Zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Plamena Halačeva izjavila je danas u Novom Sadu, povodom Međunarodnog dana borbe protiv govora mržnje, da sloboda govora ne sme biti poistovećena sa govorom mržnje.

„Reči imaju težinu. Mogu ostaviti trajne i duboke, a ponekad i fatalne posledice“, kazala je Plamena Halačeva na otvaranju izložbe i panel diskusije povodom Međunarodnog dana borbe protiv govora mržnje.

Ona je kazala da je među govornicima na panelu i novinar i univerzitetski profesor Dinko Gruhonjić, koji je na meti govora mržnje i ove nedelje.

Šef Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Janoš Babić rekao je da kada govor mržnje postane normalizovan u nekom društvu, to postaje njegova svakodnevica.

Dodao je da je za suzbijanje govra mržnje potreban odgovoran rad institucija i negovanje kulture javnog govora.

„Odgovor na govor mržnje nije ćutanje. Potrebna nam je solidarnost umesto isključivanja. U Srbiji želimo da gradimo društvo u kojem je različitost snaga, a ne razlog za podele“, kazao je Babić.

Stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji Matilde Mordt kazala je da su reči važne, jer način na koji govorimo jedni o drugima i jedni sa drugima oblikuju društvo u kojem živimo.

“Neslaganje je normalno stanje demokratije, a naše međusobne razlike su su normalne i zdrave, a ne pretnja”, kazala je Matilde Mordt.

Poverenik za ravnopravnost Milan Antonijević rekao je da je Novi Sad grad koji je preživeo tragediju i društvene tenzije.

Dodao je da je neslaganje u stavovima normalna pojava, ali da mržnja nije.

“Sve manje razgovaramo. A kada počnemo ljude da etiketiramo, mi ih dehumanizujemo i više ih ne vidimo kao ljude”, ocenio je Antonijević.

Univerzitetski profesor i novinar Dinko Gruhonjić rekao je da su mladi ljudi u Srbiji pokazali da javni prostor može da izgleda drugačije: solidarno, dostojanstveno i otvoreno za dijalog, uprkos dubokoj društvenoj polarizaciji i atmosferi agresije koja dominira javnim govorom.

Dodao je da starije generacije danas imaju mnogo toga da nauče od mladih ljudi, pre svega o solidarnosti, empatiji i očuvanju ljudskog dostojanstva u društvenim sukobima.

“Studenti i srednjoškolci pokazali su da je moguće boriti se za promene bez proizvodnje novih neprijatelja”, kazao je Gruhonjić na panelu „Javni govor u vreme polarizacije: kako sačuvati prostor za dijalog?“

Milica Janjatović iz Novosadske novinarske škole rekla je da govor mržnje nije ostao samo na rečima već je “prešao u akciju”.

“Na delu imamo delegitimizaciju političkih neistomišljenika i njihovu dehumanizaciju, kao i jačanje nacionalističkih i patrijarhalnih narativa”, kazala je Milica Janjatović.

Programska direktorka organizacije FemPlatz Kosana Beker kazala je da se etiketiranje pojačava ukoliko ste žena ili manjina.

“Društvo je toliko teško polarizovano da ne znam kako da sednemo i razgovaramo sa ljudima koji nas otvoreno mrze i ponižavaju”, rekla je Kosana Beker i dodala da je to dodatno teško zbog toga što je “država zarobljena pa nemamo od koga da tražimo da nas zaštiti”.  

Student Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Boris Kojčnović rekao je da su mladi ljudi sami sebi napravili prostor u kojem će razgovarati i pokazali kako se razgovara o temama koje su predmet podele i polarizacije.

“Jako je teško voditi dijalog sa nekim ko vas prvo pretuče pendrekom pa potom poziva na dijalog”, rekao je Kojčinović i dodao da su mladi pokazali da su spremni da preuzmu odgovornost.

On je kazao da nije opterećen traumama iz prošlosti kojima su opterećene starije generacije, jer tada nije bio ni rođen.

Monika Mitrović iz Asocijacije mladih volontera kazala je da je još teže živeti u ovakvom društvu ukoliko ste pripadnik romske nacionalne zajednice.

Nakon panela otvorena je međunarodna izložba „The Tolerance Project“, globalna inicijativa poznatog dizajnera Mirka Ilića koja kroz umetnost promoviše toleranciju, poštovanje različitosti i kulturu dijaloga.

Izložba okuplja radove dizajnera iz celog sveta i do sada je predstavljena u više od 40 zemalja.

(Autonomija)