Skip to main content

Podkast Reaguj!: Za slab odziv mladih na vakcinaciju odgovorno društvo

Građani 29. okt 2021.
5 min čitanja

Za nekoliko meseci biće dve godine otkako je pandemija korona virusa pogodila svet. Skoro godinu dana dostupna je vakcina koja bi trebalo da omogući povratak u normalnost. Ipak, oni kojima je taj povratak možda i najviše potreban – mladi, najčešće odlučuju da se ne vakcinišu. Sagovornici podkasta Reaguj! navode da su glavni razlozi dezinformacije o vakcinama i loš pristup mladima.

Zašto ne žele da se vakcinišu

Ipak, prema dostupnim podacima, svega 20 procenata mladih od 18 do 30 godina u Srbiji se vakcinisalo. Studenti u Beogradu su početkom godine igrali kolo uz pesmu “neće gara da primi vakcinu, ne veruje u svetsku medicinu”.

Razlozi koje mladi navode da se ne vaksicnišu su različiti. Prvi razlog je nepoverenje u vlast, političare, politički naklonjene naučnike. Drugi razlog je to što je u pitanju novi virus o kome ništa nismo znali, a informacije o njemu koje su dolazile do javnosti bile su nedosledne. To je dodatno izazvalo nepoverenje kod mladih. Razlog može da bude i karijera. Surovi uslovi rada koji su ostavljeni milenijalcima i generaciji Z, ne dopuštaju mladima vremena za bolovanje. Dok se vakcinišemo na dobrovoljnoj bazi, razboljevamo se nevoljno, stoga imamo prava na bolovanje, ali ne i prava na nuspojave vakcine.

Stefan Štrbac iz Centra za omladinski rad objašnjava da najčešći razlozi zbog kojih mladi ne žele da se vakcinišu uključuju neku vrstu straha ili sumnje u sam proces vakcinacije. Naš sagovornik kaže i da je jedan od razloga zbog kojih mladi imaju skepsu prema vakcinaciji to što ova tema nije dobro iskomunicirana.

“Imamo od početka pandemije različite priče za mlade: od toga da mladi ne treba da se brinu, oni ni ne oboljevaju jako, oni su samo prenosioci, ali njima ništa neće biti…”, navodi on.

Stefan Štrbac (Foto: privatna arhiva)

Epidemiološkinja i članica organizacije Ujedinjeni protiv kovida Ivana Prokić smatra da je to nepoverenje posebno istaknuto u Srbiji kod mladih, jer se oni ugledaju na starije oko sebe.

“Ja uopšte ne bih mlade isticala kao najneodgovornije. Ja bih mlade isticala kao posledicu neodgovornosti starijih. To jest, lošu vakcinaciju mladih ističem kao posledicu loše vakcinacije starijih”, navodi epidemiološkinja.

Prokić, koja radi u Holandiji, navodi da je tamo 81 posto stanovništva starijih od 12 godina vakcinisano sa dve doze, što je značajna razlika u odnosu na Srbiju. Sa druge strane, ona kaže da joj nije poznata nijedna kampanja ili strategija za vakcinaciju u Srbiji – osim molbi vlasti putem televizije.

“Tako dolazimo do apsurdne situacije gde ljudi kažu ‘to je moje mišljenje’. Ne, mi smo daleko od toga da smo prosvećeni dovoljno da bi ljudi imali prostora za svoje mišljenje o biranju vakcina i uopšte o bilo kom aspektu te vakcinacije”, podvlači epidemiološkinja.

Mitovi o vakcini

Svaka vakcina protiv bolesti COVID-19, navodi se na sajtu Vlade Srbije, prolazi rigorozno ispitivanje kako bi se osigurala njena bezbednost pre nego što počne da se primenjuje. Piše i da svaki proizvođač vakcine ispunjava stroge kriterijume koji uključuju sisteme kontrole kvaliteta i bezbednosti u procesu proizvodnje, kao i sisteme nadzora nad svim procesima.

U Srbiji kontrolu vakcina sprovodi Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALIMS), a u saradnji sa Ministarstvom zdravlja izdaje dozvole za stavljanje vakcina u promet. Osim toga, ova agencija izdaje i sertifikate analize svake serije vakcine koja je dostupna, čime garantuje njihovu pouzdanost, bezbednost i kvalitet.

Nakon početka primene vakcine nastavlja se proces nadzora kako bi se otkrili eventualni neočekivani neželjeni efekti i dalje se pratio učinak vakcine u rutinskoj upotrebi, odnosno da bi se utvrdilo na koji način se može postići najveći zaštitni efekat.

Kada je u pitanju sadržaj vakcine, one sadrže žive ili mrtve viruse ili bakterije koji uzrokuju bolest, njihove delove ili informaciju za stvaranje njihovih delova u ćeliji čoveka. I po tome se razlikuju trenutne dostupne vakcine u Srbiji.

Međutim, i pored svih ovih informacija koje može svako da proveri na raznim medicinskim sajtovima, dolazi do dezinformacija.

Marija Vučić, novinarka portala Raskrikavanje, za podkast Reaguj! kaže da nisu samo dezinformacije te koje mlade ljude odvlače od vakcinacije, ali da ipak imaju veliki udeo u tome.

Marija Vučić (Foto: privatna arhiva)

“Mislim da postoji, ne samo među mladima, nego generalno u populaciji, izvestan zazor kad su u pitanju vakcine, s obzirom na to koliko su brzo one testirane, koliko su brzo dobile dozvolu, koliko su brzo puštene u promet”, navodi ona.

Jedan od najčešćih mitova, navodi novinarka RasKRIKavanja jeste da vakcina izaziva sterilitet. Ipak, zabluda o sterilitetu nakon vakcinacije nije jedina lažna vest koja kruži internetom – kao što su viralni videi na kojima se metalni objekti lepe za telo vakcinisanih osoba.

“Ja nemam tu ekspertizu da utvrđujem da li je tačno ili nije, ali oni naučnici koje sam imala prilike da vidim i koji su relevantni, objašnjavaju da je moguće da vam se mali objekti zaista zalepe za telo zbog malog stepena napona ili zbog vlažnosti kože i slično. To definitivno nema veze sa čipovima i sa bilo čime”, podvlači Vučić i dodaje da su neke društvene mreže i platforme krenule sa uklanjanjem sadržaja koji su lažni.

Međutim, i kada se lažne vesti raskrinkaju, sama dezinformacija će stići do većeg broja ljudi. Kao rešenje, novinarka Vučić naglašava borbu – kako novinara, tako i institucija, naročito uvođenjem predmeta medijske pismenosti u škole.

Nove mere i mladi

Od subote, 23. oktobra za ostanak u ugostiteljskim lokalima nakon 22 časa potrebna je kovid propusnica koja je ili dokaz o vakcinaciji ili dokaz o negativnim testovima na korona virus. Već tada je stotinak nezadovoljnih građana uz nacionalističke pesme i povike o negiranju postojanja virusa, protestvovalo u većim gradovima u Srbiji.

Sa druge strane, neki lokali u Beogradu, Novom Sadu i Nišu već neko vreme su samoinicijativno odlučili da u svoje prostorije puštaju samo vakcinisane. Jedan od ovakvih lokala je i novosadski Dom B612. Nataša Ivaneža iz Doma B612 kaže da su ovakvu odluku doneli pre svega iz bezbednosnih razloga.

“Pošto smo i mi vakcinisani svi u Domu, svi imamo ili članove familije ili prijatelje koji pripadaju određenim ugroženim grupama, i prosto želimo njih da zaštitimo, a istovremeno želimo da zaštitimo i posetioce koji dolaze, a koji ne mogu iz nekih zdravstvenih razloga da se vakcinišu. I to je bio naš motiv”, navodi ona i kaže da je i doprinos kampanji za vakcinaciju još jedan od razloga.

Novu meru, kovid propusnice od 22 časa, epidemiološka Ivana Prokić naziva “kovid obmanom”. Ona smatra da je to prazna priča kako bi krizni štab i vlada prikazali kako ih navodno zanima javno zdravlje građana, iako mera sama po sebi nema smisla.

Prokić ipak smatra da je masovna vakcinacija najbolja mera, jer je to najefikasniji vid prevencije.

“Vi smanjujete rizik, to je taj značaj brojeva. Znači nije 100 posto ništa, ali ako smanjim rizik za 95 posto da se razbolim – pa zar neću uzeti svaku moguću stvar da preveniram. Znači vakcina je prevencija”, zaključuje epidemiološkinja Ivana Prokić.

Nemanja Stevanović (redakcija podkasta “Reaguj!”, naslovna fotografija: Pixabay)