Knjiga “Samodošli” hrvatsko-švedskog pisca Petra Fehira, koja govori o maloletnim migrantima koji su svoje zemlje napustili bez pratnje roditelja ili staratelja, predstavljena je večeras u Novom Sadu.

Knjigu čine četiri potresne priče o prognanoj deci bez staratelja, objasnio je na promociji urednik i izdavač Goran Gazdek iz Studijskog instituta za novinarstvo, kulturu i obrazovanje iz Virovitice (SINKO).

“Zbirku čine četiri priče o prognanoj, raseljenoj i izbegloj djeci koja su bez staratelja iz ratom i ekonomskom krizom zahvaćenih zemalja, pristigla u Švedsku: Sinkor, dečak bez glasa, Fisken, dečak koji je video narandže, Runida, dečak koji je došao dva puta i Da Vinči, dečak koji je ostavio rukopis. Fehir je, radeći kao pedagog s tom decom, prikupio njihove tužne sudbine i pretočio u delo snažnog emotivnog naboja”, rekao je Gazdek.

Prema podacima koje autor navodi u uvodu knjige, u Švedsku je samo 2015. godine došlo 35 hiljada dece bez pratnje, pretežno dečaka.

Najčešći razlozi za beg iz svojih domovina su pretnje, smrt hranitelja, otmica, strah da će postati deca-vojnici, prisilni brak, zlostavljanje ili trafiking, ilegalna trgovina ljudima. Prema UNICEF-u osam od desetero anketiranih je izjavilo da su bili seksualno iskorištavani na putu prema Evropi, rečeno je na promociji.

Rečeno je i da da istraživanja pokazuju da je takvoj deci već po dolasku utvrđen visok stepen posttraumatskog stresnog poremećaja, anksioznost i depresija.

“Neretke su poteškoće sa spavanjem, prehranom i koncentracijom, a zabeležene su i suicidne misli i samopovređivanje. Ono što im je zajedničko je odvojenost od roditelja, porodice, jezika, kulture i stila života koji su do tada živeli”, objašnjeno je.

Autor knjige Petar Fehir rekao je na promociji da je iz Jugoslavije, za koju je kazao da je ne može zvati ružnim izrazom “region” niti “bivša Jugoslavija” jer nijedna druga posle nje nije postojala, otišao jer se zalagao za mirno rešenje krize, a kada je to postalo nemoguće, odselio se u Švedsku.

On je naveo da u Hrvatsku danas dolazi mnogo stranaca, najviše iz Azije, i ocenio da ta država još uvek nije spremna za njihovu integraciju u društvo, pre svega zbog predrasuda.

“Švedska ima puno dužu tradiciju useljavanja i tamo je integracija stranaca u društvo daleko razvijenija. A da nema ti takozvanih stranaca, švedsko društvo bi stalo, od vozača autobusa do lekara”, kazao je Fehir.

Prema njegovim rečima, iz Hrvatske se iselilo oko pola miliona ljudi i postoji velika potreba za radnom snagom, zbog čega dolazi veliki broj stranaca iz Azije.

“S jedne strane, oni su društvu potrebni kao radna snaga, pogotovo u turizmu, a sa druge strane su predrasude koje prema njima postoje u Hrvatskoj. Ali, njihov dolazak je dobar za Hrvatsku i mi to moramo prihvatiti”, poručio je Fehir.

Glumac Igor Galo, koji je na promociji čitao odlomke iz Fehirove knjige, rekao je da se “samodošli” retko “samovraćaju”.

“Jer ova naša društva se i dalje definišu kao društva koja teže ka demokratiji, a nikako da do demokratije i stignu”, kazao je Galo.

Knjiga je prevedena na švedski jezik i tamo će nositi naslov “Radionica za popravku duše”.

Petar Fehir je do sada objavio osam zbirki poezije i proze, napisao desetak dramskih predložaka za pozorište „Kocka“ koje je osnovao i vodio, autor je jednog kratkometražnog filma, igrao je u tri kratkometražna i jednom dugometražnom filmu i objavljivao u mnogim zbornicima i časopisima.

Promocija knjige održana je u Arhivu Vojvodine.

(Autonomija)