Postoje dve Srbije, jedna koja podržava vlast i veruje da zemlja ide u dobrom smeru i druga koja nema poverenje u institucije i smatra da zemlja ide u pogrešnom smeru. Više od polovine je nezadovoljnih postojećim stanjem u društvu, ne toliko ekonomskim koliko poltičkim, kao i nedostatkom socijalne pravde, istaknuto je na predstavljanju istraživanja „Šta građani misle o institucijama i bezbednosti?“ u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine (NDNV) u Novom Sadu. Istraživanja percepcije i stavova građana o bezbednosti i radu organa sprovođenja zakona i reda sproveo je Beogradski centar za bezbednosnu politiku.

Jelena Pejić Nikić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku navela je da tri četvrtine ispitanika podržavaju lustraciju, kao i formiranje specijalnog tužilaštvo, odnosno da se izvrši čistka u policiji.

„Najveći broj ispitanika veruje da se na izborima može desiti promena, a znatno manje njih veruje da je to moguće na druge načine, kao što su protesti, na primer. To pokazuje da, uprkos svesti o lošem stanju u društvu, građani veruju da su promene moguće i spremni su da se angažuju“, kazala je ona.

Prema njenim rečima, specifičnosti Vojvodine u ovom istraživanju u odnosu na druge delove zemlje su da su učesnici u većem procentu smatraju da postoji praksa kupoprodaje glasova na izborima, što u Vojvodini percipira više od 40 odsto ispitanika.

„Vojvođani manje od ostalih veruju policiji i medijima koje prate, a u većoj meri smatraju da je pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu posledica korupcije. Takođe, dominantan je stav da je policija na protestima nezakonito postupala, odnosno da je prekomrno primenjivala silu“, dodala je Jelena Pejić Nikić.

Ona je ukazala da je generalno stav u istraživanju da se stanje u policiji može poboljšati kroz dekriminalizaciju te službe, borbu protiv korupcije i kvalitetnije obrazovanje i obuku.

Uglješa Bokić, novinar lista Danas i član Mreže integriteta ocenio je da je nepoverenje u polciju sasvim opravdano, jer su mnogi svedočili kako je policija postupala na protestima.

“I na izborima su se ponašali kao posmatračka misija a ne kao neko ko čuva javni red i mir. Bilo je situacija da nisu ni reagovali na nasilje, tako da mislim da će to nepoverenje prema policiji samo da raste ukoliko ne dođe do politčkih promena”, rekao je on.

On je istakao da praktično oni građani koji ne podržavaju režim uopšte ne mogu da računaju na policijsku zaštitu.

U tom pogledu naveo je najnovije pretnje po bezbendost Dinka Gruhonjića, univerzitetskog profesora i programskog direktora NDNV-a.

“Pretnje Dinku Gruhonjiću predstavljau sistemsko proganajnjane. I to je sasvim jasno da on i još neke naše kolege nemaju nikakvu zaštitu. Jer, razbijanje auta se lako rasvetljava, ako to razbijanje nema političkog prizvuka. Ništa ovo nije rešivo bez političkih promena, jer odatle sve počinje”, zaključio je.

Dalibor Stupar iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine rekao je da novinari koji izveštavaju sa protesta u Novom Sadu nemaju policijsku zaštitu, već da su prinuđeni da se sami štite.

“Imam kompletnu opremu, kacigu i gas masku i tako izveštavam sa javnih okupljanja. Brinem sam o sebi, a čak mi ne pada na pamet da bi me policija zaštitila, već pre to da ću možda od njih da stradam”, rekao je on.

On je kazao i da se nebezbednost ne može pravdati nepostojanjem političke volje, jer zakoni moraju biti iznad te volje.

“I ti zakoni moraju da se primenjuju i prema policajcima koji primenjuju prekomernu silu i koji za to moraju snositi odgovornost. I policija će jednom morati sama sebe da lustrira, kao i sve ostale službe i institucije”, istakao je Stupar.

Luka Todorović iz Udruženje građana Patrija rekao je da ni marginalizovane grupe najčešće ne prijavljuju policiji kad budu izloženi nasilju ili drugim napadima, jer se njihov odnos s institucijama svodi na to ko je osoba koja postupa u nekim situacijama i koliko će im pomoći.

“Mediji imaju posebnu ulogu u svemu tome, kako bi se ukazalo na odgvornost kada se uoči da sistem ugnjetava marginalizivane grupe”, rekao je on.

Bodrožić: Dinko Gruhonjić je dehumanizvan i od ‘naših’ koji veruju Vučićevim taboloidima

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić upozorio je na skupu da je Dinko Gruhonjić dehumanizovan na svim stranama u društvu, i prorežimskoj i antirežimskoj.

“I sa ove naše strane postoje oni koji lustriraju naše i to na osnovu napisa tabloida režima Aleksandra Vučića. To je apsolutna pardigma. Ali, svi ćemo doći u tu sitauciju ako budemo okretali glavu na to šta se njemu dešava”, istakao je Bodrožić.

Na tribini je dodeljena nacionalna nagrada REFLEKSIJA 2025–2026 za etičko izveštavanje o siromaštvu, koju dodeljuje Evropska mreža protiv siromaštva – Srbija u okviru projekta “Journalism-prize goes international“, uz podršku ERSTE Fondacije.

Nagrada se dodeljuje za dostojno i etičko izveštavanje o siromaštvu i socijalnoj isključenosti, kao i za radove koji istražuju vezu između korupcije, siromaštva i odgovornosti institucija.

Ovogodišnja nagrada dodeljena je  dve kategorije:

REFLEKSIJA: Glasovi iz senke, koja nagrađuje novinarske i fotografske radove koji na dostojanstven način prikazuju iskustva ljudi koji žive u siromaštvu i socijalnoj isključenosti, dodeljena je tekst „Međunarodni dan beskućništva kao opomena: Bilo ko može izgubiti krov nad glavom“, autora Anastazije Govedarica Antanasijević i Marka Batanskog (Mašina), tekst „Krov nad glavom nije luksuz“, autorke Anje Anđušić (Liceulice), te za radijski prilog „Dnevnik disanja – Ištvan Farkaš“, autora Fabrika kreativnosti i Ištvan Farkaš (Fabrika kreativnosti), kao i za medijsku fotografiju „Serija fotografija: Svoju kuću sa sobom nosim“, autorke Marije Janković (Liceulice).

REFLEKSIJA: Zarobljena država, nova j kategorija koja nagrađuje radove koji istražuju vezu između korupcije, odgovornosti institucija, siromaštva i javnog interesa. Dodeljena je za rad „Pred nesrećama nisu svi jednaki, neki su jednakiji od drugih“, autora Predrag Simonović (Radar).

Žiri, sastavljen isključivo od osoba sa iskustvom siromaštva i socijalne isključenosti, ove godine dodelio je posebno priznanje REFLEKSIJA 2026 je IN MEMORIAM David Balić, za Davida koji je godinama bio prodavac magazine LiceUlice i član žirija nagrade REFLEKSIJA.

Nacionalnom nagradom za dostojno izveštavanje EAPN Srbija želi da utiče na unapređenje kvaliteta medijskog praćenja fenomena siromaštva i socijalne isključenosti u Srbiji, podizanje svesti opšte javnosti o životu osoba sa iskustvom siromaštva, kao i da nagradi i dodatno motiviše novinare i medijske fotografe koji kroz svoje radove na dostojan način izveštavaju o siromaštvu.

Događaj je organizovan u okviru projekta „Otpor represiji, potpora reformi: Izgradnja građanske platforme za odgovornost u sektoru bezbednosti Srbije” koji finansira Evropska unija a sprovodi Beogradski centar za bezbednosnu politiku u saradnji sa organizacijama Sloboda nema cenu, Libergraf, Odbor za ljudska prava Niš i Pokret Tvrđava.

(Autonomija)