„Ostati član Upravnog odbora značilo bi prihvatiti deo odgovornosti za njegovo ćutanje“. Ovako advokat Vladimir Beljanski objašnjava odluku da podnese ostavku nakon što Advokatska komora Srbije nije osudila napade predsednika Aleksandra Vučića na advokaticu Janu Aćimović Planojević. U intervjuu za Nova.rs govori o pritiscima na advokate koji zastupaju građane u osetljivim predmetima, uticaju vlasti na komore i upozorava na ono što advokaturu čeka na jesen.

Šta je bio prelomni trenutak zbog kojeg ste odlučili da podnesete ostavku, umesto da nastavite borbu unutar Advokatske komore Srbije?

„Prelomni trenutak bilo je odbijanje Upravnog odbora da osudi javne napade predsednika Republike na advokata Janu Aćimović Planojević i da o ugrožavanju njene bezbednosti obavesti međunarodne advokatske organizacije. Najpre je, zbog nedolaska pojedinih članova, onemogućeno održavanje vanredne sednice, a zatim je ignorisana i elektronska sednica sazvana istim povodom. Time su praktično iscrpljene mogućnosti da se unutar Upravnog odbora donese odluka o jednom pitanju koje smatram suštinskim za advokaturu. Ostati član tog organa posle svega značilo bi prihvatiti deo odgovornosti za njegovo ćutanje i davati legitimitet postupanju sa kojim se profesionalno i moralno ne slažem. Moja ostavka zato nije odustajanje od borbe za nezavisnu advokaturu, već odbijanje da učestvujem u stvaranju privida da Upravni odbor ispunjava svoju osnovnu dužnost“.

Da li smatrate da je ćutanje Advokatske komore u ovom slučaju presedan ili je reč o kontinuitetu izostanka reakcije na pritiske prema advokatima?

„Nisu izostajale reakcije kada su u pitanju slučajevi koji nisu bili suprotstavljeni sa interesima aktuelne vlasti. Advokatska komora Srbije ranije je osudila i napade pojedinih medija na Janu Aćimović Planojević i tu činjenicu ne treba prećutati. Međutim, izjave predsednika Republike usledile su nakon tog saopštenja i predstavljale su novu, znatno ozbiljniju okolnost. Reč izgovorena sa pozicije najviše državne funkcije ima daleko veću težinu i može da proizvede mnogo ozbiljnije posledice od napisa u pojedinim medijima. Zbog toga ranije saopštenje nije moglo da zameni novu, jasnu i neposrednu reakciju Komore. Ne bih ovaj slučaj posmatrao samo kao izolovan propust. On pokazuje zabrinjavajuću spremnost rukovodstva da izbegne reakciju upravo onda kada bi ona mogla biti neprijatna za političku vlast“.

Zbog čega je važno da Advokatska komora reaguje kada su advokati izloženi napadima najviših državnih funkcionera?

„Zato što tada nije ugrožen samo jedan advokat. Ugroženo je pravo svakog građanina da ima slobodnog i nezavisnog zastupnika, posebno kada traži zaštitu od nezakonitog postupanja državnih organa. Jana Aćimović Planojević zajedno sa drugim kolegama zastupa 27 građana koji tvrde da su bili žrtve policijske torture u Valjevu, a Tužilaštvo za organizovani kriminal sprovodi predistražni postupak u odnosu na 28 prijavljenih policijskih službenika. To je jedan od najosetljivijih i najrizičnijih predmeta za rad advokata u Srbiji. Ako Komora ne reaguje kada se advokat zbog takvog angažovanja javno označava sa najvišeg mesta u državi, drugim advokatima šalje se poruka da će u sličnim predmetima ostati bez institucionalne zaštite. Komora ne postoji samo radi vođenja imenika i obavljanja administrativnih poslova. Njena osnovna dužnost je da štiti nezavisnost, slobodu rada i bezbednost svojih članova“.

Čini se da su napadi državnih funkcionera na advokate koji nisu po volji vlasti postali svakodnevica. Koliko to utiče na bezbednost advokata i kakva se poruka šalje javnosti?

„Javno označavanje advokata od strane najviših državnih funkcionera neposredno ugrožava njegovu bezbednost, jer takve izjave ne ostaju samo u prostoru političke polemike. One se dalje prenose kroz medije, društvene mreže i javni govor, stvarajući atmosferu u kojoj se napadi na advokata predstavljaju kao dopušteni ili opravdani. U slučaju Jane Aćimović Planojević napadima su bili izloženi i članovi njene porodice, a oštećena je i kapija na ulazu u njenu advokatsku kancelariju. U takvim okolnostima reči predsednika Republike imaju dodatnu težinu. Javnosti se šalje opasna poruka da je advokat legitimna meta ako zastupa osobu ili vodi predmet koji nije po volji vlasti. Time se namerno zamagljuje osnovno pravilo da advokat nije isto što i njegov klijent i da zastupanje građana protiv države nije političko neprijateljstvo, već suština advokatskog poziva“.

Da li očekujete „vruću“ jesen i pojačavanje pritisaka na advokaturu zbog izbora koji slede, predsedničkih, a možda i parlamentarnih, jer vlast neke advokate doživljava kao političke protivnike?

„Očekujem dalje jačanje pritisaka, ali mislim da je vlast već sprovela jednu mnogo tišu i manje uočljivu operaciju. Uspela je da u organe advokatskih komora dovede sebi bliske ljude, čiji je zadatak da neutrališu hrabre i principijelne reakcije koje su komore ranije imale prema zloupotrebama državne vlasti. To se ne čini otvorenim zabranama, već odsustvovanjem sa sednica, izbegavanjem odlučivanja, uskraćivanjem kvoruma i pozivanjem na navodnu političku neutralnost onda kada je potrebno zaštititi advokata.

U samoj suštini advokatskog poziva jeste hrabro zastupanje građana u slučajevima povrede ljudskih prava, naročito kada te povrede potiču od državnih organa. Da bi advokati mogli tako da obavljaju svoj posao, moraju znati da iza njih stoje njihove komore. Ovoga puta Advokatska komora Srbije nije pružila punu podršku koleginici izloženoj ozbiljnim napadima. Razloge za to vidim u nedostatku hrabrosti, odmeravanju ličnih interesa i nespremnosti pojedinih članova njenog rukovodstva da se zamere političkoj vlasti.

Ako Advokatska komora Srbije nema snage da nedvosmisleno zaštiti koleginicu koja zastupa građane u jednom od najosetljivijih predmeta policijske torture i koja je zbog toga javno napadnuta sa najviše državne funkcije, onda ne ispunjava svoju osnovnu dužnost. U takvim okolnostima ne treba se pitati samo da li nas čeka „vruća“ jesen, već i da li će advokatura imati institucije sposobne i spremne da od tih pritisaka zaštite svoje članove“.

(Nova.rs, foto: Autonomija)