Pripadnici Srpskog narodnog pokreta „1389“ pridružiće se ekstremnim desničarskim organizacijama iz Poljske, Češke, Slovačke, Mađarske, na antijevrejskom skupu u Varšavi 11. novembra, koji će pokušati da blokiraju antifašisti iz nekoliko evropskih zemalja, uključujući i Nemce. Mladen Obradović, lider „Obraza“, kaže da pripadnici tog pokreta „nažalost, neće moći da idu jer je 12. novembra krsna slava ‘Obraza’”. (Blic, 02.12.2011. – SNP 1389 na maršu poljskih neonacista)

Pošto nisu imali prilike da se „iskažu“ na otkazanoj Paradi ponosa, domaći fašisti su odlučili da idu u Poljsku i tamo se pridruže svojim kolegama iz drugih evropskih zemalja. Da je nešto vrlo trulo u državi Poljskoj, govori nam činjenica da će se dozvoliti skup koji otvoreno poziva na mržnju prema Jevrejima. Kako je to moguće? Očigledno da fašisti u Poljskoj imaju podršku i nekih političkih struktura, koje su antijevrejski nastrojene i koje javno-potajno pružaju logističku pomoć ovim ekstremističkim pokretima. Ovde se očigledno ne radi samo o huliganima i navijačima, jer organizacije kao što su Radikalni poljski nacionalisti iz Nacionalno-radikalnog bloka i ultrakatoličke Svepoljske omladine organizovane su kao jurišni odredi zastupnika fašističke ideologije. Ovo više nisu ispadi pojedinaca ili pak spontano organizovanih ekstremista, već su to organizacije koje traže politički legitimitet i podršku javnog mnenja. Osetili su fašisti da je pravo vreme za njih jer oni postaju politički interesantni samo onda kada ih velike ekonomske i socijalne krize izbace na površinu, to jeste kada postanu živi predstavnici najgorih drušvenih frustracija.

Profašistička stranka Jobik, na parlamentarnim izborima održanim 2010. godine, osvojila je17% glasova, a njena isturena pesnica paramilitarna organizacija “Za bolju budućnost” maltretira Rome u Mađarskoj:  „Paramilitarna organizacija Za bolju budućnost, koja je svoje ime izvukla iz slogana nacističke omladine, ušla je u selo (Gjongjospata) početkom marta i uspostavila patrole prateći Rome i sprečavajući ih da uđu u prodavnice. Zlostavljanje je doživelo vrhunac 10. marta kada je 1.000 u crno obučenih neonacista marširalo kroz selo, od kojih su neki bili naoružani agresivnim psima, bičevima i lancima.“ (E-novine, 30.03. 2011)

Zamislite da vam ovakva jedna družina ekstremista šeta po kraju i određuje ko tu sme da živi a ko ne. Ovako započinje transformacija jednog demokratskog društva u fašističku diktaturu, jer akcije organizacije Za bolju budućnost u Mađarskoj više su naišle na nemo odobravanje nego glasno negodovanje. Fašizam se rađa i razvija najbolje kod onih koji ćute dok njihove komšije i sugrađane maltretiraju isfrustrirani ludaci, a kada se „stvar“ i sistemski ostvari onda ćutljivi konformisti svoje komšije ispraćaju i u logore nemim pogledima… Fašizma će biti dok god postoje društvene pretpostavke da se on desi i to je naša realnost danas. Nažalost, fašizam danas doživljava renesansu, a osobito mu prija klima ekonomskog beznađa i socijalne destrukcije koja vlada danas u Evropi. Još jedan faktor vrlo pogoduje razvoju fašizma, a to je islamofobija. Strah od islamskih terorista, tzv, radikalnih islamista za fašiste je adut na koji računaju kada šire mržnju prema građanima islamske veroispovesti, ili kada govore protiv stranaca i emigranata. Faktor stranog, kao onog koji zauzima moje mesto i ugrožava mi egzistenciju, ključan je za raspirivanje antagonizma prema strancima, a osobito onima koji su iz tzv. Trećih zemalja, Bliskog istoka i sl.

Fašističke organizacije koje danas slobodno deluju u Srbiji su produkt dugogodišnje fašizacije i one nikako nisu marginalne pojave u našem društvu. Nažalost država ništa nije uradila po pitanju ekstemističkih organizacija koje šire mržnju ili pak fizički maltretiraju pripadnike drugih: nacija, vera, seksualnih opredeljenja. Osim sporadičnih sudskih procesa, u kojima su optuženi ekstremisti uglavnom dobro prolazili sa simboličnim kaznama, ne može se uvideti nikakva državna strategija u borbi protiv fašizma. I pored toga što su neke od ovih organizacija i zabranjene od strane državnih organa, ipak su iste nastavile sa delovanjem i ovih dana se spremaju na ekskurziju u Poljsku. Sramota za državu, sramota za Evropu.

Pre nekoliko godina sam učesvovao u antifašističkim protestima u Novom Sadu, kada je Goran Davidović-Firer sa svojim neonacistima napao kolonu mirnih demonstranata. Isti ta persona je i izazvala incident na Filozofskom fakultetu kada je sa grupom tzv. skinheda upao na skup na kojem je govorio profesor Milenko Perović. Sećam se da dok smo mirno šetali, a kordoni policije nas pratio celo vreme, iznenada su poletele kamenice… Policija je stajala ispred ograde, iza koje su bili neonacisti i gađali nas kamenjem, i nije nam dopuštala da priđemo. U trenutku je izgledalo kao da policija brani neonaciste od antifašista. Na kraju je policija ipak intervenisala i pohapsila izgrednike, a tada je i nastala čuvena fotografija na kojoj se Firer zadovoljno smeje dok mu policajac stavlja lisice na ruke – fotograf je dobio nagradu za fotografiju godine, ako se dobro sećam.

U skorijoj istoriji ekstremističke grupe sa fašitičkom ideologijom izazvale su više incidenata u kojoj su ljudi prebijani, zlostavljani, pa i ubijani dok je odgovor policije, kao i svih drugih nadležnih državnih organa, uvek bio zastrašujuće blag. Policija, sud, tužilašvo kao da nemaju pravih instrumenata za borbu protiv fašizma, mada mislim da tu više nedostaje dobra volja državnih organa. Naravno da to odgovara razvoju ekstremističkih organizacija ultra desničarskog tipa koje nisu zaplašene blagim delovanjem države. Nakon Parade ponosa 2010.godine, kada su huligani predvođeni ekstemistima demolirali Beograd i napadali na policiju, policija je pohapsila neke izgrednike, ali niko od pravih organizatora nije kažnjen. I ti što su uhapšeni su dobili blage ili nikakve kazne. I ove godine ekstremisti su se spremali na obračun sa LGBT populacijom, ali je policija, sa ministrom policijski Ivicom Dačićem na čelu, odlučila da zabrani skup. Rekli su javnosti da to čine radi opšte bezbednosti jer ne mogu garantovati sigurnost učesnicima Parade. I tako je država kapitulirala pred ekrstemistima i huliganima… Bez obzira na to što je policija imala obaveštajne podatke o planiranim akcijama ekstremista, ipak niko nije uhapšen osim par huligana kod kojih su našli bejzbol palice i kape-fantomke. I tako su fašisti trijumfovali, a država se pokazala nesposobnom da reaguje na pravi način i zaštite građane od nasilnika. I šta na kraju ostaje građanima nego da se samoorganizuju i zajedničkim snagama bore protiv fašističkog zla. Tako će i biti u Poljskoj 11. novembra, kada će antifašisti pokazati da umeju da se bore protiv zla koje opet preti Evropi i svetu. Ako već država neće da se bori sa neonacizmom onda to moraju da rade građani, bilo gde i bilo kada… To je naša dužnost zbog heroja iz Drugog svetskog rata koji su se tada suprotstavili stranim i domaćim fašistima. To je naša obaveza zbog poštovanja prema žrtvama fašističkog terora, nekada i sada. Ne možemo dozvoliti da fašizam ponovo prevlada samo zato jer se plašimo i ćutimo dok oni zlostavljaju i zloupotrebljavaju demokratiju. Fašisti ne smeju proći nikada više, a mi smo tu da im se suprotstavimo. Strašno je i tužno da jedna Poljska, u kojoj je bio najstrašniji logor smrti Aušvic, gde je pobijeno više od milion Jevreja, ne čini ništa da zaustavi okupljanje fašista. Sramota za državu, sramota za Evropu!

Zlatko Jelisavac