Skip to main content

Međak: Srbija već godinama ne ide ka članstvu, nego od članstva u EU

Info 24. jun 2022.
4 min čitanja

"Iz sive zone isterana na vetrometinu"

Nakon početka agresije Rusije na Ukrajinu, Srbija je ostala na vetrometini jer su nestale sive zone u kojima je godinama funkcionisala i teško da će moći da sačuva neutralnost nakon podizanja novog Berlinskog zida, ocenjeno je sinoć u Novom Sadu, na tribini u organizaciji Skupštine slobodne Srbije.

Na tribini su o posledicama ruske agresije na odnose u svetu, uključujući i položaj Srbije, govorili ekonomista prof. dr Božo Drašković, politikolog i novinar Boris Varga i politikolog i potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji dr Vladimir Međak, koji je ukazao da je ovaj rat „idealna pokrivalica“ za činjenicu da su pregovori o priključenju Srbije Evropskoj uniji godinama na aparatima.

Međak je istakao da Srbija već godinama ne da ne ide ka članstvu u Evropskoj uniji, nego ide od članstva u EU.

-Kada pogledate po kriterijumima, prvi kriterijum je politički. To znači da moraš imati funkcionalne, demokratske institucije sposobne da zaštite i obezbede vladavinu prava. A mi smo zemlja koja nema parlament već tri meseca! Mađarska je istog dana imala izbore i oni su vladu dobili posle tri nedelje, evo Francuzi tri dana posle izbora sastavljaju vladu – istakao je Međak uz opasku da sumnja da bi Srbija, da je ovakva bila 2012. godine, uopšte i dobila status kandidata.

Međak je napomenuo i da je na otvaranju pregovora, 2014. godine, Srbija bila potpuno usklađena sa spoljnom politikom EU, a da se od početka rata u Ukrajini nismo uskladili sa pozicijom EU. Srbija nema strategiju, dodao je on, podsećajući kako su njene političke elite bile u savršenoj poziciji do 24. februara – dovoljno blizu EU da može da dobija njena sredstva i priča kako je na putu ka članstvu u EU, a dovoljno daleko da njihova pravila za nas ne važe.

-Sa Rusima igramo jednu igru, sa SAD igramo drugu igru. Međutim, sada je crno-belo, te sive zone u kojima smo operisali do 24. februara više ne postoje i mi smo sada na vetrometini. Kao bela kugla u bilijaru – udara vas i jedna i druga grupa da bi postigla neki svoj cilj, a kad upadnete u rupu, oni vas opet vrate na sto dok ne završe partiju – kazao je Međak.

Napomenuo je i kako nedostatak strategije u evrointegracijama najbolje ilustruje činjenica da Srbija nema ambasade u baltičkim zemljama, iako je upravo sa njima bilo problema tokom procesa pristupanja EU.

-Ako znaš gde ti je problem, tu mora da se deluje. To je suština diplomatije, nije poenta da imaš amabsadu u prijateljskoj zemlji, poenta ambasade jeste da rešava probleme – istakao je Međak.

Ad hoc ekonomska politika

Ekonomista prof. dr Božo Drašković, ocenio je na tribini kako svet posle ovog konflikta, bez obzira ko u njemu pobedi, dobrim delom više neće biti onakav kakav je bio. Cene će se po pitanju inflacije izravnati u nekoj novoj ravnoteži, a Srbija će imati posledice koje bi veštom i mudrom ekonomskom politikom mogle biti amortizovane.

-Ali se plašim da se ekonomska politika u ovoj zemlji vodi ad hoc, od slučaja do slučaja, i onda kada vodite takvu politiku vi imate niz negativnih ekonomskih posledica – rekao je Drašković. Napomenuo je da Srbija nije previše značajan partner u spoljno-trgovinskoj razmeni sa Rusijom, ali da je ozbiljan problem struktura izvoza koja se odnosi na voće, povrće, lekove i niz drugih, relativno lako zamenljivih roba za Rusiju.

Problem je na strani Srbije, dodao je.

-Oni kontrolišu pre svega izvoz gasa, kao i u Evropi, i de facto mi zavisimo od ruskog gasa u ovom momentu. I to je greška ekonomske politike poslednjih 20 godina. Nismo smeli upasti u takvu zamku, ne prema Rusma, prema bilo kome. Kad je reč o nafti, ona je specifična ali je problem što ste kompletan energetski sektor ugljovodonika prepustili stranoj državi, ma kojoj, u ovom slučaju Rusiji, i mi se onda nalazimo u velikom problemu, i političkom i ekonomskom – upozorio je Dršković.

On je podsetio i da su Rusija i Ukrajina veliki svetski izvoznici pšenice, da će rat dovesti do poremećaja na tržištu, a da će u najtežoj situaciji biti zemlje Afrike koje su među najvećim uvoznicima. Profesor Drašković je ocenio i da će se nakon agresije Rusije na Ukrajinu postaviti pitanje monetarne budućnosti sveta i promene monetarnih sfera u svetu, uz podsećanje da je pre nastanka dolara kao ključne monetarne sfere, u svetu postojalo nekoliko monetarnih zona.

– Meni se čini da će se ovaj rat završiti tako što će doći do parčanja monetarnih sfera u kome će nastati monetrna sfera kineskog juana, još možda nešto rublje, tako da će monetarna politika u svetu biti značajno izmenjena nakon završetka ovog rata“, ocenio je Drašković.

‘Situacija u Ukrajini uveliko podseća na dešavanja iz 1932. i 1933. godine’

Politikolog i novinar Boris Varga četiri meseca rata u Ukrajini je uporedio sa četiri godine rata u Siriji, uz ogradu da su u pitanju različiti sukobi i po pitanju uzroka rata, i kada je u pitanju veličina tih država i njihovo političko ustrojstvo.

-Imamo najdrastičnije, najpogubnije cifre stradanja sa svih strana, najviše civila i vojnika sa ukrajinske strane. Imamo najveći broj izbeglica sa prostora Ukrajine i najveće uništavanje gradova, jer to što smo videli u Mariupolju, to se sada preslikava na manje gradove kao što su Svevernodonjeck i Lisičansk – kazao je Varga.

Dodao je da je taktika ruske agresorske vojske u trećoj fazi rata da zauzima ukrajinsku teritoriju metar po metar, ulicu po ulicu, s tim da to zauzimanje znači stvaranje spaljene zemlje i rušenje tih gradova skoro do temelja.

-Prema poslenjim podacima brojke Sirije i Ukrajine su negde izjednačene. S tim da je različit period u pitanju – od 2011-2015 iz Sirije je izbeglo četiri miliona ljudi i imali smo interno raseljenih oko 7,5 miliona. U Ukrajini mi danas iz Ukrajine imamo sedam i po miliona izbeglica, s tim da imamo to prekogranično kretanje prema EU mnogo intenzivnije nego što je to bilo u Siriji – rekao je Varga, napominjući da je u Evropskoj uniji registrovano 3,3 miliona ukrajinskih izbeglica, od čega najviše u Poljskoj 1,1 milion.

Strašne su i brojke stradalih, dodao je Varga, ističući da je Rusa od početka rata, prema nekim podacima, poginulo oko 34.000, dok su ukrajinske brojke daleko drastičnije i iznose 500 mrtvih i 500 ranjenih vojnika dnevno. Varga je rekao da je stepen uništenja Mariupolja doveo do toga da tamo, po nekim informacijama, vlada kolera i da situacija uveliko podseća na dešavanja iz 1932. i 1933. godine i veliku glad koju je isprovocirao Staljin, a u kojoj je stradalo više miliona Ukrajinaca.

Dalibor Stupar (Autonomija)