U Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u toku je izložba “Odstupanje”, u okviru koje je 11 mladih albanskih umetnika sa Kosova, iz Prištine, izložilo svoje audio-vizuelne i likovne radove.
Sama činjenica da albanski umetnici izlažu u Vojvodini, 11 godina nakon poslednjeg pojavljivanja, 1997. u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, na žalost u ovom regionu predstavlja vest.
Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš, koji je otvorio izložbu, međutim za DW kaže da je sasvim normalno da Vojvodina kao multietnička regija bude domaćin albanskim umetnicima sa Kosova:
“Normalno je da Vojvodina kao multietnička, multikonfesionalna i višejezična regija u svom glavnom gradu bude domaćin mladim kosovskim umetnicima. Na žalost, mi nismo baš često u prilici da vidimo njihov umetnički izraz, da budemo u prilici da razgovaramo sa njima, da vidimo kako oni gledaju na današnjicu. Ali, ovo je, mislim i nadam se, jedan početak.”
Kustos izložbe Gordana Nikolić za naš program kaže da se o svakodnevnom životu na Kosovu, pa i o tamošnjoj umetnosti, u Srbiji praktično ništa ne zna:
“Reč je o tome da je Kosovo u stvari jedna zloupotrebljena tema u dnevno-političke svrhe. Koliko ljudi zaista poznaju Kosovo, koliko poznaju šta se trenutno zaista događa na Kosovu, kakva je kultura ljudi, kakva je umetnost ljudi, kakav je onaj svakodnevni život ljudi – to se ovde uopšte ne zna. Kosovo je jedna tema o kojoj se mnogo priča ali se malo zna.”
Umetnik Aljban Muja za DW kaže da su komunikacija i saradnja jedini mogući put za umetnike sa Kosova i iz Srbije:
“Ne postoje dva puta, postoji samo jedan put. I taj put je da počnemo da komuniciramo i da sarađujemo, zašto da ne. Sve vreme podržavam obnovu saradnje, jer mi smo budućnost ovog regiona i naravno mi ne želimo da nam se ponove stvari koje su se desile u prošlosti.”
Umetnik Dren Maljići za naš program kaže da je normalno što se oseća pomalo neprijatno u Novom Sadu i za to krivi politički trenutak:
“Pa normalno je da se osećam neprijatno, pošto je politički proces u kome su sada Kosovo i Srbija takav da je svima nama nelagodno. Ali, kada su svi ludi na obe strane, hajde da barem jedan odsto komunicira između sebe.”
A umetnik Driton Hajredini kaže:
“Mogu ljudi da kažu da nije baš vreme, ali kada je vreme?! Ti ljudi meni treba da kažu kada je vreme! Pošto ja uopšte ne znam kada bi bilo to vreme: posle deset, 20 godina… Neko mora da započne. A umetnost je umetnost i mi naše mišljenje izražavamo na vizuelnom nivou, i to ne može niko da nam zabrani.”
Direktor Muzeja savremene umetnosti Živko Grozdanić za DW kaže da je jezik savremene kulture jedini jezik kojim ćemo moći da govorimo u budućnosti:
“Ova izložba jeste zanimljiva u tom političkom kontekstu, pre svega sam čin da neko ima hrabrosti da to ovde napravi. Mi zaista svi imamo predrasude jedni prema drugima, kao što oni imaju prema nama, tako i mi imamo prema njima. Ali, izložba ima za cilj da pokaže jedan drugačiji jezik koji je jedini jezik kojim ćemo moći da govorimo u budućnosti: to je jezik savremene umetnosti, savremene kulture, apsolutno kritički nastrojen prema svim tim nacionalističkim, svim tim ideološkim i tradicionalnim, mitskim varijantama. I to je ta velika dimenzija ove izložbe.”
Driton Hajredini za naš program ocenjuje da je umetnost na Kosovu posle 2000. godine na površinu izbila energija mladih umetnika, angažovana umetnost i kritika iskrivljenog sistema vrednosti u društvu na Kosovu:
“Ranije je umetnost kod nas bila manje-više konzervativna, ali posle 2000. godine akumulirala se neka energija i ta energija je nekako morala da izađe van, a najbolji način za to je bila umetnost. Kritika društva, ili kritika kulture, ili kritika stereotipa – sve to pokušavamo da pravimo na umetničkom nivou. I trenutno to radimo veoma uspešno. Rekao bih da su umetnici sa Kosova najbolji kosovski izvozni proizvod. Barem za sada.”
A Bojan Kostreš za kraj još jednom poručuje da su ljudi sa Kosova dobrodošli u Vojvodinu, bez obzira na pitanje statusa Kosova:
“Ljudi koji dolaze sa Kosova su ovde dobrodošli, bez obzira da li oni za mesec dana,šest meseci ili godiunu dana u nezavisnom Kosovu, Kosovu koje će biti Srbija ili nešto treće, ti ljudi su ovde uvek dobrodošli i nadam se da ćemo što pre opet svi živeti u jednoj državi, a ta država će biti Evropska Unija.”
Izložbu su organizovali Institut za fleksibilne kulture i tehnologije „Napon“ iz Novog Sada i Kontekst iz Beograda. Novosađani će izložbu moći da pogledaju do 5. februara, a od 7. do 22. februara izložbu će u galeriji Kontekst moći da vide i građani Beograda.

(Radio Deutsche Welle)