Prema podacima Svetske zdravstvene orgainzacije, epidemija konzumiranja duvanskih proizvoda jedna je od najvećih pretnji po javno zdravlje sa kojima se svet ikada suočio. Duvan godišnje, po njihovim podacima, ubije više od 8 miliona ljudi širom sveta. Više od 7 miliona tih smrtnih slučajeva rezultat je direktne upotrebe duvana, dok je oko 1,2 miliona rezultat izloženosti nepušača pasivnom pušenju.

Sistemi za zagrevanje duvana poslednjih godina reklamirani su kao “zdraviji” pristup duvanu u odnosu na klasične cigarete. Kako jedna kompanija navodi na svom sajtu, odsustvo sagorevanja značajno smanjuje proizvodnju štetnih ili potencijalno štetnih hemikalija. Oni tvrde da naučne studije pokazuju da potpuni prelazak sa cigareta na sisteme za zagrevanje značajno smanjuje izloženost tela štetnim hemikalijama. Međutim, Svetska zdravstvena organizacija navodi da su takvi proizvodi, poput svih ostalih duvanskih proizvoda, po svojoj prirodi toksični i da svakako sadrže kancerogene materije, te da sa njima treba postupati kao sa bilo kojim drugim duvanskim proizvodima.

Pulmološkinja Tatjana Pejčić navodi za podkast Reaguj! da novija tehnologija ne znači zaista i veliko smanjenje štetnosti duvana, jer štetnih materija ipak ima, pre svega nikotina i katrana.

“Bez obzira na tehnologiju, ne možemo tom tehnologijom da nešto što je štetno pretvorimo u nešto što je korisno. Pretpostavljam da je koncentracija toga manja, ali ono što se koristi, što je osnovno korišćenje duvana – primena nikotina, svakako je nešto što je štetno. Pretpostavljam da te novije tehnologije mogu da utiču na količinu, ali opet, kad otvorite te proizvode, vidite da ne znate tačno kolika je koncentracija nikotina, nije manja, već jednaka kao u jednoj cigareti. To isto važi i za katran. Mislim da se radi na tome da prisustvo ugljen monoksida manje, ali pitanje zašto je žut filter – zato što se plastika topi koja postoji unutra, neka mala količina materije je prisutna, koja može da bude štetna i dalje”, objašnjava Pejčić i dodaje da sve što nije čist vazdu i te kako utiče loše na naša pluća.

“Sve ono što je u našem okruženju, pogotovo duvanski dim, predstavlja nadražaj disajnih puteva i pluća i sklonost razvoju mnogih bolesti. To je jedna neminovnost, zato mi apelujemo, ne samo mi lekari, nego uopšte u svetu postoji ta svest o zdravom životu, čistom vazduhu… i to je ono što je preporuka”, poručuje Tatjana Pejčić.

Osim sistema za zagrevanje duvana, važno je pomenuti i neke manje poznate alternative koje su danas popularne među mladima, a to su svakako snuf i snus. Upotreba duvana bez dima, kakav je snuf koji se šmrče, svakako izaziva zavisnost i šteti zdravlju, jer duvan sadrži mnogo toksina koji uzrokuju rak, a njegova upotreba povećava rizik od raznih karcinoma i zubnih bolesti, navodi Svetska zdravstvena organizacija. Sa druge strane, nikotinske vrećice koje se stavljaju ispod usne, poznatije kao “snus”, ne sadržie duvan, ali u svom sastavu imaju visoku koncentraciju nikotina.

Ukoliko na instagramu ukucate pojam “snus”, u pretrazi će vam izaći brojne stranice koje prodaju taj nikotinski proizvod. Nikotinske vrećiće, poznatije kao “snus” uglavnom se prodaju u plastičnim kutijicama na kojim nema jasno istaknutih upozorenja kao na cigaretama. Moguće je kupiti različite ukuse, ali je mentol najzastupljeniji. Iako se često meša sa duvanom za žvakanje, ono se ne žvaće, niti sadrži duvan.

Iz Uprave za duvan su za podkast “Reaguj!” naglasili da Zakon o duvanu ne prepoznaje snus kao vrstu duvanskog proizvoda, a da Uprava za duvan nije dobila ni zahtev za registraciju te vrste proizvoda.

“Međutim, Zakon o duvanu, kao ostale duvanske proizvode, prepoznaje duvanske proizvode koji su specijalno pripremljeni za žvakanje. U skladu sa Zakonom o duvanu, propisana je obaveza registracije navedenih proizvoda od strane uvoznika, odnosno proizvođača duvanskih proizvoda. S tim u vezi, do sada je u Registru o markama duvanskih proizvoda, koji vodi Uprava za duvan, registrovano 23 marke duvana za žvakanje od kojih su samo četiri robne marke bile u prometu na tržištu Republike Srbije, u 2020. godini”, objašnjavaju iz Uprave za duvan i ističu da prisustvo nikotinskih vrećica na tržištu dovodi do mnogih zabluda, jer se ovaj proizvod u žargonu naziva snus. Ipak, iako proizvodi koji ne sadrže duvan, ali sadrže nikotin, nisu predmet regulisanja Zakona o duvanu, iz Uprave kažu da su svakako predmet kontrole nadležnih inspekcijskih organa, koji vrše kontrolu proizvoda pri uvozu, odnosno puštanju u promet na tržište Srbije.

Alternativno ne znači i zdravije kada je pušenje u pitanju, kaže psihološkinja Dunja Topalski. S obzirom da je ovo, pre svega jedna navika, nikotinski flasteri, žvake i slično nisu dovoljni za odvikavanje, jer zavisnik često zapali i pored njih.

“Od ljudi koji koriste zamene se čuje da imaju manji problem sa plućima, ali i dalje ostaje pušenje, čak i povećavaju količinu. U zavisnostima postoje zamene za sve, tako da suštinski ne rešava problem. Zapravo bi najbolje bilo da se zameni nekom zdravijom opcijom. Napušta se zavisnost menjanjem za neku zdraviju opciju. Na primer, hoćemo da ostavimo cigarete, nije nam cilj da kažemo da mi to moramo, nego da vidimo koliko želimo da se posvetimo tom problemu. Recimo, ako je neko pušač, pa puši u kolima, hajde da izbacimo tu praksu pa da ubacimo nešto drugo da radi tu. Kad izbacujemo jedno, pogotovo kada su u pitanju navike, treba da ubacujemo drugo”, navodi Topalski i napominje da je odvikavanje od svih duvanskih proizvoda moguće, ukoliko postoji motivacija koja se gradi vremenom.

“Motivacija treba da bude dublja. Ne treba ona da bude – hoću da prestanem da pušim zato što je štetno. Pušenje jeste štetno, ali to zastrašivanje nigde ne pomaže, pa ne pomaže ni ovde. Uglavnom se motivacija svodi na spoj više faktora. Često kad žene zatrudne one prestanu da puše, pa ne puše dve tri godine posle porođaja jer nemaju vremena. Ali se opet dogodi da dosta njih ponovo krene da puši. Generalano se pušenje, što se kaže, statistički, ostavlja posle nekih, u proseku, šest pokušaja. Tako da, kada neko krene, nek računa, u proseku da će mu trebati šest pokušaja”, objašnjava Dunja Topalski.

Pulmološkinja Tatjana Pejčić navodi da ne postoji velika razlika u korišćenju određenih duvanskih proizvoda koji će minimalno štetiti i omogućiti zdrav život pušačima i korisnicima duvana u bilo kom obliku, u odnosu na one koji ništa od toga ne koriste.

“Ono što je osnovno, ono o čemu se najviše zna i u čemu bi duvanska industrija morala da napravi neke korake napred – jeste da proba da zadrži ljude koji će da koriste duvan, a opet da uslovi budu bolji sa manje štetnih efekata, ali između onog ko uopšte ne koristi duvan i ko koristi bilo koji preparat, u bilo kom obliku i proizvod te nove generacije – svakako bih savetovala da ljudi, pogotovo mladi ljudi, ne koriste duvan”, zaključuje Tatjana.

Sanja Kosović (Reaguj!)

Naslovna fotografija: Pixabay