Nakon najave izbora, najpre Beograd a potom i Novi Sad oblepljeni su skandaloznim plakatima-poternicama protiv onih, koji potencijalno prete razvlašćenju fašista u Srbiji. Bez sumnje će plakati-mete preplaviti i celu Srbiju. Za širenje zla, fašistima nisu dovoljni đubre od tabloida i slično njima strogo kontrolisani bezmalo svi elektronski mediji. One koji su im politički protivnici, treba i plakatima na ulicama, trgovima i putevima markirati kao arhineprijatelje srpstva i Srbije.

Šta su nego fašisti naručioci i kreatori plakata, koji bez ikakvih skrupula crtaju mete na čela opozicionih političara, posebno proevropskih. Uobičajena pogromaška metoda je najpre markiranje onih koji fašiste politički ugrožavaju, jer razobličavaju njihove podvale. Potom sledi njihova satanizacija i protiv njih upotreba svih raspoloživih sredstvava. Fašistima ništa nije sveto. Pokojni Oliver Ivanović prošao je kroz tu harangu i glavom platio suprotstavljanje bandi. Banda – koja pod šapom drži i policiju, i tužilaštvo,  i sudstvo – za to ne haje.  Za ostvarenje izopačenih ciljeva – primarno pljačkaških, koruptivnih (nacionalizam u nacrnjem obliku i podvale od ugroženosti nacije, vere i države plasiraju manipulisanoij svetini) – koriste sva sredstva. Cilj je uterivanje straha u kosti svakom ko se drzne da se bandi usprotivi. 

Fašistička rabota sa satanizacjom, šikaniranjem i crtanjem meta na čelu protivnika – ma i najblažih kritičara – nije ni jednostavna, ni jevtina. Ali su stvari u Srbiji dotle doterane da oko toga fašisti nemaju problema. Korumpiranog šljama – oprostite na grubom izrazu, nema boljeg za one koji rade u korist propasti vlastitog naroda i države – nađe se za sitnu naknadu, za tehničku izvedbu posla. Što se tiče finansiranja gadosti, tu tek nema problema – bandi na usluzi su sponzori sa liste privilegovanih tajkuna, koji kroz izdašne državne poslove lišene bilo kakve ozbiljnije kontrole, odvajaju deo i za vlastodršce, i za njihove „operativne poslove“. Jedan od „operativnih poslova“, svakako najvažniji, jeste satanizacija nepodobnih ličnosti, ideja i programa, koji bi Srbiju – sasvim sigurno potom i region – mogli izbaviti iz zla, što bi za osiljene vlastodršce značilo  propast, razvlašćenje. Zato vladajuća banda opoziciju – i ono malo slobodnih medija – svim sredstvima tuče u glavu.

Skandal sa crtanjem meta na čelu opozicionara – plakati-poternice, koji su preko noći „ukrasili“ ulice dva najveća grada (za sada) – odvija se samo nekoliko meseci, posle zločina u školi „Vladislav Ribnikar“ i masivnih ubistava u okolini Mladenovca. Majski zločini – to su čirevi koji su pukli u odavno od nacionalizma, klerikalizma i anahronog konzervativizma obolelom društvu – zgrozili su ne samo Srbiju. Šok zbog njih izveo je na ulice gradova Srbije desetine hiljada ljudi, pod parolom – Srbija protiv nasilja! Masovni bunt građana protiv nasilja, u početku je uznemirio vlastodršce, naslednike ideologije zla iz ratnih 90-tih. Nažalost, organizatori protesta pa i pobunjeni građani, nisu dublje kontekstuizirali korene nasilja i zla, izbegavajući suočavanje sa stravičnim iskustvom zločinačkih 90-tih u uloge srpske politike – i aktera sadašnje vlasti – u tome.

Kad je ernergija pobunjenih građana splasnula, autokratska kriminalno-koruptivna vlast – čiji su koreni, rekosmo, u zlu devedesetih – lagodno se vratila na, što’no se kaže,  standarno „fabričko“, odnosno izvorno radikalsko podešavanje. Njezini moderatori i krojači javnog mnenja, posle kraće uznemirenosti zbog masovnih građanskih protesta, ponovo – bez imalo zazora od doskora pobunjenih  građana – koriste svoje radikalsko-fašističke metode satanizacije i kriminalizacije političkih protivnika, crtajući im mete na čelu. 

A  građani, probunjeni građani? Nažalost, čini se uglavnom bez vidljivog gunđanja, kamoli besa i uvređenosti, smerno prolaze pored zidova i fasada okićenih izopačenim plakatima. Gledaju – jelda – svoja posla, ne misleći da ako se zlu na vreme na stane u kraj, ono neminovno dolazi po sve nas.  

Je li očigledni fašizam ovde baš toliko normalizovan, da mu se samo malobrojni koliko-toliko suprotstavljaju? Ako je tako, je li teško pretpostaviti da nam se crno piše?

(Autonomija)