Skip to main content

Kineska firma, protesti u Novom Sadu i poslovi bez tendera

Vojvodina 29. okt 2022.
7 min čitanja

"Evropski zvaničnici su upozoravali i na potencijalne posledice zaduživanja kod Kine"

Demonstranti na obali Dunava, policija naspram njih u pokušaju da ih spreči da priđu gradilištu. Ove slike iz Novog Sada, još jednom su poslove kineskih kompanija u Srbjiji doveli pod kritiku javnosti.

Aktivisti i deo građana smatraju da seča šume na obali Dunava, u delu grada poznatijem kao Šodroš, što je preduslov za početak radova na izgradnji mosta, ugrožava životnu sredinu.

Oni takođe traže da se objavi ugovor sa kineskom kompanijom koja je jedan od izvođača radova na gradnji mosta, kao i dokumenti o uticaju na životnu sredinu.

Novi most preko Dunava je samo jedan od projekata na kojima je angažovana kineska državna kompanija China road and bridge corporation (CRBC).

U kinesku kompaniju CRBC aktivisti upiru prstom i zbog toga što posao izgradnje mosta nije dobila na tenderu.

Raspisivanje tendera bi, navode, omogućilo nadmetanje više kompanija za ovaj posao i izbor najboljeg ponuđača.

Tokom potpisivanja komercijalnog ugovora o projektovanju i izvođenju radova 19. marta tadašnji gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević rekao je da država Srbija finansira projekat mosta sa 175,5 miliona evra.

Kako kineske kompanije dobijaju poslove u Srbiji?

Programski asistent u nevladinom Beogradskom fondu za političku izuzetnost Stefan Vladisavljev kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je projekat obilaznice i mosta u Novom Sadu jedan od brojnih projekata koje su kineske kompanije dobile na osnovu međudržavnih ugovora.

“To su infrastrukturni projekti za koje Srbija dobija finansijsku podršku kroz kredite, koje kineske banke obezbeđuju za implementaciju ovih projekata”, objašnjava on.

Vlade Srbije i Kine su 2009. potpisale Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture.

U tom Sporazumu piše da ugovori i projekti postignuti na osnovu ovog dokumenta ne podležu obavezi raspisivanja javnog nadmetanja za obavljanje poslova investicionih radova i isporuku roba i usluga.

Tu obavezu propisuju zakoni Srbije, ali pošto su međudržavni sporazumi u Srbiji iznad nacionalnog zakonodavstva, poslovi koji se dogovaraju na osnovu njih mogu da izbegnu zakonske obaveze poput obaveznog raspisivanja tendera.

“A ti ugovori podrazumevaju da će pored kredita koji se uzimaju od kineskih banaka uvek za glavnog izvođača radova biti odabrana neka od kineskih kompanija”, dodaje Vladisavljev.

Osim toga izgradnja mosta u Novom Sadu proglašena je projektom od nacionalnog značaja. To takođe omogućuje da se posao sa investitorom i izvođačem radova sklopi direktno bez tendera.

Šta je saopštio CRBC?

CRBC je 23. oktobra saopštio da posluje širom sveta i da kompanija nikada nigde nije radila mimo važećih propisa.

Kompanija je tada saopštila da su radovi na mostu započeti u skladu sa važećim građevinskim dozvolama i prijavama građevinskih radova.

Kompanija je objavila privremene građevinske dozvole za izgradnju privremene saobraćajnice sa privremenim mostovima za potrebe izgradnje mosta preko Dunava.

CRBC je u tom saopštenju naveo da ima ozbiljnih problema sa početkom radova na izgradnji privremenih saobraćajnica jer protesti ometaju izvođenje radova.

“I to uglavnom primenom sile – rušeći gradilišnu ogradu i druge elemente”, navedeno je u saopštenju.

Poslovi CRBC u Srbiji

Kompanija CRBC je u kineskom državnom vlasništvu i gradi infrastrukturne projekte širom sveta. Prva je kineska kompanija koja se bavi infrastrukturom u Srbiji, gde je prisutna od 2010. godine.

Angažovana je uglavnom na projektima izgradnje puteva i železnice.

Poslednji posao koji su dobili je izgradnja kanalizacije i postrojenja za otpadne vode u okviru srpsko-kineskog projekta nazvanog “Čista Srbija” vrednog 3,2 milijarde evra.

Za taj projekat se Srbija zadužuje kod Kine. Ovaj posao je ugovoren bez tendera.

Angažovani su i na dve od tri deonice brze pruge Beograd – Budimpešta. Ti poslovi takođe su dogovoreni direktnom pogodbom, bez tendera, a za njih se Srbija zadužila kod kineske Eksim banke (Eksport-import banka).

Pruga Beograd-Budumpešta je deo kineske inicijative “Pojas i put” i strateškog cilja te države za povezivanjem grčke luke Pirej sa centralnom Evropom, odnosno Mađarskom, kao jednom od država Evropske unije.

Inicijativa je kritikovana od strane Zapada i viđena kao iskorišćavanje ranjivih zemalja nametanjem neodrživog duga kroz sporne finansijske ugovore.

CRBC je takođe izgradila i most u Beogradu, koji je spojio Zemun i Borču.

Most je popularno nazvan “Pupinov most” po naučniku iz Srbije Mihajlu Pupinu, a ovu saobraćajnicu su 2014. otvorili kineski premijer Li Kećijang i tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić.

CRBC je takođe izvođač radova deonice autoputa kod Beograda Surčin-Obrenovac, kao i deonice autoputa Preljina – Požega u zapadnoj Srbiji.

Ova kineska firma gradi i Fruškogorski koridor u Vojvodini, koji će povezati Bačku sa Sremom.

Prema izjavama domaćih zvaničnika Srbija je od kineske Eksim banke dobila kredit za finansiranje Fruškogorskog koridora. Ugovor o izgradnji ovog koridora je vredan 606 miliona evra.

CRBC je angažovan i na izgradnji srpsko-kineskog industrijskog parka “Mihajlo Pupin” u Beogradu. Preliminarna vrednost projekta je oko 300 miliona evra.

CRBC je sa drugim kineskim kompanijama angažovan i na izgradnji kineske fabrike automobilskih guma Linglong u Zrenjaninu u Vojvodini.

U novembru 2021. nevladine organizacije iz Srbije su objavile izveštaj o nehumanim uslovima u kojima boravi više od 400 radnika iz Vijetnama na izgradnji te fabrike.

Prema saopštenju Linglonga vijetnamski radnici su bili angažovani od strane jednog od izvođača radova, kompanije China Energy Engineering Group Tianjin Electric Power Construction TEPC. Ta kompanija tada nije odgovorila na upit RSE o radnicima i kritikama.

Takođe su ekološki aktivisti tražili od Longlonga podnošenje studije koja bi garantovala da životna sredina neće biti ugrožena.

Srbija je, međutim, i odustala od jednog projekta sa CRBC. To se dogodilo 2021. godine. Reč je o izgradnji pruge Beograd – Niš.

Umesto sa Kinezima, u taj posao Srbija je ušla sa EU, uz finansijsku podršku Evropske investicione banke (EIB) i to nakon što je prvobitni ugovor 2018. potpisala sa kineskom kompanijom CRBC.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, nakon sastanka sa zvaničnicima Evropske unije u Briselu 26. aprila 2021, izjavio da je EU dala bolju ponudu u odnosu na Kinu.

Šta zvaničnici Srbije kažu o CRBC?

Premijerka Srbije Ana Brnabić je 25. septembra 2020. godine, na vebinaru posvećenom promociji Industrijskog parka “Mihajlo Pupin” u Beogradu, rekla da je to “samo još jedna karika u lancu sveobuhvatnog čeličnog prijateljstva Srbije i Kine”.

Zvaničnici obe zemlje godinama unazad međusobne odnose opisuju kao “čelično prijateljstvo”.

Ovaj industrijski park bi, prema rečima premijerke, trebalo da otvori vrata domaćim i stranim stručnjacima iz informacionih i komunikacionih tehnologija, kao i startap inovacionim kompanijama.

“Kompaniju CRBC smo prepoznali kao partnera koji je pouzdan, brz i efikasan i na koga možemo da se oslonimo”, poručila je tada Brnabić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u oktobru 2020. prilikom potpisivanja ugovora za Fruškogorski koridor sa CRBC rekao da je ponosan što je potpisan ugovor za takav projekat.

“Mi smo sa našim kineskim prijateljima stvorili klimu poštovanja i poverenja”, poručio je Vučić tada.

Tom potpisivanju ugovora prisustvovala je i ambasadorka Kine u Srbije Čen Bo.

“Velika mi je čast što danas zajedno sa predsednikom Vučićem svedočim još jednom koraku u unapređenju saradnje kineskih kompanija sa srpskim partnerima”, rekla je ona tada.

Kritike poslova na osnovu međudržavnih sporazuma

Zvaničnici u Srbiji projekte koji se sklapaju na osnovu međudržavnih sporazuma pravdaju potrebom izgradnje i modernizovanja infrastrukture.

Međutim, istraživač nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Vuk Vuksanović kaže za RSE da se kod takvih poslova sve obavlja iza zatvorenih vrata na osnovu političkog dogovora.

“Za vladu je to win win (dobitna) situacija zato što dobijaju lak priliv novca, imaju priliku da se promovišu tim projektima, a ne moraju da se obaziru na set standarda na koje bi se obazirali u slučaju investicija iz fondova iz EU”, ukazuje Vuksanović.

On dalje navodi da su to netransparentni ugovori, što ostavlja mogućnost za “kršenje čitavog niza standarda poput vladavine prava, transparentnosti, ekoloških standarda, radnih prava”.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija kaže za RSE da domaći zvaničnici govore da su aranžmani sklopljeni kroz međudržavne sporazume povoljni, ali dodaje da se ne predstavljaju dokazi.

“U najboljem slučaju se, kada se usvaja međudržavni sporazum, u obrazloženju daje podatak o tome da je kamatna stopa koja se dobija niska, ali nikada nema adekvatnog poređenja koliko se gubi zato što je posao ugovoren bez tendera“, naveo je Nenadić.

Njegov kolega iz Transparentnosti Zlatko Minić dodaje da takvi poslovi izazivaju sumnju na moguću korupciju.

“Ovakav način ugovaranja ostavlja prostor za političko dogovaranje, odnosno ostavlja prostor da se direktnim dogovorima između pojedinaca ostvari i korist za nekog”, naveo je Minić.

CRBC nije odgovorio na upit RSE da komentariše ocene o netransparentnosti dogovorenih poslova i sumnjama koje takvi aranžmani povlače za sobom.

CRBC bio kritikovan u Crnoj Gori

Kineska kompanija CRBC izgradila je u Crnoj Gori prvu deonicu autoputa Bar-Boljare koja je puštena u saobraćaj 13. jula.

Četrdeset jedan kilometar autoputa, koštao je skoro milijardu eura, a gradio se sedam godina sa pet odlaganja završetka radova.

Crnogorska Vlada za kašnjenja u poslednje dve godine odgovornom smatra kinesku kompaniju.

Crna Gora se za izgradnju deonice autoputa od 41 kilometra kreditno zadužila kod kineske Eksim banke za 809 miliona dolara na period od dvadeset godina. A zatim za dodatnih 90 miliona, koliko je koštala izgradnja pristupnih puteva.

Kineska kompanija je u Crnoj Gori optužena i za ekološku štetu. Osnovni sud u Podgorici je presudio da kineski CRBC treba da plati oko 200.000 eura zbog uništavanja riba i drugog živog sveta u reci Tari tokom izgradnje autoputa Bar-Boljare.

Kineska kompanija je novembra 2021, kako je saopšteno, privela kraju radove na sanaciji toka Tare i vraćanju u pređašnje stanje, koje je obuhvatilo izgradnju potpornih zidova.

Poslovi u Hrvatskoj na tenderu, u Srbiji bez

Kineska kompanija CRBC gradila je Pelješki most koji je spojio jug Hrvatske sa ostatkom države, ali je za taj posao morala da se izbori na tenderu.

Stefan Vladisavljev, programski asistent u nevladinom Beogradskom fondu za političku izuzetnost, ukazuje da je glavna razlika u tome što je Hrvatska članica Evropske unije (EU).

“I za slučaj Hrvatske i Pelješkog mosta je bitno napomena da se radilo o fondovima koje je obezbedila EU. Kada potpisujete ugovor o kreditu sa Kinom, takvi ugovori skoro uvek imaju klauzulu da morate da angažujete kinesku kompaniju”, napominje Vladisavljev.

Pelješki most, dužine 2.404 metra i visine 55 metara, koštao je 402 miliona evra, od čega je 357 miliona evra (85 posto) bilo bespovratnih sredstava Evropske unije.

Vuk Vuksanović, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, kaže da kineske kompanije koriste činjenicu da je Srbija na veoma specifičnom geografskom mestu i da je kandidat za članstvo u EU.

“Projekte na lokacijama kao što je Srbija mogu da iskoriste kao referencu da se naknadno takmiče na tenderima na tržištu EU. Most Pelješac u Hrvatskoj je očigledan primer toga”, smatra Vuksanović.

CRBC je angažovan u još jednoj članici Evropske unije – Mađarskoj, na pomenutoj izgradnji pruzi Budimpešta – Beograd.

Mađarska, kao država članica Evropske unije, naišla je na problem oko nepoštovanja pravila kompeticije prilikom dodeljivanja prava na izgradnju pruge u svojoj deonici.

Mađarska je morala po drugi put da raspiše tender i na taj način ispoštuje regulativu Evropske unije.

Srbija nije članica EU, iako pretenduje kao kandidat da to postane.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija kaže za RSE da se stranci prilagođavaju uslovima koji postoje na određenom tržištu.

“Pa tamo gde moraju da idu na tender naravno da će ići, a tamo gde mogu direktno da ugovore posao logično je da biraju da posluju na taj način”, dodaje Nenadić.

Kineska kompanija CBRC nije odgovorila na upit RSE da li bi bili spremni da se u Srbiji takmiče na javnim tenderima sa drugim kompanijama za kapitalne građevinske poslove.

Evropski zvaničnici su u više navrata upozoravali i na potencijalne posledice zaduživanja kod Kine.

U julu 2018. godine, tadašnji evropski komesar za proširenje Johanes Han je za portal Politico upozorio da Peking može zemlje Zapadnog Balkana pretvoriti u “trojanske konje” koji će jednog dana biti članovi Evropske unije.

(Radio Slobodna Evropa)