Skip to main content

(Podkast Reaguj!): Objektivizacija žena u pop kulturi – patrijarhat na delu

Građani 12. maj 2022.
4 min čitanja

Urušeno jugoslovensko emancipatorsko nasleđe

Način na koji su žene predstavljene u popularnoj kulturi odraz je širih društvenih shvatanja o tome šta je uloga žene, saglasni su sagovornici 99. epizode podkasta “Reaguj!”. 

Kako objašnjava kulturolog Goran Tomka, problem sa načinom na koji se žene predstavljaju u javnosti, a samim tim i doživljavaju privatno, traje već vekovima, pa i milenijumima. Ono što definiše način na koji su žene predstavljene jeste – objektivizacija, i to je ključni problem. 

“Kada predstavimo nekoga kao objekat, mi šaljemo poruku da je ta osoba u funkciji sredstva za zadovoljenje nečijih potreba – da li nečijeg zadovoljstva, ili u funkciji povećanog broja klikova, prihoda i tako dalje. To je način na koji se u kapitalizmu žensko telo pretvara u robu. U svakom slučaju, imamo jedan korak unazad od one stare etičke devize da je svaka osoba cilj sama po sebi, i da ne može biti sredstvo za zadovoljenje nečijeg cilja”, kaže Tomka. 

On ovakav odnos prema ženama karakteriše kao – patrijarhat na delu. 

“U ovakvim slučajevima muškarci, odnosno nekakvi muški principi, dominiraju nad ženskim, dok se žene i njihova stremljenja, ideje, razmišljanja i doprinosi društvu posmatraju kao drugorazredni. Dakle, žene tu nisu stvaraoci, nisu akteri, nisu neko ko menja istoriju, već su neko ko je predstavljan i kome je potreban neko drugi da ih uvede u javni prostor”, objašnjava kulturolog Goran Tomka. 

Nasilje je normalizovano 

Studentkinja master studija na Fakultetu dramskih umetnosti Ana Ninković, je u svom ispitnom radu za predmet Popularna kultura analizirala popularne pesme sa prostora bivše Jugoslavije u kojima dominira nasilje nad ženama, a potom je objavila video na Jutjubu. Ana je, kako bi ovaj rad ostvarila, zamolila članice Fejsbuk grupe Ženska posla da joj pomognu i predlože pesme koje se uklapaju u ovu temu. Kako kaže Ninković, sama analiza ovih pesama nije bila prijatna.

“Bilo je baš užasnih, morbidnih tekstova koji eksplicitno opisuju scene nasilja. Ne mogu da verujem stvarno kako to neko može da izmisli, a kamoli da otpeva”, kaže sagovornica podkasta “Reaguj!”. 

Ana Ninković (ustupljena fotografija)

Iako je jasno o kakvim tekstovima je reč, Ana Ninković misli da postoji više razloga zašto su ovakve pesme i dalje popularne.

“Mislim da na to utiče više faktora. Jedan od njih je muzička podloga koja je, hajde da kažem, pevljiva i lako pamtljiva, lako “uđe u uho”. Drugi faktor mislim da se odnosi na to što ljudi ne razmišljaju previše o sadržaju i poruci ovakvih tekstova, jer je reč o zabavnoj muzici. Treći faktor mislim da je to što ljudima, jednostavno, ova tema nije dovoljno bitna i nasilje je normalizovano. Normalno nam je da se žena ponižava zbog ljubavi”, kaže Ana Ninković. 

Društvene, a ne biološke razlike 

Na kraju, treba istaknuti da ovakvi sadržaji popularne kulture produbljuju društvene, a ne biološke razlike između muškaraca i žena. 

Molekuralni biolog i neurobiolog dr Miloš Babić u svom tekstu “Psihološke razlike među polovima — koliko smo uslovljeni biologijom, a koliko kulturnim obrascima?” objašnjava da osim onih razlika fizičkih i anatomskih, slabo ima i onih bioloških koji bi opravdano podelile uloge na muške i ženske. Stvarne biološke razlike odnose se na prednost koju muškarci imaju u mentalnoj rotaciji, činjenicu da su muškarci češće levoruki, da imaju malu prednost u rešavanju matematičkih problema, ali i to da žene imaju prednost u broju reči i brzini jezičkog procesiranja. 

Takođe, dr Babić navodi kako se ovi rezultati svode na nivo statističkih grešaka, pa tako objašnjava da se za mentalnu rotaciju, muškarci i žene preklapaju u 75% slučajeva. Za levorukost i jezičke sposobnosti, u preko 95%. Konačno, kod matematike, preklapanje je punih 98% — muška “prednost” je statistički merljiva, ali toliko mala da je efektivno nebitna!

Dakle, nema naučnih pokrića u psihološkim razlikama između polova.

Jugoslovensko emancipatorsko nasleđe potvrda da je promena i te kako moguća

Kako kaže sagovornik podkasta „Reaguj!“ Goran Tomka, za promenu trenutnih narativa u pogledu načina na koji su žene predstavljene u popularnoj kulturi najodgovorniji su oni koji se nalaze na vrhu lanca produkcije, kao što su urednici i finansijeri.  

“Ono što, nažalost, vidimo jeste da to nije slučaj, da oni prosto nemaju interes za to, nisu obrazovani o toj temi i nisu svesni njenog značaja”, zaključuje Tomka, dodajući da su istorijska kretanja pokazala da su za promenu načina predstavljanja žena dve sile najvažnije. Sa jedne strane, tu je edukacija, organizovanje i jačanje samih žena. Druga sila koja je jako važna jeste ekonomsko osnaživanje žena, gde žene postaju ne samo neko ko je izdržavano lice, već neko ko se stara o kućnom ili o budžetu firme ili organizacije, ko dolazi na ozbiljnija i značajnija mesta. 

Goran Tomka (ustupljena fotografija)

Kulturolog Goran Tomka dodaje i da je važno osvrnuti se na našu recentnu istoriju, nakon Drugog svetskog rata, koja je bila značajno poglavlje u oblasti ženske borbe. 

“Jugoslavija je bila jedna od prvih zemalja koja je uvela univerzalno glasanje za žene i jedna od zemalja u kojima su žene, u poređenju sa drugim državama, mogle mnogo ranije da zauzmu ozbiljne položaje, u kojima se obrazovanje žena i te kako zagovaralo, i u kojima su žene mogle mnogo više nego u drugim zemljama ili u poređenju sa ranijim periodom da zauzimaju važne društvene položaje. Ovo samo pokazuje da je promena stanja po ovom pitanju i te kako moguća, ukoliko to postavimo kao društveni cilj. Žao mi je što se to jugoslovensko, emancipatorsko, egalitarno nasleđe urušava i što je dovedeno u pitanje, ne samo 1990-ih, već se to dešava i dan-danas”, zaključuje sagovornik podkasta “Reaguj!” Goran Tomka.  

Irena Čučković (redakcija podkasta Reaguj!, naslovna fotografija: Pixabay)

Ovaj članak je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj ovog članka isključiva je odgovornost podkasta Reaguj! i ne odražava nužno stavove Evropske unije ni Mreže za izveštavanje o različitosti 2.0.