Skip to main content

Instant Karma: Srbija ima reprizu devedesetih, uvijenu u ružičaste bombone

Kultura 16. maj 2023.
4 min čitanja

"Bile su to lude, opasne ali i godine pune nade. Znali smo da je došao kraj režimu Slobodana Miloševića i da je pitanje trenutka kada će otići… ali smo se pitali kako"

Ovih dana u izdanju SKCNS objavljeno je reizdanje „Metamorfoza“, albuma grupe Instant Karma izašlog davne 2001. a koga mnogi smatraju za najbolji album benda.

Na novoj „Metamorfozi“ izdate su i dve bonus pesme koje su snimljene iste te godine.

– Sniman je tokom turbulentne 2000. ili godine nade i promena, što se i čuje na ploči. Pesme „Kojot“ i „Bog“ su bile najave ili singl spotovi za „Metamorfozu“, a za pesmu „Bog“ Zoran Kesić je uradio fenomenalni spot sa porukom „Stop nasilju“. Ista priča je i danas aktuelna – kaže u intervjuu za Danas Aleksandar Saša Janković, frontmen benda.

Album je producirao LJubomir Stančić, a tadašnja postava benda Instant Karma je bila: Aleksandar Janković, Saša Koso, Bojan Rajačić i bubnjar Branislav Mazalica koji je preminuo 2005. godine.

Album je upakovan u Deluxe izdanju, jer, kako kaže pevač i frontmen: „Ovo je naš Sgt Pepper. Ako neko voli srpski rokenrol, to je to. Nema bolje, bar ne od Instant Karme“.

Povodom reizdanja, sa Sašom smo razgovarali o periodu nastanka, ali i trenutnim turbulencijama u društvu, muzici i kulturi…

U kakvim društvenim uslovima je nastajao album „Metamorfoza“, kako je taj period uticao na vas kao autore i umetnike i koliko se na njemu oseća duh vremena?

– „Metamorfoza“ je nastajala dugo, od kraja 1999. pa sve do septembra 2000. godine. Bile su to lude, opasne ali i godine pune nade. Znali smo da je došao kraj režimu Slobodana Miloševića i da je pitanje trenutka kada će otići… ali smo se pitali kako? Jednostavno, osećalo se u vazduhu i logično da je takva atmosfera uticala na album. Pesma „Super prevara“ priča je o Srbiji posle bombardovanja i njemu – velikom vođi, koji je gotov. I ne samo ona, pesme „Bog“ i „Sad i ko zna kad“ govore o vremenu mučne dekade koje smo proveli pod sankcijama, ratovima, izopšteni, poniženi i na kraju bombardovani. Ali, to su isto tako pesme ponosa, slobode i nade. Drago mi je da su se baš te dve pesme našle u zbirci najboljih tekstova na prostoru bivše SFRJ u knjizi Petra Janjatovića „Pesme bratstva, detinjstva i potomstva“. I još nešto, te 2000. postojalo je neko bratstvo među ljudima, svi su hteli da pomognu, svi su verovali da dolazi novo vreme, razni dobri ljudi, nevladine organizacije, udruženja, radio stanice… Oni su nam omogućili dugo snimanje u studiju, putovanje, sve… „Metamorfoza“ je i njihov album. Danas toga više nema, nažalost.

Na koji način album danas komunicira sa slušaocima, tačnije u čemu čemu leži njegova aktuelnost?

– Priče sa „Metamorfoze“ su uvek aktuelne. Danas posebno, kada je ceo svet na okidaču, kada Srbija ima reprizu devedesetih samo uvijenu u ružičaste bombone. Kada je mržnja postala normalna. Nije važno koga mrziš – migrante, pedere, crne, bele, žute, Ruse ili Amere… važno je da mrziš. Kada nam je kultura na dnu, osakaćena i uništena, kada ljudi tumaraju društvenim mrežama, bez nade da će dobiti makar neku utehu za bol… Danas kada klinci nemaju prave heroje od krvi i mesa, danas kada su ljudi usamljeni više nego ikada… Znaš, ne verujem ja da će nekom klincu Instant Karma da pruži odgovor, ali treba da zna da postoji i drugi put.

Kako je došlo do saradnje za spot „Bog“ koga je radio Zoran Kesić sa porukom o zaustavljanju nasilja?

– Kesića sam upoznao krajem 90-ih, mislim da nas je spojila zajednička ljubav prema prirodi i borba protiv režima Slobodana Miloševića. On tada nije bio medijska ličnost, ali posle par razgovora shvatiš da je čovek talentovan i poseban, drugačiji… Uvek je bilo puno takvih likova oko Instant Karme. Za mene su oni pravi umetnici i slobodni ljudi. Zoran je baš to. Naravno, ja sam ga zamolio da uradi spot za pesmu „Bog“ i on je to uradio fenomenalno, na svoj način. I besplatno za nas.

Pošto se bavimo „nekada i sada“ temama, da li te još uvek muzika „vozi“ na isti način, kao i na početku karijere?

– Da. Muzika je moj život i moja ljubav. Drugačiji je osećaj na početku karijere, kada si klinac. Ono što ti uđe u uši sa 14 ili 15 godina, to te formira za ceo život. Ja sam imao sreću da sam bio klinac u vreme jugoslovenskog novog talasa. Da sam kao dete mogao da gledam Azru, Idole ili Orgazam, da kupujem DŽuboks i Stripoteku, da gledam neke opasno dobre filmove i uživam u bezbrižnom detinjstvu u tadašnjoj SFRJ, šta god neko mislio o njoj. Kasnije otkrivaš raznu muziku i ona pokreće tvoju maštu. Danas mi je u glavi isti onaj dečak koji voli da sanjari, i dalje kupujem ploče, diskove, istražujem i uživam, jer je rokenrol neiscrpna priča, od Elvisa do Jack White-a. Muzika pokreće maštu i želju za slobodom, želju da se osećaš svoj, a ne da pripadaš nekom čoporu, naciji ili šta god… Ako si tužan – blues je uvek tu. Ako si napaljen – Marvin Gay će ti pomoći. Ako osećaš nepravdu odvrni Clash ili Rage Against the Machine … I to je moj odgovor na tvoje pitanje – da, vozi me.

U kakvoj je poziciji danas domaći rokenrol, prema tvom mišljenju?

– Na žalost, dobre muzike je danas sve manje. Nije to samo u Srbiji, nego u celom svetu. Jednostavno, cela ta moja generacija, kao da je nestala. Iščezla. Svi kao nešto čekaju, samo ne znam šta. Ali, treba se pokrenuti, ili nam treba novi Kurt Cobain.

I za kraj, kažeš da je ovaj album vaš „Sgt Pepper“, da li bi nam elaborisao razloge?

– Ma, to za „Sgt Pepper“ je zezanje… Pošto Instant Karma ima devet ili 10 albuma, ne znam ni sam, uvek me pitaju koji ti je album najbolji. Što je iskreno glupo pitanje, jer ne mogu da slušam svoj bend. Ali prvi „Deset godina pre“ mi je svakako najdraži, a „Metamorfoza“ mi je najbolja. Nekako je drugačiji od svih albuma. Zato i kažem to je naš „Sgt Pepper“, a može i „Sticky Fingers“ od Stones-a. Uglavnom, vredi ga čuti.

(Danas, foto: omot albuma)