Skip to main content

SolidGrad u Subotici: Industrijsko nasleđe u funkciji umetnosti

Kultura 29. сеп 2021.
5 min čitanja

Nekadašnja uspešna fabrika obuće „Solid“ koja je u stečaju od sredine 2019. godine, a u kojoj je svojevremeno radilo gotovo 1.000 radnika, danas je dobila drugu namenu zahvaljujući entuzijazmu četvoro Subotičana koji su od dela ovog prostora napravili mesto za održavanje koncerata, izložbi i drugih kulturnih manifestacija.

Ovaj objekat u samom centru Subotice, u ulici Đure Đakovića pod brojem 4, izgrađen je kao industrijski, pa se vremenom tako i nadograđivao. Objekat je u lošem stanju, ali je ulična fasada zadržala svoj izvorni izgled. Najvrednija imovina Solida su upravo objekti čija je vrednost procenjena na više od 150 miliona dinara.

Vreme je stalo na fotografijama koje vam donosimo iz ovog nekada poznatog i priznatog giganta, a neverovatan entuzijazam i kreativnost predstavnika SolidGrada oduševljava i daje nadu da jedan objekat kakav je ovaj, predratno-posleratni, može da zaživi ponovo, ali kao mesto okupljanja umetnika i građana koji će zajedničkim snagama da izgrade prostor koji Subotici nedostaje – tačku okupljanja oko umetnosti, savremenog stvaralaštva i sjajne muzike.

„Mi se trudimo da u Suboticu vratimo umetnost u prve redove, a to ćemo ostvariti gerilski, malo po malo, uz pomoć i podršku građana”, kaže za Magločistač subotički ugostitelj i predstavnik neformalne grupe SolidGrad, Strahinja Džever.

Ovu grupa građana čini četvoro prijatelja, a osim Strahinje koji je osam godina proveo na brodu u Americi, tu su i slikar Adrijan Klajo koji je studirao umetnost u Novom Sadu i art umetnice koje su se školovale u Budimpešti, Andrea Tumbas i Eva Sabo.

Oni iznajmljuju deo ovog prostora, koji je u privatnom vlasništvu, koji su dobili na upotrebu, pa su ga delom i adaptirali. U okviru objekta trenutno posluju i druge firme, a ostalo je u stečaju.

Džever kaže da će SolidGrad da bude osnovan kao udruženje građana i da žele da se udružuju i sa drugim civilnim organizacijama i da na taj način pokušaju da obezbede novac za finansiranje osnovnih troškova neophodnih za rad.

„Sve što smo radili do sada, radili smo napolju, u bašti. Početkom septembra smo organizovali koncert Ramba Amadeusa, a imali smo i jedan manji koncert. Predviđeni su i određeni komercijalni sadržaji, ali samo iz razloga da bismo mogli da se finansiramo i da održimo objekat u životu jer, sve što želimo da radimo, bez novca nije moguće“, navodi Džever.

Njihova ideja je da prostor funkcioniše po modelu Szimpla kert-a u Budimpešti, koji takođe ima slične aktivnosti. Szimpla kert (Jednostavna bašta) je „baza civila“ koja nudi raznovrsne programe, od koncerata i izložbi preko organizacije filmskih i pozorišnih predstava, do kuhinje i raznih humanitarnih akcija i drugih događaja. Ovaj prostor funkcioniše 19 godina, a godišnje ga poseti oko milion ljudi.

„To nam je potrebno da nekako prenesemo tu energiju ovamo. I to zapravo funkcioniše svuda u Evropi, samo kod nas ne funkcioniše jer smo mi navikli da sve mora da bude naručeno iz fabrike. Ne mora da se naručuje iz fabrike da bi ljudi uživali u nekom prostoru“, smatra Džever.

Tačan podatak o godini izgradnje i arhitekti koji je projektovao objekat u kom je bila smeštena fabrika „Solid“ nije evidentiran. Pretpostavlja se da je izgrađen krajem 19. veka, sa stilskim odlikama eklektike. U pitanju je jednospratna stambena palata, sa simetričnom jednostavnom fasadom. Fasada je delom izvedena u žutoj fasadnoj opeci, a delom u malteru. Dekorativna plastika je skoncentrisana oko otvora i rađena je takođe u malteru. Prizemlje je od spratnog dela odvojeno kordonskim, isturenim profilisanim vencem a sličan je i u potkrovnom delu. U osovini prizemlja je locirana velika kolska kapija sa lučnim nadsvetlom, iznad koje je na spratnom delu balkon, dok je u krovnom delu postavljena atika. Bočni rizaliti, kao centralni, na svom spratnom delu nose još po jedan balkon i u krovnom delu atiku.

Izložba u čast radnicima „Solida“

Džever navodi da je plan bio da počnu sa radom još u junu, ali je zgrada imala toliko problema da je trebalo vremena da se reše vodovodne cevi, struja, utikači, pa im je celo leto prošlo na rešavanju tih nedostataka.

Prema njegovim rečima, SolidGrad ima u planu da prikupi sve artefakte koji potiču iz vremena kada je fabrika Solid funkcionisala i da ih pripreme i predstave kao izložbu i da ona budu stalna postavka u ovom objektu.

„Želimo da ih stavimo u vitrine i da pokažemo da je ovde nekada radilo i do hiljadu radnika, to je vojska ljudi kojima na taj način želimo da odamo počast“, smatra Džever.

Dodaje da, dok su spremali i radili, uvek uđe neko od tih bivših radnika Solida, i da su takve situacije obično pune emocija.

„Bila je otvorena ulazna kapija i nedavno je ušla jedna žena, i zamolila nas da je pustimo unutra da pogleda prostor. Kada je ušla, ona se gotovo rasplakala. Prošetala je prostorom u kome je 30 godina radila, a možda je zadnji put ovde bila 2002. godine. Dole su bila neka vrata koja smo ranije pokušavali da otvorimo, ali u tome nismo uspevali, pa smo pomislili da su ona zaključana. Ta žena je prišla i stisnula donji deo vrata nogom i vrata su se otvorila. Mene je to toliko ganulo… Mislim da je sve ovo veoma dirljivo i za bivše radnike Solida. Zbog toga želimo sve predmete, slike, da saberemo na jedno mesto i da ih izložimo“, kaže Džever.

Grupa ima u planu i da radi ture po objektu gde bi neko od vodiča sproveo posetioce i govorio im o istorijatu ove nekada uspešne fabrike.

Podrži umetnike!

Koncert džez saksofonistkinje, flautistkinje i kompozitorke Jasne Jovićević biće održan u subotu, 2. oktobra, u 21 čas, u prostoru SolidGrada. Na koncertu nastupaju i Zoran Dukić – glas, gitara; Dávid Szűcs – kontrabas i Zoltán Sánta – bubnjevi. Ulaznica košta 300 dinara.

Izložba pod nazivom „Dani vojvođansko-mađarske umetnosti” biće održana 11. novembra, gde će izlagati oko 25-30 izlagača čija postavka će biti vidljiva do kraja godine.

Alternativna kultura neopravdano zanemarena

Džever ocenjuje da je Subotica već dugo bez adekvatnog alternativnog prostora subkulture koji može da okupi umetnike koji ovde mogu slobodno da se izražavaju.

„Grad nikada nije ni imao veliki prostor namenjen, između ostalog, umetnicima a da nije uređen od strane države. Za sada je bitno da imamo bezbedan prostor gde umetnici mogu da izlažu“, smatra Džever.

Prema njegovom mišljenju, alternativna kultura je neopravdano zanemarena u Subotici, pa i u Srbiji, a možda i u celoj regiji.

„Mi ovu priču ne možemo sami da isteramo, mora priča da se tiče celog grada, ako hoćemo da je zajedno održimo na nogama“, zaključuje Džever.

Nekadašnji radnici Solida se još uvek bore za svoja radnička prava

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika u nekoliko navrata oglašavala je prodaju imovine „Solid“-a, koji je u stečaju od sredine 2019. godine. Predmet prodaje su industrijske mašine i oprema, vozila i zalihe.

Stečaj u nekadašnjoj fabrici obuće otvoren je zbog trajne nesposobnosti plaćanja, a poverioci potražuju više od 133 miliona dinara.

Nekadašnji radnici ovog preduzeća uspeli su da naplate deo zaostalih zarada. U pitanju je devet minimalaca za koje je iz Fonda Solidarnosti izdvojeno trideset i pet miliona dinara. Više od 140 nekadašnjih radnika ovog preduzeća i dalje ima problem nepovezanog radnog staža. Neki od njih su uspeli i da ih naplate preko tužbi protiv države na ime naknade nematerijalne štete zbog predugih stečaja. Ostali postupci pred sudom su u toku, preneo je sredinom marta RTV.

Pogledajte foto-galeriju portala Magločistač iz nekadašnje fabrike “Solid” u kojoj je vreme stalo.

(Tekst i foto: Natalija Jakovljević, Magločistač)