Srbija je na korak da ratifikuje Ugovor o izručenju sa Kinom, uprkos analizama međunarodnih organizacija koje godinama ukazuju da zvanični Peking zloupotrebljava ovaj pravni mehanizam za obračun sa političkim disidentima i aktivistima za ljudska prava u dijaspori.

Poslanici Narodne skupštine Srbije počeli su 17. juna raspravu o nekoliko desetina zakona i sporazuma, a među njima je i ugovor sa Kinom.

Potpisali su ga predstavnici dveju država pre dve godine u Beogradu, tokom posete kineskog predsednika Sija Đinpinga. Kina je ugovor ratifikovala u septembru 2025. godine.

„Više puta smo dokumentovali kako kineska vlada koristi transnacionalnu represiju kako bi targetirala kritičare, aktiviste, branioce ljudskih prava i članove dijaspore izvan svojih granica“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Alkan Akad, istraživač za Kinu u međunarodnoj organizaciji „Amnesty International“.

Evropski parlament je u rezoluciji, usvojenoj u aprilu 2026, pozvao zemlje članice EU da suspenduju sporazume o izručenju s Kinom, zbog rizika od progona i represije.

Šta predviđa ugovor?

Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Srbije i Kine o izručenju dostupan je na sajtu Narodne skupštine. U dokumentu se, između ostalog, navodi da se izručenje odobrava za krivična dela za koje je predviđena kazna od najmanje godinu dana, kao i ukoliko je traženom licu preostalo „još najmanje šest meseci do kraja odsluženja te kazne zatvora“.

Navodi se i da nije bitno da li se po zakonima obe države to delo nalazi „u istoj kategoriji krivičnih dela, niti da li se za naziv tog krivičnog dela koristi ista terminologija“.

Izručenje se obavezno odbija ukoliko država od koje se traži izručenje smatra da je reč o „političkom krivičnom delu“ ili ako je tražena osoba dobila azil.

Takođe, zahtev se može odbiti ukoliko država ima „čvrste razloge“ zbog kojih smatra da se izručenje traži radi krivičnog gonjenja ili kažnjavanja na osnovu rase, pola, vere, nacionalnosti ili političkog uverenja.

Odluka o odbijanju izručenja može se doneti i ukoliko je tražena osoba bila ili bi mogla da bude „podvrgnuta torturi ili drugom okrutnom, nehumanom ili ponižavajućem postupanju ili kazni“ u državi koja je podnela zahtev.

Srbija je prethodnih godina potpisala bilateralne ugovore o ekstradiciji sa brojnim državama, poput Sjedinjenih Država, Nemačke, Belorusije, Turske, Hrvatske, Crne Gore i BiH.

Ovaj dokument detaljno reguliše uslove i postupak izručenja određenoj zemlji. Ukoliko on nije na snazi, oblast uređuje Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.

U Srbiji odluke o izručenju donose viši sudovi.

Šta kažu zvaničnici Srbije?

Predstavljajući ovaj dokument pred parlamentarcima Srbije, pomoćnik ministra pravde Vladimir Vinš je rekao da se ugovorom „stvaraju uslovi za čvršću i obavezniju saradnju između dve države“ u borbi protiv svih oblika kriminala.

„Zaključivanjem ovog ugovora, lica koja se krivično gone u jednoj državi, ili su u njoj osuđena zbog krivičnog dela ne bi mogla bekstvom u drugu državu da izbegnu vođenje krivičnog postupka ili izdržavanje kazne zatvora“, rekao je Vinš.

Iz Vlade Srbije nisu odgovorili na upit RSE o tome zbog čega se dve godine čekalo na ratifikaciju ovog ugovora, kao i da li su uzeli u obzir analize međunarodnih organizacija da Kina zloupotrebljava ovaj mehanizam.

Srbija i Kina održavaju dobre diplomatske odnose od dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine. Kineski predsednik prvi put je posetio Srbiju 2016. godine, kada su dve zemlje potpisale Deklaraciju o strateškom partnerstvu.

Zabrinutost međunarodnih organizacija

Kineski „dosije“ o kršenju ljudskih prava već dugo izaziva zabrinutost, kaže Alkan Akad iz „Amnesty International“.

Zbog toga je ta organizacija, kako kaže, zabrinuta zbog svakog sporazuma o izručenju ili uzajamnoj pravnoj pomoći koji bi mogao omogućiti transfer pojedinaca u zemlje u kojima postoji stvarni rizik od ozbiljnih kršenja ljudskih prava.

„U Kini su vlasti često koristile široko definisana krivična dela protiv nacionalne bezbednosti, uključujući ‘subverziju’, ‘podsticanje subverzije’ i ‘separatizam’, kako bi krivično gonile branioce ljudskih prava, advokate, novinare, pripadnike etničkih manjina i druge pojedince zbog mirnog ostvarivanja njihovih ljudskih prava“, kaže Akad i podvlači:

„U takvim okolnostima postoji rizik da se zahtevi za izručenje koriste za progon osoba zbog postupanja koje bi bilo zaštićeno međunarodnim pravom o ljudskim pravima.“

On apeluje da države koje razmatraju zahteve za izručenje moraju osigurati da nijedna osoba ne bude predata tamo gde postoje osnovani razlozi za verovanje da bi bila izložena stvarnom riziku od ozbiljnih kršenja ljudskih prava.

U izveštaju međunarodne nevladine organizacije „Freedom House“, Kina je označena kao neslobodna zemlja, čiji pravosudni sistem je na svim nivoima pod nadzorom vladajuće Komunističke partije. Partija ima uticaj na imenovanje sudija, rad suda, presude i kazne, navodi organizacija.

Izveštaj koji je na svom sajtu objavio „Freedom House“ navodi da su uslovi u pritvorskim jedinicama teški, sa izveštajima o neadekvatnoj ishrani, redovnom premlaćivanju i uskraćivanju medicinske nege zatvorenika.

Evropski parlament o Kini

Na probleme u vezi sa ekstradicionim sporazumima sa Kinom ove godine ukazao je Evropski parlament (EP) analizirajući nedavno usvojeni sporni kineski zakon o „etničkom jedinstvu i progresu“.

Kina je u martu 2026. usvojila zakon koji formalno promoviše etničko jedinstvo. Države Zapada, uključujući i EU, ga kritikuju.

Zakon koji za Kinu znači promovisanje nacionalnog identiteta, za EU je institucionalizacija gušenja identiteta manjina.

Evropski parlament je u posebnoj rezoluciji o zakonu, usvojenoj 30. aprila ove godine, ocenio da Kina njegovim usvajanjem krši ljudska prava te da zabrinjava i njegova odredba koja omogućava da i ljudi van Kine mogu da odgovaraju pred zakonom ako se proceni da „ugrožavaju etničko jedinstvo“.

U rezoluciji se osuđuju vanteritorijalne odredbe zakona koje predstavljaju represiju izvan granica Kine.

„Sve države članice EU pozivaju se da suspenduju sporazume o ekstradiciji sa Kinom kako bi se ljudi koji borave u Uniji zaštitili od progona i rizika od represije“, navedeno je u rezoluciji Evropskog parlamenta.

Sudska praksa

Prema podacima organizacije „Safeguard Defenders„, Kina je sklopila više od 60 bilateralnih ugovora o izručenju. Ova međunarodna organizacija navodi da je od dolaska Si Đinpinga na vlast i pokretanja kampanje za progon begunaca pod nazivom „Lov na lisice“ 2014. godine, Kina pokušala oko 70 puta da izdejstvuje izručenje gotovo 400 osoba, od kojih se većina nalazila u Evropi.

Sudski slučaj koji je preokrenuo ovu praksu odigrao se 2022. pred Evropskim sudom za ljudska prava. Ta institucija je u presudi odbila izručenje jednog tajvanskog državljanina Kini, po zahtevu koji je Peking podneo Poljskoj.

Sud u Strazburu se pozvao na izveštaje Ujedinjenih nacija i u obrazloženju naveo da se mučenje i drugi oblici zlostavljanja u kineskim kazneno-popravnim ustanovama, koji su prijavljeni u tim izveštajima, mogu „izjednačiti sa postojanjem opšte situacije nasilja“ u toj zemlji.

Na taj slučaj pozvali su se sudovi u Italiji u dve odvojene presude donete 2023. godine, kada su odlučili da ne dozvole izručenje Kini. Takvu odluku je iste godine doneo i sud na Kipru, koji je odbio da izruči kineskim vlastima majku i njenog odraslog sina, koji su bili optuženi za ekonomski kriminal.

Dušan Komarčević, Svetlana Božić Krainčanić (Radio Slobodna Evropa, foto: Screenshot Dojče vele)