Dok se sve više govori o tome da li će Srbija uvesti sankcije Rusiji, deo javnosti prisetio se uloge Rusije tokom građanskog rata u Jugoslaviji. Zvanična Moskva tada je ne samo glasala za uvođenje sankcija, već je Hrvatskoj isporučivala naoružanje koje je značajno promenilo ishod rata u nekadašnoj državi.
Malo je poznato da je Rusija od 1992. godine aktivno pomagala da se Zagreb naoružava, te na taj način značajno uticala na ravnotežu snaga između Srbije i Hrvatske. U periodu od 1992. do 1997. godine, uprkos embargu, Hrvatska je dobijala naoružanje, od kojih je jedan deo činio čak i S-300 – nedosanjani san Slobodana Miloševića u borbi protiv NATO bombi.
Umesto na batajnički aerodrom, moćno naoružanje stiglo je u Zagreb, iako ono nikada nije bilo operativno osposobljeno za borbu. Izvršni direktor Saveta za strateške politike Nikola Lunić kaže za Nova.rs da se čitava operacija realizovala od 1992. do 1997. godine, uprkos embargu UN.
Efikasna akcija
„Izvodila se na prilično naivan, ali efikasan način, jer su ruski avioni AN-124 Ruslan i Iljušin IL-76 prijavljivali tehnički kvar zbog kojeg bi im kontrola leta odobravala sletanje na aerodrome u Puli ili na Krku. Nakon sletanja i istovara tereta, i tehnički kvar bi na volšeban način ‘nestajao'“, ističe Lunić za Nova.rs.
Iako je ceo postupak rađen tajno zbog kršenja embarga, deo podataka koji je realizovan preko kompanije „Winsley Finance Limited“ i njenog vlasnika, hrvatskog trgovca oružjem Zvonka Zubaka, obelodanjen je prvenstveno zbog sudskog postupka u kojem se zahteva isplata za isporučeni PVO sistem S-300.
„Tako smo saznali da je osim delova tog sistema, Rusija isporučila Hrvatskoj i 18 transportnih helikoptera Mi-17, 12 borbenih helikoptera Mi-24 sa odomaćenim nazivom ‘đavolje kočije’, 40 aviona lovca/presretača MiG-21, kao i ceo niz sofisticiranog naoružanja i vojne opreme (NVO) poput protivoklopnih sistema Fagot, protivoklopnih raketa Šturm, PVO raketa R-60 i nevođenih raketa S-5. O kojoj se količini oružja radi govori nam podatak da je u tom periodu realizovano preko 160 letova sa mogućnošću transporta od oko 100 tona po letu“, precizno kaže naš sagovornik.
Naglašava da je ceo postupak išao preko plaćanja u gotovini. Kada je reč o čuvenom sistemu S-300, dodaje da je on nikada nije stavljen u operativnu funkciju.
„Hrvatska definitivno nije imala operativnu korist, ali je imala spoljnopolitičku, propagandnu i geostratešku korist. Ne samo da je nabavka tog sistema uticala na upotrebu vazduhoplovnih snaga JNA, već je prodajom ili isporukom raketa i lansera trećoj zemlji kapitalizovala i uticaj u NATO strukturama. Iako je simpatična priča o isporuci sistema S-300 Srbiji tabloidizovana u našoj javnosti, nikada Moskva nije tu mogućnost ni razmatrala jer je politički bila bliže EU i NATO nego Beogradu“, kaže Lunić.
Na pitanje kako komentariše ovu gotovo neskrivenu podršku Zagrebu, Lunić objašnjava da Rusija nikada i nije previše ulagala u Srbiju.
„Ukoliko želimo da analiziramo službeni stav Moskve u tom vremenu, setimo se stava njihovog prvog ambasadora u Zagrebu koji je često naglašavao da ‘nikad, ni u najfantastičnijim spekulacijama, Moskva nije dopuštala mogućnost da bilo koji deo tzv. Krajine ne bude sastavni deo Hrvatske’. Ili reči ambasadora Rusije u Zagrebu Anvira Azimova koji je izjavio da su Rusi dali Hrvatima PVO sistem S-300 PMU da ‘obuzdaju Srbe. Ne treba Rusiju kriviti zbog ovakvih stvari, ali bi trebalo naučiti da je interes Srbije iznad svega'“, zaključuje on.
STUPS: Diplomatija