Najveći broj medija koji izveštavaju na manjinskim jezicima u Srbiji imaju grupu zajedničkih i, zavisno od sredine u kojoj deluju, nekoliko specifičnih problema, ocenili su danas danas urednici i novinari lokalnih i nacionalnih medija.

Oni su na konferenciji „Izazovi informisanja na jezicima nacionalnih manjina u predizbornom kontekstu“, održanoj u Novom Pazaru, govorili da su u pitanju ekonomski problemi, pritisci političkih partija, ali i predstavnika manjinskih organizacija i institucija.

Šef Odeljenja za medije Misije OEBS-a u Srbiji Dominik Tijeri (Dominique Thierry) naglasio je u uvodnoj reči da ta međunarodna organizacija podržava ustavno pravo svih građana na obrazovanje i informisanje na maternjem jeziku, „zbog čega je, uz učešće medija koji izveštavaju na jezicima nekoliko manjinskih zajednica, i organizovala debata u jednom od takvih okruženja“.

Tijeri je prethodno, gostujući u programu novopazarskog Sto plus radija, kazao i da se problemi manjinskih medija „dodatno usložnjavaju“.

„Situacija je napeta, pritisci su finansijski i politički. Pored toga, društvene mreže su zauzele veliki prostor. Evropska unija pokušava to da kontroliše, Savet Evrope i OEBS imaju svoje standarde, ali to ne pomaže puno“, rekao je Tijeri.

On je dodao i da ne postoji lako rešenje za probleme medija, ali da je stava da bi građani trebalo da budu svesni značaja postojanja pouzdanih izvora informacija, te da bi trebalo da pretplatama ili donacijama pomažu nezavisne medije.

Novinar i medijski ekspert Nedim Sejdinović je ponovio da RTS „i dalje odbija da uopšte i definiše način programa na jezicima manjina“, uz istovremenu konstantnu opstrukciju izbora svih članova Saveta Regulatorne agencije za elektronske medije (REM).

„Novi momenat je odlaganje izbora člana iz redova saveta nacionalnih manjina, do sprovođenja redovnih izbora za većnike nacionalnih saveta, negde u novembru ove godine“, rekao je Sejdinović.

Prema njegovim rečima, jedan od retkih kvalitetno urađenih načina informisanja na manjinskim jezicima svojevremeno je imala samo Novinska agencija Beta.

Izvršna direktorka Bete Zlata Kureš je kazala da je ta beogradska agencija, osim osnivanja Sto plus radija u Novom Pazaru, tokom skoro deset godina imala i servise na nekoliko jezika manjina.

„Sve te servise su podržavali strani donatori, niko iz Srbije“, naglasila je.

Ona je analizirala tekstove tri domaće agencije, iz kojih se vidi da je među njihovim tekstovima svega jedan odsto na manjinske teme.

„Nacionalni mediji o manjinama najčešće izveštavju kada dođe do nekog incidenta, povodom nekog datuma, i najčešće su vezane za saopštenja zvaničnika. Mana svih agencija je što ne postoji urednički fokus na manjinska pitanja“, kazala je direktorka Bete.

Govoreći o situacijama u svojim sredinama, predstavnici nekoliko manjinskih medija su izneli podatke da svi imaju problem sa finansiranjem, pritiscima od strane političkih partija, ali i nacionalnih saveta manjina koji žele da kontrolišu informacije.

„Malo istraživanje za potrebe ove konferencije je pokazalo da, kada je reč o manjinskim medijima u Sandžaku, građani smatraju da je važno da ih imamo. Ipak, oni takođe smatraju da je od informisanja na maternjem jeziku za zajednicu važnije da imaju objektivno informisanje“, rekla je urednica portala Freemedia Amela Bajrović.

Novinar i urednik „TV Spektri“ iz Bujanovca Burhan Beljulji je stava da je u toj sredini situacija dodatno komplikovana odnosom na relaciji Beograd-Priština, „gde finansijske podrške za medije nema ni iz Beograda, ni iz Prištine“

A urednica subotičkog portala „Magločistač“ Mirana Dmitrović pojasnila je novonastalu situaciju u tom delu Vojvodine, gde je posle izbora u Mađarskoj „sve u isčekivanju, a autocenzura na sceni“.

Jedini primer uspešnijeg načina odbrane od upliva centara moći u medije na ovom skupu izneo je Boris Varga, direktor Novinsko informativne ustanove „Ruske Slovo“ iz Ruskog Krstura, jednog od najstarijih manjinskih medija u Srbiji.

„Naša uloga i želja je bila da depolitizujemo medij. Donekle smo uspeli tako što smo svojevremeno usvojili sopstveni Kodeks, koji znatno otežava upliv politike u medije“, pojasnio je Varga.

(Beta/foto: Autonomija)