Prema Globalnom indeksu mira za 2021. godinu, neredi, štrajkovi i demonstracije protiv vlasti širom sveta porasli su za 244 odsto u poslednjoj deceniji.

Tako je u 2021. godini u Srbiji bila aktuelna serija ekoloških protesta zbog usvajanja izmenjenog Zakona o eksproprijaciji, Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i planiranog ulaganja korporacije Rio Tinto u rudnik litijuma. Član neformalne grupe građana Eko Brigada Jagodina Veljko Gligorijević kaže za podkast Reaguj da je 2021. godina bila tek početak velike ekološke borbe.

“Po saznanju da će na teritoriji naše opštine doći do istraživanja litijuma, bora i pratećih elemenata, grupa ljudi iz Jagodine se organizovala u tu neformalnu grupu građana i rešila da započne borbu i da započne uopšte informisanje građana o problemu koji nas čeka. Prethodna godina 2021. bila je puna aktivnosti, a pre svega, ona označava početak naše velike borbe čiji glavni deo tek predstoji”, navodi Gligorijević.

Gligorijević naglašava da je od velikog značaja za uspešnost ovih protesta činjenica da se nekoliko ekoloških organizacija udružilo i delovalo zajedno.

“Na jesen prošle godine dolaze prvi sastanci naših udruženja. Održavali su se uglavnom u Gornjim Nedeljicama, gde smo išli svi mi da pružamo podršku udruženju Ne damo Jadar, kao najugroženijm udruženju i teritoriji – ljudima koji su najugroženiji. Tako da smo se tamo upoznavali i družili lično. Tada smo krenuli u tu ideju formiranja saveza udruženja koja su zapravo u istom problemu. Tako da smo mi, zajedno sa još četiri udruženja, dakle to su Ne damo Jadar, Neko brine za Levač, Suvoborska greda i Zaštitimo Dobrinju i Okolinu, oformili SEOS – Savez ekoloških ordinacija Srbije, koji predstavlja skup ljudi iz ugroženih područja istraživanjima, a i potencijalnom eksploatacijom litijuma, bora i pratećih elemenata”, objašnjava on.

Gligorijević podvlači da protesti nisu završeni i da će se Savez ekoloških ordinacija Srbije i dalje boriti za ostvarenje postavljenih ciljeva.

“Savez ekoloških ordinacija Srbije (SEOS) je odmah po osnivanju dao rezultate. Protesti u Beogradu koji su pokrenuti inicijativom SEOS-a su pokrenuli blokade širom Srbije i sve ovo što je već u javnosti poznato je krenulo iz SEOS-a. Blokade koje se trenutno dešavaju imaju za cilj da narodu kažu da je problem i dalje tu, da se nismo rešili ničega, da nije ništa zataškano i da moramo da budemo spremni da se i dalje borimo i da vrlo jasno i transparentno kažemo da znamo da ne damo, što je motiv naše organizacije”, naglašava on.

Nastavak borbe najavljuje i Milan Ristović iz udruženja Zaštitimo Dobrinju i Okolinu. Kako kaže, očekuje se da će aktivnosti ekoloških udruženja u 2022. godini biti mnogo učestalije.

“Budućnost je nepredvidljiva. Mi očekujemo da ćemo imati mnogo više aktivnosti nego u prethodnoj godini. Firme koje rade istraživanja sada imaju više aktivnosti, a već su prvi deo istraživanja završili. Samim tim i naše aktivnosti će biti mnogo veće. Sa blokadama i sa protestima nastavljamo dok se ne ispune naši ciljevi. Pre svega, to podrazumeva da se povuče projekat Jadar iz prostornog plana Republike Srbije. Nama ništa ne bi značilo da se otera Rio Tinto, jer projekat Jadar mora da se povuče. Ne želimo da umesto Rio Tinta nekad u budućnosti dođe neka druga firma sa istim planom”, napominje on.

Kampanje za referendum nije ni bilo

Osim najavljenog nastavka ekoloških protesta, ova godina značajna je svakako i za izbore. Već 16. januara izlazimo na biračka mesta glasajući protiv ili za predlog ustavnih promena u oblasti pravosuđa.

Interesovanje političkih aktera je malo za kampanju, bilo za ili protiv. Svega nekoliko pokreta poput Ne davimo Beograd, Suverenista i ponovo registrovane zabranjene organizacije Obraz sa istim ljudima i programom, ali malo promenjenim imenom, prijavili su Agenciji za borbu protiv korupcije kampanju u vezi sa glasanjem na referendumu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nekoliko dana pre referenduma je putem društvenih mreža pozvao građane i građanke Srbije da izađu na referendum pravdajući to evropskim putem Srbije, ali nije eksplicitno pozvao da se glasa za ili protiv.

Neki političari iz vladajuće kolacije naveli su da će glasati protiv promena, dok su neki političari iz opozicije ocenili je ovaj čitav referendumski proces način da se zasene izbori u aprilu. Politikolog Vujo Ilić navodi da misli da to nije slučaj, ali da u svakom slučaju bilo koji rezultat odgovora trenutnoj vlasti.

“Mislim da se pre radi o tome da je čitava ova kampanja ugnežđena unutar mnogo šire i duže kampanje koja se odvija za izbore u aprilu koja je počela zapravo i pre referendumske kampanje. Rekao bih da sa jedne strane većina izbora odgovara vlasti, odnosno svi ishodi odgovaraju vlasti. Vlast ima načina da svaki mogući ishod, dakle veliku izlaznost, malu izlaznost, veliki broj glasova ZA ili glasova PROTIV može da preokrene na takav način da iskoristi u svojoj propagandi. Sa druge strane, mislim da ne vidimo kampanju iz opozicionog spektra upravo zbog toga što je veoma teško poslati jasnu poruku i odrediti se prema ovom referendumu”, navodi Ilić.

Vujo Ilić smatra da je direktna demokratija jedini način da građani zapravo učestvuju u donošenju odluka, pa tako i kada je reč o ustavnim promenama u oblasti pravosuđa o čemu je i referendum koji nas očekuje. Međutim, iako se ne zna kako će građani glasati jer nije bilo dovoljno relevantnog istraživanja javnog mnjenja, Ilić vidi veći problem u tome što građani ni ne znaju o čemu treba da se izjasne.

“To je veoma loše iskomunicirano, ako je i uopšte komunicirano. Neke zakonom predviđene stvari jednostavno nisu urađene – Republička izborna komisija je bila u obavezi da obrazloži građanima argumente za i protiv, to nije urađeno. Na javnoim servisu, na nacionalnim medijima nemamo dovoljno debata o ovome i, zapravo, glasaće se 16. januara a kampanje zapravo nije ni bilo. Tako da kao i svaki drugi referendum – građani imaju moć da odluče o tome, ali je glavno pitanje da li su građani dovoljno informisani i da li zaista mogu da imaju uvid u to šta će biti posledica te njihove odluke”, kaže Vujo Ilić.

Izbori, izbori i izbori

U aprilu nam sledi dvostruko, a u Beogradu i još nekim gradovima i opština čak trostruko glasanje. Prema istraživanjima javnog mnjenja opozicija ima mogućnosti da se nađe u novom sazivu. Opozicija je dugo bojkotovala rad Narodne skupštine, a bojkotavala je i prethodne izbore. Problemi sa kojima se suočavala isti su i kada su se odlučili na bojkot kako rada skupštine, tako i izbora.

Vujo Ilić navodi da je odluka opozicije da ne učestvuje u radu skupštine ili na izborima bio razumljiv, ali da će sada biti izazov da se odluka o učešću objasni i opravda biračima.

“Takav potez je bio razumljiv pre nekoliko godina, a sada je zapravo situacija, po meni, malo teža za opoziciju, ali ne bih rekao da se radi o istim akterima, u međuvremenu su se profilisali neki drugi akteri. Neće to biti isti ljudi koji su ulazili u skupštine gradova i narodnu skupštinu. Možda će oni naći način da se drugačije postave i da zapravo odgovore na tu poziciju opozicije u našoj skupštini”, smatra Ilić.

Kada je reč o predsedničkim izborima, kandidat vlasti će najverovatnije biti Aleksandar Vučić, kako se u medijima i obraćanjima političara iz vladajućih partija i može čuti poslednjih meseci. Međutim, ime ili imena njegovih protiv kandidata još uvek nema. Opozicija najavljuje zajedničkig kandidata koji će se suprotstaviti Vučiću, ali još uvek nema najave ko bi to mogao biti.

Kao moguće razloge za tako nešto politikolog Ilić navodi dva potencijalna slučaja – da provladini tabloidi nemaju vremena da napadaju Vučićevog protivkandidata, ali i da su skoro svi lideri stranaka iz opozicije nekada bili u jednoj Demokratskoj stranci koju su napustili i zato imaju istoriju sukoba.

“Verujem da je dobrim delom pitanje koordicnacije između opozicionih aktera nešto što traje mesecima, a mislim da referendum koji je u nedelju, sačekalo se sa tim da prođe čitava ova referendumska kampanja kako bi se posle kraja referenduma bez obzira na ishod započelo predstavljanje tih kandidata za glavne pozicije predsednika ili predsednicu upravo zbog toga što se izbeglo da se bilo koji kandidat izjašnjava o referendumskom pitanju jer kao što smo već rekli – opozicija zapravo nema dovoljno jak odgovor i nema jasnu poruku na referednumsko pitanje koje bi moglo da mobiliše glasače”, zaključuje on.

Sanja Kosović (podkast “Reaguj!”, naslovna fotografija: Pixabay)