Milionima ljudi Glas Amerike bio je svetionik nade i prilika da upoznaju Sjedinjene Države – što nijedna institucija neće moći da ponovi, piše Elez Biberaj dugogodišnji novinar i urednik te medijske agencije američke vlade.

U osvrtu za “Diplomatski bilten”, časopis Udruženja američkih diplomata, Biberaj navodi da se Sjedinjene Države suočavaju sa posledicama ućutkivanja jednog od najeminentnijih instrumenata meke moći – godinu i po dana pošto je administracija američkog predsednika Donalda Trampa odlučila da raspusti Glas Amerike.

“Odluka, koja je deo nastojanja da se zatvori Američka agencija za globalne medije (USAGM), oduzela je glas instituciji čija je svrha nezavisno i na činjenicama zasnovano informisanje nekih od najkontroverznijih informacionih okruženja u svetu. Time je ujedno i prenosila američke demokratske principe”, navodi Biberaj – koji je u Glasu Amerike kao izveštač, urednik i direktor proveo četrdeset i tri godine.

On upozorava da je povlačenje Sjedinjenih Država iz, kako ga označava, globalnog informacionog nadmetanja, narušilo američke kapacitete da oblikuju razumevanje u globalnom kontekstu, ali i prepustilo uticaj konkurentima koji informacije upotrebljavaju kao oružje.

“Šteta je ogromna, trajna i razorna po kredibilitet Sjedinjenih Država i njihove dugoročne nacionalne interese. U vremenu kada su informacije postale strateško bojno polje, cena povlačenja je previsoka da bi se ignorisala, a promena kursa je neophodna”, upozorava dugogodišnji bivši šef albanskog servisa Glasa Amerike.

“Za nekoga ko je proveo više od četiri decenije u Glasu Amerike”, piše Biberaj “bilo je bolno svedočiti njegovom ukidanju. Ne zbog sentimenta prema instituciji, već onoga što su Sjedinjene Države izgubile: pouzdan glas koji će tačno i sa integritetom objasniti Ameriku i procese koji se odvijaju unutar nje. Takođe, verodostojnim izveštavanjem doprineće unapređenju američkih spoljnopolitičkih ciljeva, ali i dopreti do strateške publike u trenutku kada je takvo angažovanje najpotrebnije”, piše nekadašnji direktor Evroazijske divizije Glasa Amerike.

“Unutar glasa”

Elez Biberaj piše da je svedočio delovanju i učinku Glasa Amerike u, kako navodi, ključnim trenucima moderne istorije: padu komunizma i uspostavljanju demokratija u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza i Istočne Evrope, ratovima na Balkanu, kasnijim političkim procesima, kao i ruskoj invaziji na Ukrajinu.

“U svakom od ovih trenutaka, Glas Amerike dokazao je svoju vrednost. Pružao je objektivne vesti i informacije, nefiltriran uvid u američki demokratski diskurs i institucije, objašnjavao politiku Sjedinjenih Država. To je stranoj javnosti pomagalo da razume ulogu i značaj američkog angažovanja. Oblast savremenog informisanja određena je dezinformacijama, neadekvatnim tumačenjima američkog angažmana, brzim tehnološkim promenama i rastućim autoritarizmom – što jasno ukazuje da Glas Amerike ne postoji – trebalo bi ga izmisliti”, navodi Biberaj.

On navodi da je Trampova administracija svoje poteze obrazložila tvrdnjama da je Glas Amerike politički pristrasan, neodgovoran i podložan stranom uticaju.

“Nije sprovedena nezavisna istraga niti sistematska analiza sadržaja. Tvrdnje su zamenile procenu, a neutemeljene optužbe su služile kao dokaz. Visoki zvaničnici su tvrdili da je Glas Amerike objavljivao antiameričke sadržaje i sugerisali da bi buduće izveštavanje trebalo pozitivno da predstavlja Sjedinjene Države”, navodi Biberaj uz napomenu da su takva tumačenja potpuno suprotstavljena pravom shvatanju novinarstva.

“Tretirajući tačnost i transparentnost kao nelojalnost i mešajući suštinsku razliku između nezavisnog izveštavanja i političke kontrole nad Glasom Amerike. Izjednačavajući uredničku nezavisnost sa političkim prkosom, administracija je podrila instituciju koja je služila predsednicima obe stranke – održavajući nepartijski integritet i ispunjavajući mandat koji joj je dat zakonom”, ističe Elez Biberaj u tekstu.

Novinar i urednik sa stažom dužim od četiri decenije u Glasu Amerike podvlači da njegovo lično iskustvo protivreči tvrdnjama o pristrasnosti i stranom političkom uticaju.

“Kao direktor Evroazijske divizije Glasa Amerike, odgovoran za izveštavanje o Rusiji, Ukrajini, Kavkazu i Balkanu, nadgledao sam izveštavanje zasnovano na strogim uređivačkim standardima i stalnoj internoj kontroli. Kao vršilac dužnosti direktora Glasa Amerike 2020. godine, imao sam direktan uvid u rad svih regionalnih odeljenja. Da je postojala sistemska pristrasnost ili strani uticaj, to bi odmah bilo očigledno. Glas Amerike je imao temeljne interne provere: američke ambasade širom sveta pratile su naše sadržaje, a novinari nisu tolerisali političke manipulacije. Kao i svaka velika medijska organizacija, Glas Amerike je povremeno pravio greške, koje su bile izolovane i brzo ispravljane kroz utemeljene procese uređivanja. Sve to bio je dokaz uređivačke novinarske kulture, a ne institucionalne pristrasnosti”, navodi Biberaj.

Ukazuje da je i da zabrinjava činjenica da nije bilo nikakvih razmatranja pre ukidanja Glasa Amerike.

“Nije bilo konsultacija sa Kongresom, spoljnopolitičkom zajednicom ili američkim stručnjacima za međunarodno emitovanje. Niko nije postavio suštinsko pitanje: Šta se dešava ‘dan posle’? Šta zamenjuje domet, kredibilitet i uticaj Glasa Amerike?”, ističe on.

Podvlači i da je Glas Amerike decenijama bio jedno od najekonomičnijih sredstava u globalnom angažovanju Sjedinjenih Država.

“Sa budžetom od oko 250 miliona dolara, skromnim po standardima nacionalne bezbednosti, dopirao je do stotina miliona ljudi nedeljno na 48 jezika. Mandat, utvrđen Poveljom Glasa Amerike, bio je jednostavan: pružati tačne, objektivne i sveobuhvatne vesti, prikazati američku raznolikost i vrednosti, jasno i odgovorno predstavljati politiku Sjedinjenih Država. Tu dvostruku misiju kritičari su često pogrešno shvatali, ali upravo je to Glas Amerike činilo efikasnim. To nije bila propaganda, već visokokvalitetno novinarstvo. Kredibilitet je bio temelj njegovog uticaja. Posledice demontaže tako vitalne institucije vidljive su u svakom delu sveta važnom za interese Sjedinjenih Država”, piše nekadašnji urednik i direktor u Glasu Amerike.

Primeri

Iran je, prema njegovom mišljenju, najjasnija ilustracija onoga što je izgubljeno. Biberaj podseća da je program Glasa Amerike građanima te zemlje pružao sveobuhvatno, izveštavanje putem više medijskih platformi: kombinaciju vesti, analiza, emisija, kao i izveštavanje o ljudskim pravima i američkoj politici.

“Ta širina i doslednost stvorili su pouzdanu alternativu informacijama koje kontroliše država i omogućili milionima Iranaca da prate i razumeju postupke Sjedinjenih Država u realnom vremenu. Posebno od početka sukoba u Iranu 28. februara, odsustvo kontinuiranog izveštavanja Glasa Amerike omogućilo je narativima, koje promovišu američki konkurenti, da dominiraju stranim javnim diskursom. Uprkos borbi za obnavljanje nekih programa, učinak je zanemarljiv u odnosu na ranije prisustvo Glasa Amerike: dopire do manje publike, nedostaju mu kompleksnost i kontinuitet koji su definisali izveštavanje Glasa Amerike. Ne može da parira količini i brzini antiameričkih narativa koje pokreće iranska država”, ustvrdio je Biberaj.

On podseća da u Rusiji, gde je Glas Amerike predstavljao pouzdanu alternativu državnoj propagandi, mediji pod kontrolom Kremlja sada dominiraju informativnim prostorom.

“Pošto je ruska vlada primorala Glas Amerike da zatvori moskovski biro 2022. godine, i dalje smo mogli da dopremo do Rusa digitalnim platformama. Međutim, sada, sa potpunim prestankom emitovanja Glasa Amerike, ruskim građanima je mnogo teže da dođu do pouzdaniih informacijama o Sjedinjenim Državama. Taj gubitak se proteže daleko van domašaja mogućeg objašnjenja američke politike”, piše dugogodišnji novinar Glasa Amerike.

On ukazuje da je Glas Amerike nudio sadržaje koje nijedan domaći medij nije mogao bezbedno da pruži: kontinuirano izveštavanje o autoritarnom sistemu Vladimira Putina, pritisak na nezavisne medije, sveprisutnu korupciju i manipulaciju izborima i javnim institucijama.

“Izveštavao je o uznemiravanju, zatvaranju i ubistvima opozicionih ličnosti poput Alekseja Navaljnog i Borisa Njemcova – o čemu su državni mediji netačno javljali ili ih ignorisali. Bez Glasa Amerike, Rusi su izgubili jedan od retkih medija koji im je pomagao da razumeju političke snage koje oblikuju njihovo društvo”, podvlači Biberaj.

Osim toga, navodi da je ućutkivanje Glasa Amerike posebno štetno bilo u Ukrajini.

“Ukrajinski servis Glasa Amerike je tačno i nepristrasno izveštavao tokom perioda duboke nacionalne krize, što nijedan domaći medij nije mogao: jasno je predstavljao politiku Sjedinjenih Država, debate u Vašingtonu, kao i kontekst zapadne reakcije na rusku agresiiju. Međutim, njegovim ućutkivanjem – Sjedinjene Države su eliminisale jedan od retkih pouzdanih izvora sposobnih da direktno prenesu namere SAD-a ukrajinskim građanima u trenutku kada njihov opstanak zavisi od kontinuiranog angažovanja Amerike i Evropske unije”, precizira Elez Biberaj.

Takođe, kako navodi, prekid emitovanja Glasa Amerike širom Balkana i Kavkaza stvorio je vakuum koji su autoritarni i neliberalni akteri brzo pokušali da popune.

“U Srbiji i Bosni, mediji koje podržava Rusija, kao i lokalni koji su pod partijskom kontrolom, oblikuju javnu percepciju Sjedinjenih Država gotovo bez protivteže, pojačavajući dezinformacije koje je novinarstvo Glasa Amerike zasnovano na činjenicama nekada rutinski dovodilo u pitanje. U Gruziji, gde demokratske institucije ostaju krhke, a politika oštro polarizovana, odsustvo pouzdanog američkog emitera ostavlja građane izloženijim antiameričkim porukama i teorijama zavere koje promovišu Moskva i njeni posrednici. Jermenija, zarobljena između geopolitičkih pritisaka i domaće nestabilnosti, suočava se sa sličnim talasom spoljne propagande. U sva tri slučaja, nestanak Glasa Amerike oslabio je informaciono okruženje koje je osnova demokratske otpornosti”, ističe bivši direktor Evroazijske divizije Glasa Amerike.

Ista dinamika, kako ukazuje, aktuelna je i u drugim regionima gde je informisanje strogo kontrolisano, a medijska situacija krhka.

“Okolnosti se razlikuju, ali rezultat je sličan: bez kredibilnog prisustva SAD-a i tumačenja koja pružaju, konkurenti dobijaju na uticaju. Iako Glas Amerike emituje ograničen program za područje Kine – prekid izveštavanja u punom obimu ostavio je tamošnju ciljnu grupu bez alternative državno kontrolisanim izveštajima o Sjedinjenim Državama. Na Bliskom istoku i u Africi, kraj emitovanja Glasa Amerike omogućio je regionalnim državnim medijima i dobro opremljenim spoljnim akterima da određuju okolnosti kojima se tumače postupci i namere SAD-a, uz malo dostupnih alternativa. Širom tih regiona, ulogu koju je nekada imao Glas Amerike preuzeli su ruski, kineski, iranski i drugi mediji koji imaju državnu podršku”, upozorava Biberaj.

Najvažniji koraci

Kako navodi penzionisani urednik Glasa Amerike, kumulativni efekat trenutne situacije razvio je sve veći vakuum u globalnom informacionom prostoru, što doprinosi tome da Sjedinjene Države više nisu dosledni učesnici u razgovoru o sopstvenim namerama, vrednostima i akcijama.

“Konkurenti postavljaju uslove debate i, u mnogim slučajevima, odlučuju o tome koja je publika najbitnija i kako treba da gleda na američku moć i njenu svrhu. Rešavanje te situacije traži promenu trenutnog smera i angažovanje u tom smislu”, navodi Elez Biberaj – nudeći korake koje je potrebno preduzeti što pre.

“Obnavljanje aktivnosti Glasa Amerike u ključnim strateškim zonama. Istovremeno, reformska nastojanja Sjedinjenih Država treba da budu zasnovana na strategiji, a ne politici, potvrđujući principe koji su dugo definisali kredibilitet Glasa Amerike: urednička nezavisnost, tačnost, objektivnost, sveobuhvatno izveštavanje, jasna prezentacija američke politike i puna raznolikost američkih perspektiva. To nisu prepreke efikasnosti, već njen temelj”, podvlači Biberaj.

Zalaže se i za osnivanje dvopartijske komisije koja bi razmatrala aktivnosti Glasa Amerike.

“Činili bi je iskusni stručnjaci iz oblasti diplomatije, nacionalne bezbednosti, istaknuti novinari i regionalni eksperti. Bili bi angažovani na definisanju misije usklađene sa aktuelnim geopolitičkim izazovima i globalnom informacionom potražnjom. Iz toga je potrebno da proistekne revitalizovan, digitalno agilan i strateški fokusiran Glas Amerike, čija će urednička nezavisnost biti zaštićena”, piše Biberaj za “Diplomatski bilten”, časopis Udruženja američkih diplomata.

On podseća da je Glas Amerike decenijama bio pouzdan instrument američke „meke moći“, čiji su strateški značaj prepoznavale sve administracije i partije. Ukazuje i da je tokom posete Glasu Amerike povodom 40. godišnjice, februara 1982. godine, predsednik Ronald Regan tu medijsku agenciju opisao kao važno oružje u arsenalu demokratije i pohvalio ga jer je, kako je rekao, ostao veran standardima novinarstva koji neće ugroziti istinu.

“Skoro tri decenije kasnije, predsednik Barak Obama obeležio je sedamdesetu godišnjicu Glasa Amerike opisujući ga kao svetionik istine koji pomaže ljudima da na temelju informisanosti odlučuju o svojim životima i budućnosti. Dvopartijsko razumevanje nije izbledelo: 14. januara 2026. godine, Predstavnički dom američkog Kongresa je većinom bez prava veta, glasao za obnavljanje finansiranja Glasa Amerike – što je potvrda trajne misije i vrednosti te medijske agencije”, navodi Elez Biberaj.

“Milionima ljudi”, piše Biberaj, “Glas Amerike bio je svetionik nade i sredstvo koje pruža pogled na Ameriku koji nijedna druga institucija nije mogla da ponovi.”

“Njegovo ućutkivanje narušilo je sposobnost nacije da jasno, verodostojno i dosledno komunicira sa publikom koja se Sjedinjenim Državama okreće ne samo zbog pouzdanih informacija, već i kao referentnom tačkom demokratskih normi, vladavine prava i slobode medija. Kao modelu kulturne otvorenosti, pluralizma i protivteže autoritarnom upravljanju”, kaže novinar i urednik Glasa Amerike sa višedecenijskim iskustvom.

“Obnavljanje Glasa Amerike sada je hitan strateški imperativ, a ne izbor na osnovu sopstvenog nahođenja ili slobodne procene”, zaključuje u osvrtu za “Diplomatski bilten”, časopis Udruženja američkih diplomata, doktor Elez Biberaj.

---

Elez Biberaj penzionisao se decembra 2023. nakon četrdesettrogodišnje karijere u Glasu Amerike. Od 2005. do 2023. godine bio je direktor Evroazijske divizije Glasa Amerike što je podrazumevalo odgovornost za emitovanje programa u Rusiji, Ukrajini, Kavkazu i na Balkanu. Od juna do decembra 2020. godine, tokom prvog mandata predsednika DonaldaTrampa, bio je vršilac dužnosti direktora Glasa Amerike. Doktorirao je iz oblasti političkih nauka na prestižnom Univerzitetu Kolumbija u Njujorku.

(N1)