Skip to main content

Peticija za pošumljavanje Vojvodine: Nedostaje nam 170.000 hektara šuma

Građani 20. jan 2023.
3 min čitanja

"Zakupci iz Vojvodine plaćali uređenje zemljišta u centralnoj Srbiji"

Mreža “Pošumimo Vojvodinu” pokrenula je onlajn peticiju kojom traži da se reši problem nedovoljne pošumljenosti Pokrajine. Vojvodini nedostaje 170.000 hektara novih šuma, što je duplo više nego što ih sada ima.

AP Vojvodina je jedna od najmanje pošumljenih regija Evrope. Trećina opština i gradova ima pošumljenost manju od 1 odsto svoje teritorije.

Tako se u ovoj peticiji od Vlade Vojvodine traži, da kao ovlašćeni predlagač, podnese Skupštini Srbije predloge za izmene zakona o šumama, poljoprivrednom zemljištu i naknadama za korišćenje javnih dobara.

U poslenjih 8 godina, iz Fonda za šume APV potrošeno je oko 150 miliona dinara, što je bilo dovoljno za pošumljavanje samo oko 1100 hektara novih šuma.

Kada je o Zakonu o šumama reč, zahteva se da opštine i gradovi izrade višegodišnje planove pošumljavanja na svojoj teritoriji, do određenog roka.

Takođe, izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu opštine i gradovi treba da izdvoje određeni procenat državnog poljoprivrednog zemljišta za podizanje vetrozaštitnih pojaseva i za pošumljavanje, u odgovarajućem kvalitetu.

Više od polovine opština i gradova u Vojvodini, prostornim planovima nije planirano povećanje površine šuma ili su povećanja minimalna (ispod tri odsto).

“Opštine i gradove treba obavezati da izdvoje određeni procenat državnog poljoprivrednog zemljišta za pošumljavanje i podizanje vetrozaštitnih pojaseva. Ako ne ispune ovu obavezu deo prihoda od zakupa zemljišta dodatno bi ustupili pokrajinskom budžetu. Od 2014. do 2020, republički budžet je od zakupa i promene namene zemljišta dobijao između 1,7 i 2,5 milijardi dinara godišnje, od čega je 85 odsto do 90 odsto dolazilo od zakupa u AP Vojvodini. Mali deo ovog novca, između 10 odsto i 20 odsto, trošio se namenski. Tako su zakupci iz Vojvodine, u suštini, plaćali uređenje zemljišta u centralnoj Srbiji, kao i aktivnosti koje sa zemljištem nemaju veze”, navodi se u peticiji.

Kako nastavljaju, samo Srbobran u čitavoj Vojvodini ima višegodišnji plan pošumljavanja, dok su 2022. godini jedino opštine Kovin i Beočin imale program korišćenja sredstava od naknade za seču šume, iako je 31 opština u Vojvodini imala prihode od ove naknade.

„Na konkurse Fonda za šume AP Vojvodine prijavljuje se samo nekoliko gradova i opština pokrajine te zbog toga sredstva fonda ostaju nepotrošena, a Vojvodina ostaje nepošumljena“, kažu iz ove mreže.

Izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu trebalo bi da ustavove i drugačiji odnos rasporeda prihoda od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta između republičkog, pokrajinskog i lokalnih budžeta, sa 30:30:40 na 10:50:40.

Mreža „Pošumimo Vojvodinu“ ukazuje na to da bi izmenama Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara trebalo ukinuti naknadu za promenu namene poljoprivrednog zemljišta radi pošumljavanja.

Od Pokrajinske vlade mreža zahteva da izmeni Odluku o obrazovanju Budžetskog fonda za šume kako bi se obezbedilo učešće građana i šire javnosti u odlučivanju o programu fonda.

Kako je rekao Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu, pošumljavanjem bi se smanjila površina poljoprivrednog zemljišta za 1,5 do 2 odsto, ali bi se za 15 do 20 odsto povećali prinosi, usled uvećane plodnosti zemljišta.

Profesor smatra da je, pošumljavanje Vojvodine je prioritetna ekološka, ekonomska i socijalna aktivnost u narednom periodu. Trenutni stepen šumovitosti Vojvodine je oko 6,7 odsto, što je oko 140 hiljada hektara. U skladu sa Prostornim planom AP Vojvodine to bi trebalo da se poveća na 14,3 odsto, što znači da bi trebalo pošumiti dodatnih oko 180 hiljada hektara.

„Na području Vojvodine je izražena eolska erozija, odnosno erozija izazvana dejstvom vetra, koja deluje na najplodnije obradive površine. Tada dolazi do pokretanja ogromnih količina čestica zemljišta i premeštanja na neka neželjena mesta, kao što su gradovi i sistem kanala DTD. Sa tim česticama se kreće i ogromna količina polutanata. Zato bi vrhunski ekološki i privredni cilj Vojvodine trebalo da bude uspostavljanje tih oko 180 hiljada hektara novih šuma“, rekao je prof. Ristić.

Višeredni šumski zaštitni pojasevi su idealni kako smatra i da se unutar njih uspostave pešačke, trim i biciklističke staze i ostali sportsko-rekreativni sadržaji. Povećanje šumovitosti Vojvodine doprinelo bi i ublažavanju trenutnih klimatskih anomalija. Smanjio bi se efekat intenzivnog zagrevanja, zaključio je profesor Ristić.

(Danas, foto: Natalija Jakovljević)