Skip to main content

Jubilej diplomatije Srbije i SAD: I toplo i hladno

Info 27. apr 2022.
3 min čitanja

Tokom 140 godina diplomatskih odnosa između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država dve zemlje prošle su kroz sve faze – od svetlih decenija do mračnih devedesetih, ocenjeno je na debati „140 godina diplomatskih odnosa Srbije i SAD: Od suvih šljiva do NCR-a“ održanoj na Fakultetu „Dr Lazar Vrkatić“ u Novom Sadu.

„Suve šljive“ iz naslova debate predstavljaju ranu saradnju dve zemlje, kada je Srbija početkom 1900-ih u SAD izvozila suve šljive u vrednosti od oko dva miliona dolara. Sto dvadeset godina kasnije, najveći američki poslodavac u Srbiji NCR otvorio je najsavremeniji tehnološki kampus na Novom Beogradu u kojem će raditi više od 5000 ljudi.

No, period između „suvih šljiva“ i NCR-a nije bio, diplomatskih rečnikom rečeno – „na najvišem nivou“.

Diplomatski odnosi dve zemlje uspostavljeni su 1881. godine.

„Sto četrdeset godina diplomatskih odnosa jeste jedan važan period. Srbija spada u one države koje imaju najduže odnose sa SAD. Tadašnja Srbija i njeni političari su imali svest o jednoj velikoj zemlji koja može biti važna za razvoj Srbije“, istakao je profesor Dragan Simić iz Centra za studije SAD Fakulteta političkih nauka iz Beograda.

Dodaje da su ti početni diplomatski impulsi kratko trajali, te da pojačana saradnja kreće tek posle Berlinskog kongresa 1878. godine kada je Srbija zvanično dobila nezavisnost.

Već 1906. godine američki predsednik Teodor Ruzvelt posećuje Beograd. No, kao ključnog aktera za uspostavljanje diplomatskih odnosa dve zemlje Simić izdvaja Mihajla Pupina a ključni događaj Prvi balkanski rat.

„Balkanski ratovi i delovanje Mihajla Pupina su najveći korak ka uspostavljanju diplomatskih odnosa. Pupin je najveći lobista u istoriji srpske diplomatije“, ističe Simić.

U oba svetska rata koja slede, Srbija i SAD su bili saveznici. No, po završetku Drugog svetskog rata, kada Srbija kao deo Jugoslavije menja svoj ideološki pravac, naziru se i prva „diplomatska zahlađenja“.

„Te 1945. godine delovalo je da će biti mračno u bilateralnim odnosima“, istakao je Marko Dašić sa Fakulteta političkih nauka (FPN).

Ipak, zahlađenje je trajalo svega tri godine. Dašić navodi da je period od 1948. do 1958. godine u  literaturi opisan kao period dobrih odnosa jedne komunističke i jedne kapitalističke zemlje.

On ističe i da kasnije, sve do osamdesetih godina 20. veka, nije bilo većih diplomatskih kriza u odnosima Jugoslavije i SAD.

„Susretali su se zvaničnici: Nikson u Jugoslaviji, Tito u Beloj kući. Zamislite koliko je bilo sastanaka ministara i diplomata. Taj period nije slavno počeo, ali nije se slavno ni završio. Međunarodni odnosi su diktirali njegov početak ali i kraj“, objašnjava Dašić.

Potom dolaze i velike geopolitičke promene koje su uticale i na diplomatske odnose Srbije i SAD.

Period od 1989. do 1992. godine Milan Krstić sa FPN-a okarakterisao je kao „fazu propuštene prilike“. Kako kaže, u Srbiji je vladao narativ da je Amerika „antijugoslovenska“ i da ima zlu nameru, pa su domaći političari propustili priliku da posredstvom SAD reše jugoslovesnku krizu. Amerika je tada, dodaje on, imala jasan stav da Jugoslavija ostane celovita, ali da bude tržišna i demokratska.

Ipak, 1992. godine SAD menjaju svoj stav.

„Amerika je bila stava da neće podržati secesiju. No, to se menja. Jedan od razloga je i mirni raspad SSSR-a. Maja 1992. godine dolazi do pada u odnosima. Amerika podstiče ekonomsku blokadu i embargo. Uvode bilateralne sankcije. Prvi put prete vojnom intervencijom, ukoliko dođe do eskalacije sukoba na Kosovu“, objašnjava Krstić.

Tako je počeo najmračniji period u diplomatskim odnosima dve zemlje, koji je kulminirao 1999. godine američkom inicijativom za bombardovanje SR Jugoslavije i potpunim prekidom diplomatskih odnosa.

Prvi pomaci napravljeni su posle 5. oktobra 2000. godine kada su SAD uticale na članstvo Srbije u UN i OEPS-u.

No, to je više bio oporavak nego uspon, ocenio je Krstić.

I tada se nastavlja igra „vruće-hladno“.

Već 2005. godine SAD šalju signale da će podržati nezavinost Kosova a 2008. ga i zvanično podržavaju. Diplomatija dve zemlje ponovo je na niskim granama.

Napredak se nazire 2010. godine kada se uspostavlja dijalog Beograda i Prištine.

„Uzde“ tada ipak preuzima Nemačka, navodi Krstić i dodaje da se tek sa dolaskom Donalda Trampa na vlast SAD aktivno uključuje u dijalog Beograda i Prištine.

„Trenutno su prioriteti u diplomatskim odnosim dve zemlje rešavanje otvorenih pitanja u dijalogu Beograda i Prištine, integracija Zapadnog Balkana i sprečavanje ruskog i kineskog uticaja“, objašnjava Krstić i dodaje da će Amerika sada koristiti „blaža sredstva a ne ona kao 90-ih godina“.

Marko Dašić sa FPN-a izneo je podatak i da je prema dva uzastopna istraživanja rađena 2018. i 2022. godine odgovor 70 odsto studenata iz Srbije na pitanje da li su Srbija i SAD bili prijatelji ili neprijatelji bio – neprijatelji.

„To što smo zaslepljeni da je Amerika kriva za sve je posledica retorike političara i medija“, ocenio je Krstić.

Ipak, on naglašava da „ne treba da zaboravimo 2008. i 1999. godinu“, kao ni to što je Amerika „zažmurila na etničko čišćenje 1995. godine“.  

„Amerika bi trebalo da ukaže više poštovanja prema Srbiji, tada bi i naša percepcija prema Americi bila drugačija“, ocenio je Krstić.

Petar Alimpijević (Autonomija)