Skip to main content

Lideri G20 obavezali se na klimatsku neutralnost, Gutereš nezadovoljan

Planeta 31. okt 2021.
3 min čitanja

Lideri Grupe 20 danas su se kompromisno obavezali da će postići nultu emisiju ugljenika „do ili oko sredine veka“, na kraju dvodnevnog samita u Rimu koji je trebalo da postavi temelje za UN-ovu konferenciju o klimi u Glazgovu.

Prema konačnom saopštenju, lideri grupe 20 industrijski najrazvijenijih zemalja sveta i zemalja u razvoju složili su se da ukinu i javno finansiranje proizvodnje električne energije na ugalj van njihovih zemalja, ali nisu postavili cilj za postepeno izbacivanje uglja, što je jasan znak za najveće zagađivače ugljem, Kinu i Indiju.

Grupa 20 zemalja, koje su odgovorne za više od tri četvrtine emitovanja štetnih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, tražila je zajednički jezik i čvrste obaveze o tome kako da smanje emisije, istovremeno pomažući siromašnim zemljama da se izbore sa uticajem porasta temperature.

Pregovarači Grupe 20 radili su tokom noći, a razgovori su nastavljeni jutros sa nadom da će postići konsenzus oko konačnog saopštenja, izjavila su dva evropska zvaničnika, želeći da ostanu anonimni.

Italijanski premijer Mario Dragi rekao je liderima na završnim radnim sesijama da je potrebno zacrtati dugoročne ciljeve i napraviti kratkoročne promene za postizanje tih ciljeva.

„Moramo ubrzati postepeno ukidanje uglja i više ulagati u obnovljive izvore energije. Takođe moramo da se pobrinemo da mudro koristimo raspoložive resurse, što znači da bi trebalo da budemo u stanju da prilagodimo naše tehnologije, a i naš životni stil ovom novom svetu“, rekao je italijanski premijer.

Francuski zvaničnik je rekao da su lideri postigli dogovor o još uvek neispunjenom cilju da se godišnje obezbedi 100 milijardi dolara za pomoć siromašnijim zemljama da se izbore sa posledicama klimatskih promena, kao i o zajedničkom cilju da globalno zagrevanje ne pređe 1,5 stepeni Celzijusa.

Prelomna tačka bio je rok za postizanje neutralnosti ugljenika. Domaćin Italija je priznala da je jedino bilo moguće postići dogovor o nultoj emisiji štetnih gasova do „sredine veka“, ali ne i do koje godine konkretno.

Budućnost uglja, ključnog izvora emisije gasova sa efektom staklene bašte, bila je jedna od najtežih stvari oko kojih se G-20 slažu.

Zapadne zemlje su se distancirale od finansiranja proizvodnje uglja u zemljama u razvoju, a velike azijske ekonomije sada rade isto: kineski predsednik Si Đinping je prošlog meseca na Generalnoj skupštini UN najavio da će Peking prestati da finansira takve projekte, a Japan i Južna Koreja su učinili slično ranije tokom godine.

Kina, međutim, nije odredila krajnji datum za prestanak izgradnje elektrana na ugalj kod kuće.

Ugalj je i dalje glavni kineski izvor za proizvodnju električne energije.

Gutereš nezadovoljan dogovorima o klimatskim promenama na samitu G20

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš izjavio je da dogovori o klimatskim promenama postignuti na samitu Grupe 20 najvećih svetskih ekonomija (G20) nisu ispunili njegova očekivanja i da se nada ambicioznijem obavezivanju na Konferenciji UN u Glazgovu.

Na dvodnevnom samitu u Rimu ovog vikenda, lideri G20 su se saglasili da okončaju finansiranje novih elektrana na ugalj u inostranstvu, ali nisu odredili konkretnu godinu za postizanje nulte emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Grupa sedam najrazvijenih zemalja sveta, koju čine najbogatije demokratije, ranije je odredila 2050. za postizanje tog cilja, dok su Kina, Rusija i Saudijska Arabija, koje su deo G20, postavile kao cilj 2060. godinu.

Na samitu G20 Gutereš je rekao da je potrebna “veća ambicija” u smanjivanju emisije gasova sa efektom staklene bašte kako bi svet bio na putu da zadrži globalno prosečno povećanje temperature od 1,5 stepeni Celzijusa do kraja veka.

“Odlazim iz Rima sa neispunjenim nadama, ali one barem nisu sahranjene. Idemo na Konferenciju UN o klimatskim promenama u Glazgovu da održimo cilj od 1,5 stepeni u životu i da bi sprovedemo obećanja o finansijama i prilagodjavanjima za ljude i planetu”, naveo je Gutereš na Tviteru.

Iako priznaju da su negativni uticaji “znatno niži” uz povećanje za 1,5 stepeni Celzijusa, članice G20 su ostale privržene slabijem cilju Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015. godine, koji poziva na zadržavanje prosečnog povećanja temperature “znatno ispod” 2,0 stepena Celzijusa uz “ulaganje napora” za dostizanje granice od 1,5 stepeni.

Iako ta razlika može da deluje kao neznatna, naučni komitet UN ističe da su poremećaji poput rasta nivoa mora i ekstremnog vremena mnogo manji uz prosečno povećanje od 1,5 stepeni, nego od 2,0 stepena Celzijusa.

(Beta/Danas, Foto: Beta)