Skip to main content

Posledica kovida: 1,6 miliona dece širom sveta izgubilo jednog od roditelja

Marginalci 02. sep 2021.
2 min čitanja

Gotovo 93.000 dece u Peruu izgubilo je roditelja kao posledica kovid19, zbog čega su mnogi suočeni sa depresijom, anksioznošću i siromaštvom, stoji u studiji medicinskog časopisa „Lancet“.

Kako se navodi, 1.6 miliona dece širom sveta izgubili su jednog od roditelja usled kovid19.

Kada je kovid19 poremetio rad vitalnih organa Nilde Lopez, lekari su odlučili da je najbolja šansa da se spasi njena nerođena beba da se mama smesti u stanje veštačke kome. Njen partner je prethodno već umro od virusa, a lekari su predviđali da će i Lopez umreti, piše Gardijan.

Ipak, zahvaljujući stručnosti medicinskog tima odeljenja za intenzivnu negu i volji Lopezove da ostane u životu, lekari su uspeli da spasu majku i bebu.

Gubitak životnog partnera joj je, kako navodi, teško pao a pri tom mora sama da se brine za svoje troje dece. Na sve to kovid19 je, navodi, oslabio njenu sposobnost hodanja.

Siročad kovid19 je „skrivena pandemija“, kažu istraživači. Zatamnjena vidljivijim nemirom pandemije, šteti mentalnom i fizičkom zdravlju i ekonomskoj budućnosti naredne generacije, ocenjuje se.

Peru se suočava sa posebno teškom krizom. Siromaštvo je ovu državu učinio „plodnim tlom za virus korona“, a tamo je zabeleženo čak 197.000 smrtnih slučajeva od kovid19, što je najveći broj na svetu po glavi stanovnika.

Do sredine proleća gotovo 93.000 peruanske dece izgubilo je bar jednog roditelja, stoji u studiji „Lancet“. Stručnjaci veruju da je uticaj pandemije na decu zanemaren jer ih bolest manje pogađa od odraslih. Ipak, u Peruu je od posledica kovid19 preminulo 1.000 dece.

Juri Kutip, izvršni direktor za mentalno zdravlje pri peruanskom ministarstvu zdravlja, kaže: „Ako gubitku roditelja ili staratelja dodamo uticaj pandemije na mentalno zdravlje u kontekstu slabljenja porodičnih i društvenih odnosa i ekonomskih nedostataka, mentalno zdravlje tokom života ove populacije verovatno će biti obeleženo raznim slomovima i složenim poteškoćama“.

Dugotrajno zatvaranje, kao mera prevencije širenja epidemije, uzrokovalo je nagli porast nasilja u porodici, kao i anksioznost i depresiju kod dece. Trećina dece u prestonici Limi pokazuje naznake rizika po mentalno zdravlje, pokazalo je istraživanje peruanskog ministarstva zdravlja i Unicefa.

Prema Unicefovim procenama u martu, Latinska Amerika i Karibi su imali najveći broj dece koja su napustila školu. Pauza u obrazovanju dodatno je naglasila postojeći jaz u nejednakosti i osujetilo životne izglede za jednu generaciju, kaže agencija UN.

Pandemija je porodice koje su izgubile hranitelja dovela u dublje siromaštvo. Toliko je peruanskih porodica izgubilo negovatelja da je vlada u martu odobrila „penziju za siročad“. Negovateljima za decu koja su izgubila jednog ili oba roditelja plaća se 200 peruanskih sola (nešto manje od 5000 dinara) mesečno sve dok dete ne napuni 18 godina.

Pošto država nema dovoljno sredstava za pokrivanje programa prioritet se daje deci mlađoj od pet godina.

Prema proceni vlade 35.000 dece ispunjava uslove za primanje pomoći, što je daleko ispod nalaza studije „Lancet“.

Stručnjaci kažu da je u ovakvim okolnostima veća verovatnoća da će deca koja izgube negovatelja biti smeštena u sirotište ili dom za negu i doživeće šire kratkoročne i dugoročne štetne efekte po zdravlje, bezbednost i blagostanje. Devojčice, kako se navodi, postaju ranjivije na seksualnu eksploataciju, a dečaci na ilegalni rudarski rad.

(Danas, Foto: Pixabay)