Mađarski pokret optužio je danas Savez vojvođanskih Mađara (SVM) i lidera te stranke Ištvana Pastora da vode “snishodljivu” politiku, koja se bazira na “trulim kompromisima” i dodao da o tome svedoči i nacrt izmena i dopuna Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

“Tekst nacrta oslikava spektakularni fijasko snishodljivog manjinskog politiziranja zasnovanog na trulim kompromisima koji vodi SVM na čelu sa Ištvanom Pastorom. Rešenja koja su sadržana u nacrtu predstavljaju neshvatljivu kontradikciju sa tvrdnjama da se srpsko-mađarski međudržavni odnosi danas nalaze na svom istorijskom vrhuncu. Nacrt koji je predstavljen javnosti je ponižavajući i neprihvatljiv za nacionalne manjine koje žive u Srbiji”, ocenio je Mađarski pokret u saopštenju za javnost.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je 27. novembra otvorilo javnu raspravu o radnoj verziji izmena i dopuna Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

“Ukoliko rešenja koja su ponuđena kroz javnu raspravu stupe na snagu, time će se ostvariti potpuno starateljstvo države nad autonomijom manjinskih nacionalnih zajednica. Usvajanjem predloženih izmena bi došlo do daljeg sužavanja nadležnosti nacionalnih saveta, koje su tokom 2014. godine odlukom Ustvanog suda jednom već radikalno umanjene”, saopštio je Mađarski pokret.

Prema navodima tog pokreta, nacrt izmena i dopuna zakona predviđa da bi ubuduće funkcionisanje nacionalnih saveta trebalo da postane dvojezično, pa bi se zapisnici sa sastanaka nacionalnih saveta kao i sve odluke morali sačiniti na mađarskom i na srpskom jeziku, te u roku od 15 dana dostaviti ministarstvu i objaviti na dvojezično pripremljenom sajtu nacionalnog saveta.

“Umesto da se zakonom propišu sankcije rukovodiocima državnih, pokrajinskih i lokalnih organa koji krše odredbe o nadležnostima nacionalnih saveta, predviđaju se novčane kazne predsednicima nacionalnih saveta koji ne budu poštovali odredbe o dvojezičnom poslovanju”, naveo je Mađarski pokret.

Dodaje se da je nacrtom predviđeno “drastično nazadovanje” u pogledu nadležnosti nacionalnih saveta, pa je tako predloženo da se izbaci pojam “nadležnosti” nacionalnih saveta i da se zameni pojmom “ovlašćenja”.

“Ova, na prvi pogled terminološka razlika, međutim, dotiče suštinu manjinske samouprave. Tokom 2009. godine, u vreme priprema za donošenje Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, vodila se ozbiljna rasprava o dilemi da li da manjinski nacionalni saveti, kao kvazi-državni organi, raspolažu nadležnostima, ili kao specijalne organizacije civilnog društva ovlašćenjima. Tada je u diskusiji prevagnulo stanovište da se nacionalni saveti nacionalnih manjina priznaju kao kvazi-državni organi”, piše u saopštenju.

Navodi se da su nacrtom predviđena konretna sužavanja nadležnosti, pa se tako predlaže brisanje mogućnosti da Vojvodina ili lokalne samouprave prenesu određene nadležnosti na nacionalne savete, što znači da će nacionalni saveti ubuduće moći da se služe samo ovlašćenjima koja su im data u samom zakonu.

“Ukinuće se mogućnost da nacionalni saveti utvrde pojedine ustanove iz oblasti kulture za institucije od posebnog značaja za njihovu zajednicu. Ceo niz ustanova kojima je od strane Nacionalnog saveta Mađara ranije utvrđeno ovo svojstvo, izgubiće taj svoj status”, upozorava se u saopštenju.

Ocenjuje se da se nacrtom izmena i dopuna zakona nije napravio ni pokušaj u pravcu da se ispravi najveći nedostatak važećeg zakona u pogledu održavanja ažurnosti posebnog biračkog spiska nacionalnih manjina.

“Time je pokazano da se i dalje ne smatra zadatkom države da podstiče mlade koji pripadaju manjinskim zajednicama i koji su, sticanjem punoletstva, stekli i biračko pravo, da, na bazi dobrovoljnosti, podnesu zahtev za upis u poseban birački spisak svoje zajednice”, ocenjuje se u saopštenju.

Mađarski pokret je saopštio da “energično odbacuje” svaku promenu zakona koja bi dovela do umanjenja nivoa stečenih prava, kao i daljeg krunjenja nadležnosti nacionalnih saveta.

(Autonomija)