobuni naneli štetu, u to nema sumnje.

Ne sipa se vino novo u mješine stare.

(Autonomija)