U Srbiji postoje poslodavci koji angažuju radnike, legalno ih prijave, isplaćuju dogovorene zarade i odgovarajuće poreze i doprinose, ali ih nakon dva meseca ođave, oni i dalje primaju platu, ali im se ne uplaćuju doprinosi, što radnici saznaju tek kad odu kod lekara ili im istekne ugovor o radu pa se prijave službi za zapošljavanje da bi ostvarili pravo novčanu nadoknadu za nezaposlene, piše danas portal sindikata Nezavisnost.

Predsednica sindikata Nezavisnost Čedanka Andrić podsetila je da je taj sindikat još 2011. godine inicirao uvođenje sudova rada koji postoje i u nekim zemljama Evropske unije, ali to nikada nije naišlo na podršku nijednog od ministarstava nadležnih za rad i pravosuđe.

“Sada smo tu gde smo – već nekoliko godina nas Međunarodna konfederacija sindikata u svom Indeksu globalnih prava ocenjuje kao zemlju u kojoj se sistematski krše radnička prava. A ja bih dodala i bez odgovarajuće sankcije za one koji to rade”, kazala je Čedanka Antić.

Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union Mario Reljanović rekao je da je isplata zarada u gotovini bez uplate poreza i doprinosa i dalje česta i predstavlja jedan od uobičajenih načina angažovanja radnika.

“U praksi, ima radnika koji odmah na početku angažmana svesno pristaju da budu uskraćeni za poreze i doprinose, kao i onih kojima poslodavac stalno obećava da će tu obavezu ispuniti u stilu ‘evo, samo što nije’, ali to veoma retko i uradi. Međutim, veoma često su radnici žrtve prevare jer na početku radnog angažmana budu legalno prijavljeni, da bi uskoro bili ođavljeni sa osiguranja a da toga nisu svesni“, naveo je Reljanović.

Dodao je da poslodavci koji grubo krše zakonske propise i radna prava s takvom praksom nastavljaju i nakon što budu otkriveni, čak i više puta.

“Naime, poslodavac izračuna da mu se i u slučaju sudskog spora više isplati da plati novčanu kaznu i nastavi sa kršenjem propisa nego da zaposlenom omogući legalan radni status“, objasnio je Reljanović.

On je podsetio da je predviđena i krivična odgovornost poslodavca koji krši zakon, ali da su u sudskoj praksi to veoma retki postupci.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u poslednjih deset godina (2011-2020.) ukupno su podnete 1.804 prijave krivičnih dela protiv prava po osnovu rada, naveo je portal Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost.

(Autonomija)