Nemački političar Kristijan Šmit koji je tek preuzeo dužnost Visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini, najavivši reforme koje bi zemlji omogućile članstvo u Europskoj uniji, izjavio je u intervjuu za bosanski servis Glasa Amerike da je politička klima u BiH pregrejana, ali da ipak sledi hlađenje.

On je izrazio optimizam da će “kad se temperature smanje” početi razgovori o važnim pitanjima za tu zemlju, navodeći među njima presudu Sejdić-Finci, izmene Izbornog zakona, ali i niz drugih tema vezanih za zakonodavstvo.

Šmit je istakao da postojeći Izborni zakon treba izmeniti i poboljšati.

“Izbori se moraju i trebaju održati, tako da je to ujedno i napomena, u smislu da mora postojati dogovor. Naravno da neće postojati Izborni zakon gde će jedna strana biti zadovoljna 100, a druga samo 20 posto. To možda i nije dobro za sve, međutim, sve su to poteškoće demokratije, a demokratija znači institucijski kompromis. Ako postoji spremnost na kompromis, onda se nalazi rješenje”, poručio je on.

Komentarišući odluku njegovog prethodnika Valentina Incka, koji je pre samog odlaska iz BiH doneo Zakon o zabrani negiranja genocida, koja je naišla na burne otpore u entitetu Republika Srpska – Šmit je kazao da su nove stavke u Zakonu deo 14 uslova koji se vežu za pristupanje zemlje Europskoj uniji.

“Mene ne iznenađuje sam zakon, već cela diskusija koja se razvila u vezi toga. Niko nema pravo, kako se insinuira, da odgovornost pripisuje RS-u. Ovde govorimo o individualnim delima koja su počinjena i ona se moraju procesuirati individualno. Kao neko ko dolazi iz zemlje koja je procesuirala takva krivična djela, dao bih preporuku da najpre moramo imati poštovanje za mrtve, a drugo, moramo gledati u budućnost koja donosi mnoštvo izazova kojima se trebamo baviti. Tako da, zaista sam iznenađen intenzitetom angažmana i bavljenja ovom temom. Umesto toga, moramo gledati napred, a nikako to ne možemo pripisivati celoj jednoj etničkoj skupini ili zemlji. To nije prihvatljivo”, rekao je on.

On je poručio da se svi moraju zapitati, “uključujući i političare, ali i roditelje, očeve i majke – šta prenosimo na decu – da li im želimo govoriti o tome ko je bio bolji ili lošiji ili poruka treba biti da se tako nešto nikada više ne sme desiti”.

Na pitanje kakav je stav međunarodne zajednice na poruke člana Predsedništva BiH Milorada Dodika da će policija tog entiteta sprečavati eventualna hapšenja koja bi se sprovodila na osnovu tog zakona, Šmit je rekao da je to tema za pravosuđe.

“To je objavljeno u Službenom listu BiH i odnosi se na celu zemlju. Imam poverenje u pravosuđe da će se baviti time. S druge strane, ostaje politički aspekt gde se postavlja pitanje – kako to može dovesti do cele ove diskusije? Moramo razdvojiti entitete i istorijsku odgovornost koju imaju pojedinci. Navest ću primer Ratka Mladića i njegove presude pred Međunarodnim sudom u Haagu. I dalje imam jasan stav – moramo gledati napred”, kazao je on.

Poručio je i da je interes i Nemačke i Sjedinjenih Američkih Država i međunarodne zajednice da se nastavi razvoj BiH kao održive demokratije.

Ocenjujući da je tokom poslednjih godina ostvaren veoma mali napredak, on je izrazio uverenje da će se međunarodna zajednica ipak više angažovati oko BiH, navodeći da to zahteva “mnogo više od pukog diplomatskog jezika”, odnosno “povezivanju sredstava kako bismo postigli ciljeve”.

“Ovakva situacija konstantna je deset godina i niko ne govori o BiH. Treba li o zemlji govoriti tek kada dođe do konflikta? To se ne sme desiti jer je na stotine hiljada ljudi stradalo i ako to znači da moram biti neugodan i grub, to ću onda, zaista, i biti. Kada govorimo o vlasti, ne govorimo o vlastitim interesima i džepu, već o angažmanu. Naravno, ja shvatam i celokupnu situaciju i ne kritikujem jer to želim, nego želim raditi uz kompromis. Ako imamo zemlju u kojoj samo stari pričaju bez postignutog dogovora, a istovremeno mladi odlaze, onda je to znak da se svi građani moraju uključiti u delovanje i stvoriti određenu perspektivu. Tu govorimo o vladavini prava i perspektivama za mlade, jer, ipak, ovaj deo Evrope treba biti domovina. Ne smemo se pomiriti s tako velikim gubicima i odlascima mladih ljudi. Ja, svakako, neću”, poručio je Šmit u intervjuu za Glas Amerike.

(Autonomija/Glas Amerike, foto; Beta/European Council/Aron Urb)