Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen izjavila je danas da su ruske snage počinile ratne zločine gađajući civile u Ukrajini, ali je dodala da advokati moraju da istraže navodne incidente.
Napuštajući Ukrajinu nakon posete, ona je navela da je 8. aprila svojim očima videla razaranja u gradu Buča kod Kijeva. Tim forenzičara počeo je ekshumaciju masovne grobnice u kojoj se nalaze tela civila za koje lokalni zvaničnici kažu da su ubijeni dok su Rusi okupirali grad.
„Moj instinkt kaže – ako ovo nije ratni zločin, šta je ratni zločin? Ali, ja sam lekarka po obrazovanju i advokati moraju pažljivo da istraže“, rekla je von der Leyen novinarima u vozu koji je 9. aprila krenuo iz Ukrajine.
„Videla sam fotografije, ubijanje ljudi dok prolaze. Takođe smo svojim očima mogli da vidimo da je razaranje u gradu usmereno na živote civila. Stambene zgrade nisu vojni cilj“, rekla je ona, govoreći o Buči.
Nemačka političarka je bila prva zapadna liderka koja je otputovala u predgrađe Kijeva, gde je videla 20 tela ekshumiranih iz masovne grobnice u Buči i zapalila sveće u crkvi za žrtve.
Moskva je odbacila optužbe Ukrajine i zapadnih zemalja o ratnim zločinima i negirala da je ciljala civile u, kako Kremlj naziva „specijalnom vojnom operacijom“ za demilitarizaciju i „denacizaciju“ svog suseda.
Kremlj je 5. aprila saopštio da su navodi da su ruske snage pogubile civile u Buči „monstruozan falsifikat“ sa ciljem da ocrni rusku vojsku.
Istog dana kada su von der Leyen i šef diplomatije Evropske unije Josep Borell posetili Kijev i njegova predgrađa, Ukrajina i njeni saveznici okrivili su Rusiju za raketni napad u kojem su poginule najmanje 52 osobe na železničkoj stanici Kramatorsk u
Von der Leyen je rekla da EU radi sa Ukrajinom u zajedničkom istražnom timu na prikupljanju dokaza o mogućim ratnim zločinima za upotrebu u budućim sudskim slučajevima.
„Izuzetno je važno da to bude dobro dokumentovano, da bi se sprečili porazi na sudu ako dokazi nisu dovoljno dobri“, rekla je ona.
Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda Karim Khan rekao je u martu da je otvorio istragu o mogućim ratnim zločinima u Ukrajini.
Fon der Lajen: Ukrajina vodi i naš rat za demokratiju protiv autoritarnosti
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je danas u Varšavi, na međunarodnoj donatorskoj konferenciji kampanje EU i Kanade „Ustanimo za Ukrajinu“, da Ukrajinci „vode i naš rat da li će trijumfovati humanost, da li će se pokazati da je demokratija jača ili će dominirati autoritarni sistemi“.
„Juče sam bila u Kijevu, posetila sam Buču, nemam reči da imenujem te strahote koje sam videla. Ukrajinci vode naš rat, bore se za to da li će trijumfovati humanost, da li će se pokazati da je demokratija jača ili će nam zavladati autokratija. Oni se bore za našu slobodu a mi se borimo za Ukrajinu. Ustanimo za Ukrajinu“, kazala je u obraćanju na konferenciji Fon der Lajen.
Predsednica Evropske komisije upozorila je da je posle napada Rusije na Ukrajinu, osnovno pitanje da li će pobediti zakon sile ili sila zakona.
Predsednik Poljske Andžej Duda pozdravio je, kako je rekao, saznanje da je u njegovoj zemlji i u svetu toliko ljudi dobre volje, spremnih da pomognu Ukrajini i izbeglicama u ime istih vrednosti kojima su privrežni – mir, sloboda, demokratija, pravo na samoopredeljenje.
„Za Ukrajinu je učinjeno već mnogo. Ali u bliskoj budućnosti Ukrajini će biti potreban ogroman privredni podsticaj sličan onome koji je ponuđen Evropi posle Drugog svetskog rata, novi Maršalov plan za Ukrajinu“, kazao je poljski predsednik.
Donatorskoj konferenciji preko video linka obratio se kanadski premijer Džastin Trudo koji je upozorio da je potrebna pomoć jer je rat u Ukrajini izazvao humanitarnu krizu i da su mnogi ljudi bežali samo sa rancem na leđima ne znajući kakva će biti njihova budućnost.
„Kako se produbljuje humanitarna kriza i naš odgovor mora da je prati, zato smo se okupili. Radimo zajedno i dalje na tome da mobilišemo vlade celog sveta, privatne kompanije i ljude u našim zemljama da pomognu izbeglicama iz Ukrajine“, kazao je Trudo.
„Ubedite svoje političare, branite Ukrajinu, branite slobodu“, apelovao je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski koji je u obraćanju naveo da je hrabrost Ukrajinaca u borbi protiv najveće zemlje u svetu po agresivnosti i najveće po osećaju da je nekažnjiva, ujedinila demokratski svet i ceo Zapad.
„Tu hrabrost pamtiće istorija ali sada kao predsednik želim da moja zemlja u odbrani od najveće tiranije sveta dobije najširu moguću podršku. Mi, ceo svet moramo da se odupremo toj tiraniji. Moramo da nastojimo da nateramo Rusiju da krene ka miru a ruski vojnici i njihovi komandanti da odgovaraju za zločine protiv ukrajinskog naroda“, rekao je Zelenski.
Predsednik Ukrajine apelovao je da se i dalje pooštravaju sankcije protiv Rusije.
„Treba pomagati Ukrajini. Molimo oružje. Molimo novčanu pomoć, molimo pomoć za ukrajinske izbeglice, deset miliona ljudi koje je agresija Rusije naterala da pobegnu iz domova. Demokratski svet ima mogućnosti da pomogne a hrabrost Ukrajinaca zavređuje poštovanje“, rekao je Zelenski.
Donatorska kampanja EU i Kanade donela više od milijardu evra za Ukrajinu i izbeglice
Evropska komisija daće još 1,1 milijardu evra pomoći Ukrajini, od čega bi deo dobile zemlje na granici sukoba koje su prihvatile milione ili stotine hiljada ukrajinskih ratnih izbeglica, obećala je danas u Varšavi predsednica EK Ursula fon der Lajen (Von der Leyen) na donatorskoj konferenciji „Ustanimo za Ukrajinu“.
Veći deo nove pomoći EU, oko 600 miliona evra, namenjen je ukrajinskim organima i UN u savladavanju humanitarne krize u zemlji u kojoj je interno raseljen 7,1 milion izbeglica.
Oko 400 miliona namenjeno je zemljama na granici sukoba Rusije i Ukrajine, koje je preplavio talas izbeglica, među njima najviše Poljsku koja je primila 2,6 miliona Ukrajinaca, kako je danas saopštila poljska Granična straža.
Sama donatorska kampanja donela je obećanje o preko devet milijardi evra koje su vlade, kompanije, kao i donatori pojedinci, spremni da daju za prevladavanje humanitarne krize izazvane napadom Rusije na Ukrajinu koji je počeo pre mesec i po dana.
Kampanja Evropske unije i Kanade u saradnji sa međunarodnom organizacijom Global sitizen ima za cilj da izađe u susret apelu predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog da se prikupi što više sredstava za Ukrajince koji su bili prinuđeni da pobegnu iz svojih domova pred ratom i sklone se u bezbednije oblasti Ukrajine, kojih je prema podacima UN oko 7,1 milion i onih koji su pobegli u inostranstvo, otprilike 4,4 miliona.
Scholz: Smrt civila u Buči u Ukrajini je ratni zločin
Počinioci ubistava civila u ukrajinskom gradu Buči krivi su za ratne zločine i trebalo bi da odgovaraju, rekao je u subotu njemački kancelar Olaf Scholz.
„Ovo je nešto što ne možemo zaboraviti“, rekao je Scholz, misleći na smrt civila u gradu sjeverozapadno od Kijeva.
„Ne možemo zanemariti da je ovo zločin. To su ratni zločini koje nećemo prihvatiti… oni koji su to učinili moraju odgovarati“, rekao je on.
Borel: Rat će biti dobijen na bojnom polju, EU da poveća pritisak na Rusiju
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel je, posle povratka iz Ukrajine, izjavio da će rat biti dobijen na bojnom polju i da EU treba da nastavi da povećava pritisak na Rusiju.
„Dirnut sam otpornošću, odlučnošću i gostoprimstvom Volodimira Zelenskog. Vraćam se sa jasnom listom obaveza. Ovaj rat će biti dobijen na bojnom polju. U toku je implementacija dodatnih 500 miliona evra iz EU. Snabdevanje oružjem biće prilagođeno potrebama Ukrajine“, napisao je Borel na Tviteru.
Borel je naglasio da EU treba da nastavi da povećava pritisak na Rusiju.
„Već smo uveli sankcije velikih razmera, ali još treba da se uradi u energetskom sektoru, uključujući i naftu“, ukazao je Borel i najavio da će u ponedeljak sazvati Savet za spoljne poslove EU kako bi se razgovaralo o sledećim koracima.
STUPS: Hulja