Sumanutostima srpske politike i saslužujućih joj crkve (SPC), dominantne kulture i huškačko-trovačkih medija, nema kraja. Udruženi zločinački poduhvat ne haje zbog dodatnog upropašćavanja društva i države.

U Miloševićevoj politici sve je bilo moguće, samo nije moglo biti ništa normalnog. Identično je i u politici njegovog sadašnjeg političkog nastavljača – doduše mnogo prepredenijeg od njega – Vučića. Kako se kod Miloševića onomad slavila ’pobeda’ nad NATO-m posle potpisivanja kapitulacije u Kumanovu i povlačenja svih institucija Srbije sa Kosova, tako se kod Vučića sada slavi ’pobeda’ nad predlagačima i podržavaocima Rezolucije o Srebrenici posle njenog usvajanja u UN (zlu i srpskoj sramoti u Srebrenici šovinističkim huškanjem Vučić je itekako lično doprineo).

Čime tumačiti slavljenje poraza kao pobeda i sunovrata kao nacionalnih trijumfa, sem sumanutošću. A sumanutost – bilo da je reč o pojedincu ili o državi – dakako se skupo plaća. Za to arhiupropastitelj srpstva Milološević i njegov revnosni sledbenik Vučić koji je prošao Šešeljevu školu zla, kao i čitav udruženi zločinački poduhvat koji je stajao i stoji iza njih, apsolutno ne haju. Šta reći sem – bili vernik ili ne – sakloni i sačuvaj bože!

Izopačenost politike u kojoj nema zrnca morala i odgovornosti – kad je reč o odnosu prema vlastitim građanima – svodi se na brutalno ispiranje mozga i ubeđivanje, analogno slavljenju navedenih ’pobeda’, da vode u rekama u stvari teku uzvodno, da je južni pol severni a severni južni, da su zadrti nacionalizam i šovinizam bajagi patriotizam a pravi patriotizam koji vapi za moralom i odgovornošću kako prema vlastitom tako i prema drugim narodima – pogotovo susednim – antisrpstvo i nacionalno otpadništvo. ’Politika’ srpskog udruženog zločinačkog poduhvata sa njihovim čelnicima svodila se i svodi na pogubno bulažnjenje nepojmljivo zdravom umu, uprkos zastražujućoj ceni kojom se to plaća. Kako je to moguće?

Moguće je zbog toga, što je ono što je nepojmljivo zdravom razumu – zahvaljujući manipulacijama udruženih zločinačkih poduhvata i podvalama njihovih čelnika – pojmljivo ispranim mozgovima, kojih je – sviđala se gorka istina nekom ili ne – među Srbima nažalost puno. Kritično puno. Tragično puno.

Elem, slavi se – propagandna mašinerija udruženog zločinačkog poduhvata to histerično podstiče – davidovska pobeda je l’da Vučića u UN nad Golijatom, nad podnosiocima i podržavaocima Rezolucije o Srebrenici. Antisrpski Golijat je pak mrski Zapad. O tome neprekidno zbore srpski je l’da patriotski mudraci i teoretičari, što dodatno potvrđuje i Kremlj iz kojeg sija svetlo spasenja srpstva i pravoslavlja. Onaj Zapad koji je Srbiji – nakon Miloševićevog ’uzdizanja Srba sa kolena’ iza čega su na širokim prostorima ostala mnoga zgarišta i stratišta uključujući i genocid u Srebrenici – poklonio milijarde evra, dolara i svake vrste pomoći, bez koje bi Srbija bila u nemerljivo većem jadu i bedi nego što je sada. Udruženi zločinački poduhvat pomoć je l’da arhineprijatelja sa Zapada ignoriše, prećutkuje, ne gadeći se njihovog novca. Sve hvaleći i slaveći despotije sa istoka, stalno drži otvorenu šaku ka Zapadu očekujući dodatnu milostinju. Toliko o njihovom moralu i čojstvu.

Slavljenički se viju nacionalni barjaci, trube kolone automobila, zvone crkvena zvona, besede višedecenijske nacionalne mesije ne propuštajući da prokažu i rulji prstom upru ka „nacionalnim izdajnicima i otpadnicima“. Ako i ima problema u je l’da pod Vučićem preporođenoj Srbiji, prave ih Dinko Gruhonjić i slični njemu, oni dakle koji bez ustezanja govore o lažima, manipulacijama i sličnim gadostima u koje je utonuo udruženi zločinački poduhvat ogrezao u kriminalu i nemoralu dok istovremeno vlastite građane truje zlom. Za probleme kojih – kako govore – u stvari skoro i nema, krivi su oni retki među nama koji znaju za stid i sramotu, oni koji ne mogu da mirno gledaju moralni sunovrat društva i države i koji strepe od mogućih novih zala.

U tekućoj skaradnoj slavljeničkoj gunguli, pripadnici udruženog zločinačkog poduhvata – da l’ u građanskim odelima i u džipovima, da l’ pod svešteničkim mantijama u sličnom voznom parku – pune džepove i opskrbljuju se nekretninama, zapenušani bajkama o časti i veličini nebeskog naroda koji je l’da nikad nije niti će pred dušmanima savijati kičmu. Pa kom opanci, kom obojci. Kom luksuz i bes, kom beda, beznađe i egzodus iz nedođije. Nazdravlje ti nesrećni srpski rode, hoćeš li se i kad konačno osloboditi upropastitelja i izaći iz delirijuma?

(Autonomija/foto: X)