O tome kako bliskost sa Kinom Srbiji kratkoročno donosi korist, a dugoročno niz izazova i neizvesnosti, zašto je s pandemijom Kovida-19 sistem globalne saradnje krahirao i šta znači pojam „vakcinacijska diplomatija“, za podkast Radio Karantin objašnjava Vuk Vuksanović, istraživač u Beogradskom Centru za bezbednosnu politiku.

„To je novi pojam koji se nadovezuje na jedan drugi pojam koji je nastao prošle godine, na pojam diplomatije maski. Kada je izbila pandemija Kovida-19, Kina je iskoristila svoj ogromni značaj koji ima u globalnom lancu snabdevanja kako bi se nametnula ostatku sveta kao pouzdani snabdevač – u nekim slučajevima po ceni, a u nekim kao donator – zaštitne medicinske opreme koja je simbolizovana u zaštitnim medicinskim maskama. Cilj takve politike je bio da, s jedne strane, obnovi reputaciju poljuljanu zataškavanjem [širenja virusa], ali je to isto bio način da Kina ostvari poene na polju onoga što se zove „meka moć“ javne diplomatije kako bi pojačala svoj politički prestiž i kako bi promovisala sebe kao silu u usponu čiji vek dolazi. I naravno, kako bi kupila politički uticaj u pojedinačnim zemljama koje su bile primaoci kineske medicinske opreme. Logika je sada potpuno ista, samo što se primenjuje na vakcine. Gde Kina radi iste te stvari – radi popravku reputacione štetu, promoviše sebe i kupuje politički uticaj i prestiž, ali bih ja rekao da se ovde isto tako radi o promociji kineskih vakcina da bi na globalnom tržištu mogli da se nadmeću sa zapadnim i ruskim proizvođačima vakcina“, kaže Vuksanović.

Iako se pojam vakcinacijske diplomatije najviše primenjuje na Kinu, ona nije jedini proizvođač vakcina i jedina sila koja na političkom planu pokušava nešto da ostvari proizvodnjom vakcina.

„Rusija svakako to primenjuje kada je u pitanju Sputnjik V vakcina. Indija je isto uključena u diplomatiju vakcina zbog činjenice da veliki broj fabrika, odnosno proizvodnih pogona, poput Astrazeneke, ima na svojoj teritoriji i Indija pokušava da se takmiči sa svojim velikim rivalom Kinom na polju donacija vakcina. To smo videli u Beogradu gde je preko indijske ambasade donirana Astrazeneka vakcina. Videli smo da Izrael donira, a videli smo sad čak i primer Srbije koja ima neku svoju diplomatiju vakcina, koju primenjuje u jugoistočnoj Evropi – donacije Fajzerovih vakcina Makedoniji, Sputnjik vakcina Crnoj Gori i nedavnu posetu [Sarajevu] Aleksandra Vučića gde je federaciji BiH poklonio mali kontigent vakcina“, navodi Vuksanović.

On dodaje da je veoma teško reći šta podrazumeva takozvana meka moć, odnosno ostvarivanje nekakvog političkog uticaja i jačanje imidža jedne zemlje preko vakcina, jer se pouzdano ne zna šta je od medicinske opreme i vakcina donirano a šta prodato.

„Veliki problem u načinu na koji Kina deluje operativno je to da su ugovori koji regulišu saradnju Kine sa nekom zemljom najčešće tajni i netransparentni. Kada je, recimo, Kina prošle godine donirala zaštitnu medicinsku opremu, uopšte nismo imali transparentan pregled koliko je toga donirano Srbiji, a koliko je zapravo kupljeno od strane Srbije. Čak je tada predsednik Vučić javno izjavio da zbog kineske ambasadorke on ne može da objavi tačne podatke. Sada smo imali sličnu izjavu kada je rekao: kada biste znali kako sam povoljnu cenu obezbedio za ove vakcine, podigli biste mi spomenik. Moguće da je to istina, ali nažalost mi ne možemo biti stopostotno sigurni zbog netransparentnosti koju prati kineski način poslovanja i kineski način političkog delovanja“, objašnjava Vuksanović.

Netransparentnost kada je u pitanju nabavka medicinske opreme i vakcina rasprostranjena je na globalnom nivou, jer ne postoje precizne informacije o tome koliko se vakcine plaćaju i pod kakvim se uslovima nabavljaju ni u zapadnim zemljama. Trenutno je sve obavijeno velom tajnosti, ugovori sa Astrazenekom i Fajzerom koje su u Britaniji i Americi objavile vlade su prilično redigovani, tako da se konkretne brojke ne vide. Vuksanović kaže da je u takvoj situaciji Kina pobednik u pridobijanju popularnosti kod stanovnika Srbije.

„Prema istraživanjima javnog mnjenja, koje su moje kolege iz Centra za bezbednosnu politiku sprovele tokom jeseni 2020. godine, mi smo videli ogroman porast popularnosti Kine. Preko 70 posto ljudi smatra da je Kina najveći davalac pomoći Srbiji tokom pandemije. Evropska unija je u prvom talasu dala 93 miliona evra pomoći, ali zbog netransparentnosti Kine, mi nemamo podatke za poređenje. Isto tako imamo sada drugi podatak da čak 87 posto ljudi smatra da je kineski uticaj u Srbiji pozitivan i benigan. Mi nemamo istraživanje javnog mnenja koje bi moglo da potvrdi neke tačne brojke u kontekstu ovih kineskih pošiljki vakcina. Ali u svakom slučaju mislim da je realno pretpostaviti da će se ovo veoma negativno odraziti na percepciju EU u srpskom javnom mnenju i da će se pozitivno odraziti na kineski imidž“, smatra Vuksanović.

Vuksanović ocenjuje da saradnja Srbije sa Kinom kratkoročno donosi određenu korist, ali je veoma oprezan kada su u pitanju dugoročne posledice ove saradnje.

„S jedne strane Kina obezbeđuje lak priliv novca, obezbeđuje da se na osnovu njihovih infrastrukturnih kredita otvore neki pogoni u lokalnim zajednicama koje vape za investicijama. Omogućiće da se popravi infrastruktura, poput autoputeva ili pruge Beograd-Budimpešta, što je svakako neophodno i ostatku Balkana gde se nije kvalitetno radilo na infrastrukturi od kasnih osamdesetih. Ali isto tako kineski faktor dugoročno donosi čitav niz izazova i neizvesnosti. Mi ne znamo da li će se kineski standardi odraziti negativno na stanje vladavine prava u Srbiji i ostalim balkanskim zemljama, jer se njihov model političke ekonomije ne bazira na vladavini prava, nego na netransparentnom političkom cenjkanju između suverenih vlada. Ne znamo da li će se njihovi radni i ekološki standardi isto tako negativno odraziti na lokalno stanovništvo. Ne znamo ni da li će lokalne ekonomije, poput srpske, moći dovoljno dobro da rastu u onoj meri u kojoj je potrebno da apsorbuju kineski dug. Sve ove kratkoročne i srednjeročne prilike možda izgledaju atraktivno za lokalne elite u Srbiji i drugim zemljama jugoistočne Evrope, ali dugoročno postoje rizici koje za sada veoma teško predvideti“, ocenjuje Vuksanović.

Kompletan razgovor sa Vukom Vuksanovićem možete da čujete ili pročitate ovde. Podkast Radio karantin možete da podržite na ovoj stranici.

(Radio Karantin)