Srpska vlada je u svom stilu – dakle, maglovito i nejasno, ali zato vrlo orkestrirano – najavila prodaju nacionalne naftne kompanije (NIS-a), koju građani naše zemlje očekuju sa posebnom pažnjom, s obzirom da se radi o najvrednijem nacionalnom resursu. Vest je plasirana preko objavljivanja „pisma o namerama“ ruskog Gasproma, koje nosi, blago rečeno, veoma čudan i zagonetan naslov: Pozadinski dokument – „Gasprom“ i Srbija. I to sve baš u vreme kada im je (punoletnim građanima) od strane Vlade, obećana besplatna podela akcija javnih preduzeća među kojima je najveće očekivanje bilo upravo od akcija NIS-a. Sve je, dakle, plasirano tako da neupućeni, a takvi su, nažalost, naši obični građani, ne mogu razumeti ništa, izuzev da je postupak prodaje u toku i da o tome odlučuje Vlada Republike Srbije.

ONI MALO UPUĆENIJI MOGLI SU NASLUTITI BAR JOŠ TRI BITNE STVARI:
Prvo, da se radi o neposrednoj pogodbi, dakle o prodaji bez mogućnosti učešća većeg broja zainteresovanih kupaca i to po ceni višestruko nižoj od svih do sada pominjanih tj. po ceni od 400.000.000 evra, plus investicije od još 500.000.000 evra u narednih pet godina.
Drugo, da je predmet prodaje celokupna imovina sa ukupnim srpskim tržištem i monopolom koji je NIS na tom tržistu imao. Dakle, sve ide đuture – od ukupne proizvodnje nafte i gasa, rafinerija, više od 500 benzinskih pumpi do podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru i ostale ogromne nepokretne i pokretne imovine.
Treće, da su ovakva cena i model „prodaje“ uslovljeni političkim razlozima. Jer, kako kaže ministar Bubalo, Vlada vodi računa o „geostrateškim“ razlozima. Pre bilo kakvog komentara, treba znati šta u ovom momentu zaista čini našu nacionalnu naftnu kompaniju i koliko to vredi na nepristrasnom svetskom tržištu?
Kao reper uzmimo samo tri poređenja. Počnimo od knjigovodstvene vrednosti NIS-a od oko 1.400.000.000 dolara (oko 950.000.000 evra), koju je nezavisna revizorska kuća potvrdila više puta. Već na prvi pogled je jasno da je ponuđena cena više nego duplo manja od puke knjigovodstvene vrednosti. A znamo iz iskustva dosadašnjih aukcijskih i tenderskih prodaja da je kod mnogo manje atraktivnih preduzeća postizana-ostvarivana cena bila daleko iznad njihovih knjigovodstvenih vrednosti. Dalje, ukoliko uzmemo vrednost samo jednogodišnje eksploatacije nafte sa vojvođanskih polja, koja iznosi nešto preko 650.000 tona (oko 4.000.000 barela) po minimalnoj očekivanoj ceni od 100 dolara po barelu, dobijamo iznos od 400.000.000 dolara. Kada tome dodamo i proizvodnju gasa od oko 250.000.000 kubnih metara godišnje, izlazi da je ponuđena cena za celokupnu nacionalnu naftnu kompaniju manja od vrednosti sirove nafte i gasa koji se besplatno ispumpaju sa vojvođanskih polja za samo jednu godinu!!!
Ili, da napravimo još jedno poređenje. Menadžment kompanije i Vlada najavili su da će Kompanija po završnom računu iskazati dobit od 9.000.000.000 dinara, odnosno oko 112.500.000 evra.
To znači da je ponuđena cena za celokupnu nacionalnu naftnu kompaniju na nivou manjem od njene četvorogodišnje očekivane dobiti???
S druge strane ovih argumenata, na drugom tasu, stoje maglovito iskazani politički i geostrateški razlozi. Čak i oni najupućeniji ne mogu nabrojati ništa više od prolaska „kraka“ gasovoda Južni tok kroz Srbiju i političkog prijateljstva sa Rusijom. Što se tiče gasovoda, ponuđen je samo „krak“ čiji je maksimalni domet Bosna i Hercegovina, dok magistralni gasovod prolazi kroz Bugarsku. Svi potencijalni „benefiti“ od prolaska „kraka“ ni izbliza ne alimentiraju ovako nisko ponuđenu cenu za celinu Kompanije.
A što se tiče ruskog prijateljstva, ono nikad, bar kada su cene energenata koje od njih uvozimo u pitanju, nije bilo jasno potvrđeno, jer smo plaćali praktično iste ili više cene kao i druge evropske zemlje. Na primer, Nemačka kupuje gas i do 20 odsto jeftinije od nas, jer poručuje veće količine i plaća redovnije. Dakle, kod naših prijatelja Rusa već odavno važi pravilo da mi jesmo braća, ali nam „kese“ nisu sestre.
Napokon, ako čak i zanemarimo sve napred izloženo, ostaje pitanje ministru Dinkiću i Vladi čiji je član. Da li je obećanje od oko 1.000 evra besplatnih akcija javnih preduzeća po glavi punoletnog stanovnika naše zemlje bilo „ludo radovanje“? Jer, čak i ekonomski amateri znaju da ovako obećani iznos besplatnih akcija i ovakva ponuđena cena za NIS ne mogu ići zajedno… Autor je 2002-2004. bio predsednik Upravnog odbora NIS-a

Tekst je objavljen u dnevniku “Danas” 21. januara 2008.

Autor je bio predsednik Upravnog odbora NIS-a od 2002. do 2004. godine.