Ministarstvo poljoprivrede pomaže paorima pred setvu
Ministarstvo poljoprivrede obezbediće paorima mineralno đubrivo za jesenju setvu upola jeftinije od onog na tržištu. Kako je juče rekao savetnik u tom ministarstvu Danijel Kovačić, regresirani veštak poljoprivrednicima bi trebalo da bude dostupan najkasnije za dve sedmice. Reč je o 50.000 tona đubriva „tri petnaestice“ i „8:16:24“, regresiranog sa 20.000 dinara po toni, što znači da ova pomoć države vredi milijardu dinara.

– To iznosi oko 50 evra po hektaru, što će znatno pomoći ratarima, koji za nekoliko dana treba da uđu u njive – rekao je Kovačić na tribini Zadružnog saveza Vojvodine i „Agropresa“, posvećenoj predstojećoj setvi. Dodao je da će ministarstvo ovih dana predložiti Republičkoj direkciji za robne rezerve da otkupi deo ovogodišnjeg roda kukuruza kako bi se obustavio pad cena te kulture i da bi mu vrednost bila dovedena na nivo koji proizvođači očekuju. Kovačić je najavio i donošenje niza veoma bitnih uredbi radi poboljšanja uslova u svim oblastima poljoprivredne proizvodnje, a do kraja godine očekuje se i usvajanje desetak zakona, među kojima su i dugoočekivani zakon o poljoprivredi i zakon o poljoprivrednom zemljištu.

U razgovoru o jesenjoj setvi učestvovali su predstavnici Zadružnog saveza Vojvodine, Produktne berze, žitomlinskih organizacija, naučnih institucija i proizvođači. Zajednička ocena je da je za taj važan posao veoma bitna znatna pomoć države, kako bi se on valjano obavio, odnosno kako bi se kulture zasejale na optimalnim površinama. A one su, naglasio je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Miroslav Malešević – 700.000 hektara pod strnim žitom, a od toga najmanje 500.000 hektara pod pšenicom. Istakavši strateški značaj pšenice, Malešević je ukazao da paori treba da zaseju najkvalitetniju, jer za takvu proizvodnju imamo odgovarajuće seme i druge uslove. Kao neosnovane odbacio je tvrdnje pojedinih stručnjaka da naše hlebno žito nije dobrog kvaliteta, naglasivši da se takvo žanje samo u nekoliko zemalja na svetu.

– Nažalost, teško je i struci i nauci i proizvođačima raditi u državi koja nema strategiju o poljoprivredi i čije je stočarstvo na dnu. I priča o proizvodnji pšenice svedena je na dilemu da li je sejati ili ne – izjavio je Malešević.
I od drugih učesnika jučerašnjeg skupa čulo se da su brojni proizvođači, pa čak i neki sa velikim zemljišnim posedima, pred dilemom da li da seju hlebno žito, jer tom proizvodnjom u ovim uslovima svesno idu u gubitke. Država zbog toga treba da pomogne koliko je god u njenoj moći, rečeno je, uz ocenu da 120 evra državne subvencije po hektaru nije dovoljno ni za pokrivanje troškova proizvodnje pšenice.

(Dnevnik)