Skupa smrt

Sad čujem koliko je skupo grobno mesto. Na novosadskom groblju nešto manje 50.000 dinara. To je cena grobnog mesta, ne računajući druge usluge. Porodica, ili rodbina, lako zapada u dugove. Još malo, pa će smrt za siromašnije biti pravi luksuz. Tema kao stvorena za Mrožekovo pero. Treba blagovremeno početi sa štednjom da bi osigurali grobno mesto. I po mogućnosti, štedimo u evrima, da slučajno inflacija ne ožalosti, zavije u crno – pogrebni obred.

Antiglobalisti u biznisu sa multinacionalnim kompanijama

Deveti maj. Svečanosti povodom dana pobede nad fašizmom u Srbiji bile su poprilično bledunjave. Kao da to više nije toliko ni važno, što je ipak čudno, jer upravo sada dižu glave profašističke ideje. Ali nije samo o njima reč, nego i o ekspanziji krajnje desničarskih partija. Još pre desetak godina bile su marginalne, danas se javost raduje ako ne pobeđuju na izborima. Ovih dana evropska štampa slavi pobedu Emanuela Makrona. „Makron je spasio Evropu” – čitam. Nadmoćno je pobedio kandidatkinju ekstremne desnice, Marin Le Pen, ali je istina i to da partija gospođe Le Pen nikad ni približno nije dobila ovoliko glasova. Prema Ištvanu Bibou, fašizam dobija na snazi ako se zbog nečega stvar nacije i stvar slobode nađu jedna naspram druge, i kad u građanima prevlada srah da će sloboda dovesti naciju u opasnost. Danas građani izvor opasnosti vide, ili misle da vide, u globalizmu. Lako je prikupljati birače s parolama protiv globalizma, ali niko nije u stanju da obuzda globalni kapitalizam. Političar-antigloblista ispaljuje borbene parole, a onda šuruje sa multinacionalnim kompanijama. Teško je uvideti da onaj ko ne govori o kapitalizmu, ne treba da govori ni o antiglobalizmu. Bojim se da će u ovoj Velikoj Dvoličnoj Igri demokratija biti gubitnica – ako se već globalizam ne može zaustaviti, ne preostaje ništa drugo do demokratiji navući ludačku košulju. „Fašizam je deformisani nusproizvod razvoja demokratije” – pisao je Bibo i mislim da je ova rečenica danas nadasve aktuelna. Kriza demokratije generiše i prodor krajnje desnice. Odnosi se to naročito na bivše socijalističke zemlje, u kojima su građani očekivali čudo od promene stistema, ali se ispostavilo da su završili u partokratiji. Plašim se da će sadašnja politička elita pasti na ispitu i da će i protiv svoje volje biti konačar ekstremistima.

Porazi pod maskom pobede

Čitam i dalje monografiju francuske istoričarke Katrin Horel o Miklošu Hortiju. Utom čujem i vest na televiziji da je jedna lokalna samouprava u Mađarskoj, pod kontrolom Fidesa, donela odluku da 20. maja bude otkriven spomenik regentu Hortiju. Demokratska koalicija najavila je proteste. Treba reći da o toj stvari ni u samom Fidesu ne postoji jedinstven stav. Laslo L. Šimon, raniji poslanik Fidesa iz ovog izbornog okruga nije se obradovao ovoj odluci. U Mađarskoj već ima popriličan broj spomen-poloča, spomenika, ulica i aleja nazvanih po Mikošu Hortiju, nije važno da li će ih biti jedan više ili manje. Mnogo je zanimljivija, međutim, izjava gradonačelnika te varošice, on smatra da je Horti imao manje ili veće greške, ali da je njegova istorijska uloga bila mnogo veća. Uostalom, niko od građana ove varošice nije protestovao protiv postavljanja i otkrivanja ovog spomenika – rekao je gradonačelnik. Posmatrano odavde, iz Novo Sada, tinjajući kult Mikloša Hortija, zbog novosadskih „hladnih dana” nadasve je osetljivo pitanje koje baca senku i na Mađarsku i, samim tim, i na mađarsku manjinu u Vojvodini. Novosađani svake godine obeležavaju te dane prigodnim komemoracijama. U većinskoj naciji ti spomenici pobuđuju sumnje. U školi sam o Hortiju učio da je on bio „poslednji Hitlerov skutonoša”. Posle promene političkog sistema u Mađarskoj, slika je postala unekoliko iznijansiranija; ispostavilo se zašto se Horti nije našao među optuženima u nirnberškom procesu, premda bi po mišljenju maršala Tita tamo bilo njegovo mesto. Iscrtala se Hortijeva lična drama: bio je anglofil, ali kao Trijanonov zarobljenik našao se u zagrljaju nacista, da bi završio kao zarobljenik istih tih nacista. Francuska istoričarka Ketrin Horel u najsitnije detalje predočava Hortijevu ličnu dramu, njegove protivrečnosti, njegovu pokunjenost, osrednjost, državničku nesposobnost i njegove greške koje demantuju njegova lična uverenja, ali to nije sprečilo francusku istoričarku da iznese svoj sud: „Njegov život je niz poraza pod maskom pobede.”

maj 2017.
Preveo Arpad Vicko