Novi Sad je, u godini kada nosi tutulu Evropske prestonice kulture 2022, iz nepoznatog razloga propustio da oda počast svom sugrađaninu i istovremeno priredi tromesečnu izložbu na otvorenom, na ulici, koju bi građani slobodno posećivali 24 časa na dan.

Naime, proslavljeni jugoslovensaki vajar Ljubomir Denković (86), pisao je još u martu čelnicima Novog Sada i AP Vojvodine, s molbom da mu pomognu da, u sklopu EPK, organizuje privremeno postavljanje svog diptiha pod nazivom „Metastaza“ na novosadske ulice. Nije tražio nikakvu nadoknadu niti je uslovljavao bilo šta. Nakon pet meseci, početkom avgusta oglasio se ponovo.

„Ne pravim žardinjere, nego skulpture“

U svom prvom obraćanju Igoru Miroviću i Milošu Vučeviću, čelnim ljudima gradske i pokrajinske vlasti, Denković je predložio da se njegova skulptura postavi ispred zgrade vlade AP Vojvodine, na potezu prema raskrsnici Bulevara Mihajla Pupina i ulice Žarka Zrenjanina.

„Eksponiranje skulptorskog projekta ’Metastaza’ u trajanju od tri meseca označava moj lični jubilej – 86 godina života i 60 godina umetničkog rada, a može da se razume i kao akcentovanje programske dopune sadržajima grada Novog Sada, kao ovogodišnje Evropske prestonice kulture“ naveo je Denković u svom pismu uz predlog da otkrivanje ’Metastaze’ bude 15. aprila u 11 časova.

Jedini odgovor koji je dobio, neposredno pred sam datum planirane izložbe bio je sa adrese na koju nije ni pisao – od Gradske uprave za kulturu Novog Sada. Odatle su ga, uz pozivanje na brojne zakonske odredbe, uputili da se obrati Gradskoj upravi za komunalne poslove, kao nadležnoj za privremeno postavljanje „uređaja i objekata na javnoj površini za kulturne, sportske i druge svrhe“.

Denković za Autonomiju ističe da nije želeo da prihvati takav odgovor niti da se, sa svojih 86 godina, šeta od adrese do adrese ne bi li našao pravu.

„Oni prave razliku između skulpture i spomenika u tom nekom dopisu. Nema razlike, skulptura je i spomenik, spomenik je skulptura. Oni su većali i odlučili da nisu nadležni, a ja ne pravim žardinjere da bih se obraćao njima, ja pravim skulpture“ rekao nam je Denković.

Autonomija je ovim povodom pisala kabinetima Igora Mirovića i Miloša Vučevića i, vrlo brzo, dobila štur odgovor od vojvođanskog premijera i ćutanje od gradonačelnika Novog Sada. Kabinet Mirovića potvrdio je prijem Denkovićevog dopisa, kao i njegovo prosleđivanje dalje.

„Istog dana 25. marta 2022. godine smo prosledili dopis gospodina Ljubomira Denkovića Kabinetu gradonačelnika Novog Sada pod brojem 201/2022. godine. Akademski vajar gospodin Ljubomir Denković se upućuje da se obrati Gradskoj upravi za komunalne poslove koja je nadležna za privremeno postavljanje skulpturalnih dela na javnoj površini Grada Novog Sada“, stoji u odgovoru Autonomiji iz Mirovićevog kabineta.

Zbog izostanka odgovora iz kabineta Miloša Vučevića, ostali smo uskraćeni za odgovore na više pitanja, između ostalog da li gradska uprava smatra da Denkovićev predlog nije kompatabilan sa programom EPK 2022, kao i da li postoji mogućnost da do kraja ove godine ipak bude organizovan predloženi događaj i na taj način ispravljena greška prema ovom novosadskom umetniku.

Gerilska izložba

Mada, vajar Denković za Autonomiju kaže da sada i nije zainteresovan, jer je prošao rok u kojem bi to, po njegovom mišljenju, bilo najprikladnije – proleće kada se grad budi i kada je u njemu najviše ljudi.

„Sigurno da neće biti izložba kako sam je zamislio – skulptura u slobodnom prostoru kao izložbeni eksponat. Ja sam imao izuzetno dobre namere prema gradu koji je Evropska prestonica kulture, s obzirom da je to njihov nesporazum, da su me odbili, da nemaju mogućnosti, da nisu nadležni za to, ja sam odustao od izložbe“ istakao je Denković.

Denkovićeva umetnička dela širom bivše Jugoslavije

Ljubomir Denković rođen je 15. aprila 1936 godine u Ljaniku. Srednju školu za primenjenu umetnost, odsek vajarstvo, završio je 1957. godine u Skoplju, a 1962. godine diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Ljubljani, u klasi profesora Zdenka i Borisa Kalina.

U periodu 1963-1971 radi kao profesor u Srednjoj školi za primenjenu umetnost u Novom Sadu, a od 1971. do 1977. kao samostalni umetnik, takođe u Novom Sadu. Za docenta na Akademiji umetnosti u Novom Sadu izabran je 1977. godine, da bi 2004. godine bio penzionisan kao redovni profesor.

Iako u penziji, Denković nastavlja i dalje da se bavi stvaralačkim radom. Najdraža mu je, kaže, ona skulptura koju će sledeću napraviti.

Njegova dela nalaze se u svim bivšim republikama SFR Jugoslavije, jedna je čak u Kini, a izradio je i spomen kosturnicu u Rimu.

Novosađanima je poznat njegov “Kameni cvet“, lociran na keju kod Univerzitetskog parka, a u „komšiluku“, u Bačkom Petrovcu, nalazi se mermerno Spomen obeležje palim borcima u toku rata 1941-1945.

Ipak, „Metastaza“ je doživela kratku pažnju publike, dva puta na po jedan dan. Naime, revoltiran izostankom odgovora sa adresa na koje je pisao, Denković je odlučio da u maju napravi gerilsku akciju – svoju skulpturu je na dan postavio tačno prekoputa mario ni za to što time krši komunalne odluke i propise i što bi, možda, čak mogao da plati kaznu.

„Ja sam to odradio, prijatelji su moji došli, videli koji su videli i mi smo to skinuli“, napomenuo je on uz napomenu da je nakon te prilike, njegov diptih još jednom bio izložen na dan i na Petrovaradinskoj tvrđavi.

Nakon nekoliko meseci tišine, početkom avgusta Denković je odlučio da se obrati pomenutoj upravi i skrene joj pažnju da on uopšte nije bio adresa na koju je trebalo poslati odgovor sa tumačenjem zakona, već upravo kabineti kojima se i on obraćao.

„Prava svrha mog dopisa je moja želja da dobijem odgovarajuću satisfakciju moralnog i profesionalnog značenja, s obzirom na činjenicu da je moja inicijativa za postavljanje skulpture u javnom prostoru bila inicirana idejom da ja, kao javna lčičnost (isključio bih ovde bilo kakvu pretencioznost), odavno stvaralački potvrđene i dokazane umetničke biografije, bez lične promocije u afirmativnom smislu i kulturološkom značenju svojim malim doprinosom podržim kulturnu manifestaciju od internacionalnog značaja pod zvaničnim nazivom „Novi Sad 2022 Evropska prestonica kulture“, napisao im je, između ostalog, Denković.

On za Autonomiju napominje da je njegov istup u javnost zaporavo pokušaj da se ovakav način ponašanja više ne ponovi.

„Što nisam uspeo da doprinesem gradu, to je njihova bruka, a ne moja“, zaključio je naš sagovornik.

Dalibor Stupar (Autonomija)