Pokrajinski sekretar za upravu, propise i nacionalne manjine Tamaš Korhec izjavio je za „Dnevnik“ da nacrtom zakona o javnoj svojini nije definisana pokrajinska imovina. On je kazao da je u radnoj verziji zakona, koju je pripremila radna grupa u resornom ministarstvu, umesto toga, predviđeno rešenje prema kojem Pokrajina i Republika treba da sklope sporazum kojim će se to razgraničenje sprovesti.
– To je s jedne strane dobro, a s druge loše. Dobro je zato što se na taj način ostavlja prostor da se iznađu kvalitetna rešenja, ali je loše jer se u radnoj verziji zakona ne predviđa nikakvo rešenje za slučaj da do tog dogovora između Pokrajine i Republike ne dođe. Naime, u radnom tekstu zakona ne definiše se ni minimum pokrajinske imovine, pa postoji opasnost da se, u slučaju eventualnih nesporazuma, ustavna odredba o pokrajinskoj imovini ne realizuje iako to Ustav nalaže – ukazao je Korhec.
Dodao je da, ukoliko takva zakonska rešenja budu i usvojena, postoji bojazan da proces definisanja pokrajinske imovine dugo ne bude završen. On ipak kaže da još uvek moguće da se urade korekcije nacrta zakona pre nego što on uđe u proceduru.
– Možda ovaj zakon uopšte neće u ovom obliku ni ući u proceduru. Pokrajinska administracija će svakako iskoristiti sve mogućnosti da, ukoliko za to bude sluha, neke modifikacije u nacrtu zakona budu prihvaćene pre njegovog usvajanja u Skupštini Srbije – rekao je Korhec.
Na pitanje da li su u izradi ovg akta učestvovali predstavnici pokrajinske vlasti, on je naveo da ima saznanja o tome da je u radnoj grupi za pripremu ovog zakona bio i pokrajinski sekretar za finansije Jovica Đukić, ali je dodao da mu nije poznato „da li je on mogao uticati na taj radni tekst i koliko“.
Korhec je rekao da nacrt zakona o javnoj svojini, inače, u prilično radikalnoj meri menja koncepciju javne svojine u Srbiji.
– Koncepcija državne svojine koju smo imali do sad zamenjuje se koncepcijom javne svojine, koju čini imovina Republike, Pokrajine i lokalnih samouprava. Posebno je interesantno to što po ovom projektu javna svojina dobija vlasnika tek njenim fizičkim prisvajanjem – napomenuo je on.
Po njegovim rečima, takva koncepcija prisutna je i u nekim drugim pravnim sistemima, ali je potpuno strana dosadašnjem konceptu svojine u Srbiji jer „polazi od toga da imovina, pre nego što bude eksploatisana, zapravo nije ničija svojina“.
Projekat zakona o javnoj svojini predstavljen je prošle nedelje, čime je taj nacrt ušao u javnu raspravu koja bi trebalo da traje do kraja ovog meseca, dok sam zakon terba da bude usvojen od kraja godine. Prilikom objavljivanja radnog teksta njegovi autori iz Ministarstva finansija izjavili su da je nacrt sačinjen u skladu sa standardima EU i preporukama Saveta Evrope, kao i da se njime vraća imovina Vojvodini i lokalnim samoupravama, te javnim preduzećima.
Po najavama predlagača, novi zakon o svojini omogućiće dinamičniji razvoj opština i gradova, koji će moći na osnovu imovine uzimati kredite i izdavati obveznice, zatim uspostavljanje partnerstva između javnog i privatnog sektora, te privatizaciju javnih preduzeća. Predočeno je da će se javna svojina uspostavljati nad putevima, prugama, elektroenergetskom mrežom, opštinskim zgradama i drugim objektima. Promet dobrima u javnoj svojini biće ograničen, a država će biti ekskluzivni vlasnik nad prirodnim bogatstvima, dok će nepokretnosti sa statusom dobara od opšteg interesa biti javna svojina.
Pokrajina i gradovi izgubili su pravo na imovinu pošto je republičkim zakonom iz 1995. godine sve imovina preneta u vlasništvo Republike. Procenjuje se da gradovi i opštine u Srbiji godišnje gube oko sto miliona evra zbog toga što nisu i tutulari imovine koju koriste, a lokalne vlasti očekuju da će taj problem biti rešen donošenjem novog zakona o svojini.

(Dnevnik)