Iako je novi statut usvojen u Skupštini Vojvodine još 14. oktobra, javna rasprava o tom pravnom aktu izgleda još nije okončana. Prema Ustavu Srbije, najviši pravni akt pokrajine stupa na snagu tek pošto dobije saglasnost republičkog parlamenta. Skupština Srbije može da potvrdi taj akt ili pak da ga odbije, ali nije moguće da se tekst predloga koji je utvrdio pokrajinski parlament menja kad se nađe pred narodnim poslanicima. Barem su tako doskora tvrdili pokrajinski zvaničnici.
Međutim, s obzirom na već izvesno prolongiranje rasprave o Predlogu statuta ali i na aktuelne kritike na taj tekst iz dela stručne javnosti, pa i iz Srpske akademije nauka i umetnosti, postavlja se pitanje da li je od 14. oktobra kad su taj dokument podržale sve članice vladajuće koalicije, došlo i do promene političke volje.
Nedavna izjava pokrajinskog sekretara za upravu, propise i nacionalne manjine Tamaša Korheca, koji je inače i jedan od autora novog statua APV, da je moguće da se statut još „dopuni i u proceduri“, upućuje da ova priča ipak još nije završena. Korhec je, naime, na okruglom stolu održanom početkom prošle nedelje u organizaciji beogradskog Pravnog fakulteta, bio usamljen u odbrani predloženog statuta. On je potom za naš list izjavio da je moguće da se „neka pitanja delimično modifikuju ako ih zakon o nadležnostima APV bude drugačije uredio“.
– Dakle, moguće je da Skupština Vojvodine to učini s određenim delovima statuta pre nego što počne rasprava u republičkom parlamentu. To nije isključeno – rekao je Korhec.
U međuvremenu, priča o statutu je skrajnuta drugom temom, pošto je i u izradi novog republičkog budžeta izgleda neko zaboravio na Vojvodinu, odnosno njeno ustavno sledovanje od najmanje sedam procenata iz republičkog budžeta. Usledio je dogovor predsednika Izvršnog veća APV Bojana Pajtića sa premijerom Mirkom Cvetkovićem, da se pokrajina kompenzuje tako što će se nedostajuća sredstva pokriti iz privatizacije NIS-a. Ako je time pitanje finansiranja APV rešeno, pitanje statuta i dalje ostaje otvoreno. Da li je u pitanju sticaj ili pak signal da bi vojvođanski statut mogao pretrpeti određene modifikacije?
Mogućnost promene teksta statuta ne isključuje ni zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine i narodni poslanik Bojan Kostreš. On, međutim, podvlači da ta stranka može da pristane na promenu predloženog teksta samo ako ona ide u pravcu povećanja nadležnosti APV, odnosno njihovog usklađivanja sa Platformom Izvršnog veća Vojvodine donetom uoči ustavnih promena, kojom se definiše zakonodavna, izvršna i delimična sudska vlast pokrajine, kao i pravo na izvorne prihode i imovinu.
– Bilo kakva drugačija promena statuta za nas neće biti prihvatljiva. Možda će statut biti peglan u određenim detaljima, ali nećemo pristati na to da se menja njegova suština, kao ni na to da se nadležnosti pokrajine smanje – istakao je Kostreš.
On je podsetio da su za platformu Izvršnog veća glasali i LSV i SVM i DS, te da su iste stranke podržale i predloženi statut.
– Iako nismo bili zadovoljni rešenjima statuta kada je reč o okvirima autonomije Vojvodine, tim aktom Liga je podvukla crtu ispod koje nećemo ići. Možemo da razgovramo samo o vraćnju autonomije, a o njenom ruiniranju nikako! – podvukao je Kostreš.
Dodao je da ipak ne veruje da je prolongiranje rasprave o statutu posledica promene političke volje u vladajućoj koaliciji.
– Mislim da su razlozi za kašnjenje s davanjem saglasnosti na statut objektivne prirode jer imamo blokadu parlamenta, kao i niz zakona koji čekaju da uđu u proceduru pre nego što je novi statut usvojen u Skupštini Vojvodine. Ne želim da verujem da je reč o zloj nameri, ali to će vreme pokazati – rekao je on.
Kostreš, međutim, od koalicionih partnera očekuje da će poštovati rokove iz Ustavnog zakona po kojima svi propisi moraju biti usklađeni sa novim Ustavom do kraja 2008. godine, navodeći da je među njima i vojvođanski statut.

(Dnevnik)